Osmi mart,učiteljica ulazi i vidi poklone na stolu.
- Ukrasna figurica
- Cvet
- Činija za voće
- Crtež i nešto od plastelina,ručni rad malih majstora
- Jao,deco,pa hvala,nije trebalo,sledeci put ne morate ništa ovako veliko,može i nešto malo,nešto u kutijici,znate!
Mali Laza: Je li,Mare,je l' ona to nama naručila zlato za sledeći praznik?
Marko: Izgleda,drug,izgleda.
Znam i ja primer ovoga. Davih 90-tih, u odeljenju moje najbolje drugarice (Zlatica), učiteljica je zahtevala da joj sva seca donesu po poklončić od zlata za rođendan. Kako Zlatica to nije htela (ironično, zar ne?), nego joj je svake godine donosila jeftin privezak za ključ, razredna je imala pik na nju do kraja školovanja i nije htela da joj da diplomu, pa je njena keva morala da se obračunava s njom da bi mogla da upiše srednju. U prosveti vlada korupcija, reklo bi se.
ovo je skoriji primer malo,ali strašno svakako u šta nam se školstvo pretvara.
Veja ne postoji ni teoretska sansa da je to istina.
veruj mi,ovo je informacija iz škole od pre dve godine,ni ja nisam mogla da verujem.
sve i da nije,a volela bih da verujem da nije,eto definicije,neću,neću dijamante,ali zlato može!
mada je ova učiteljica malo uvila priču,a ono što veja kaže zaista zvuči kao sf,nadam se da to ne postoji,brate trebalo je tužiti takvu učiteljicu.
Prijavi se da bi komentarisao.
