Pokušaj prikrivanja neznanja na ispitu

Ситуација кад на овај вид факултетске провере одеш тако што си предходно с осмехом и кроз шегу напустио све лолоквијуме и сам ђаво те натерао да их сад радиш све заједно. Ако си пред испит макар једном прочитао градиво и то док си малој Јеци на фејсу коментарисао како јој је дупе добро испало поред зарђалог бубња веш машине и да би га прскао целу ноћ (дупе, не бубањ), шансе за пролаз су ти минималне или уопште не постоје. Зато поред пушкица, топова и осталог тешког наоружања, прибегава се алтернативним начинима и мудрим досеткама које је смислио просечан студентски мозак:

- Речи у реченици се максимално развлаче да би простор који је намењен за одговор био што више попуњенији. Уз то се примењује и повећање фонта на 72. Све то личи на рад ћалета пензионера у Ворду. Циљ је да се покуша оставити дојам широког спектра знања на задату тему, који наравно у већини случајева то не испуни.

- Синдром незампамћених речи: то је појава кад неку реч која је од круцијалног значаја за тачан одговор не знаш у потпуности, већ можда почетак и које слово иза тога. Тада у стилу докторско-професорских потписа зажврљаш тај крај у нади да ће онај ко прегледа сконтати да си знао, само он не може да прочита како треба јер ти је рукопис леп као у сомалијског пирата.

- Једно те исто: покушај извлачења кад знаш једну реченицу из целог градива па је вртиш колико год можеш. Мењаш падеже, прилоге, предлове, везнике, али смисао остаје исти. (Ивица је ишао у школу. У школу је Ивица ишао. Школа је била предмет идења Ивициног).

- Објашњење цртежом: углавном испољавање уметничке црте студента. Ретки су успели, али свака част оном ко професора цртежом убеди да је схватио целу концепцију политичких система и подсистема источне у југозападне Индије.