Stilski prikazana neka najmanja sitnica koja ti istera one najdublje emocije iz petnih žila i treće grane porodičnog stabla, dok te podseća na te mile i bezbrižne trenutke kada su ti mama i tata sve kupovali, kuvali kafu ujutru i spremali doručak, ručak i večeru. Prstom nisi morao ništa da pipneš u kući, osim telefona, kompjutera i vajferta od ćala jednom u dva dana, da imaš za pljuge i kojekakvu ribicu.
- Jao, ovo je ona kafa iz pizdematerine koju mi je mama kuvala svako jutro kući! Ah, mama, suza suzu sustiže dok se kafa u džezvi diže.
U tom trenutku se setiš da imaš polugolu ribu na krevetu, spremnu za snošaj. Al' džabe, degenu. Pogledaj je sada. Onaj slatki, kurvanjski izraz na licu se pretvorio u gadljivo čuđenje.
- Ouvaaaj...
- Ma baci zajeb na eksplenaciju, patetičaru manijakalni! Štob' se reklo, pozdrav tipa trajni, na kurac te nabijem vrste imaginarni!
Evo ti plus, za sentimentalnost, ali meni nikada nije bilo bolje nego kad' sam se odcepio od roditeljske kuće!