Svi rođeni u ona, jelte, srećnija vremena se sećaju ponike - bicikle koju su vozili, jahali i šta već, gotovo svi. Na njoj su se učile generacije.
Danas, ponika, kao takva, predstavlja žensku osobu koja ja stvorila muškarca. Ona je žena u koju je ušao dečak, a iz koje je izašla muškarčina. Prvo talasanje bez kormilara na poniki je bilo.
Koliko ih god kasnije u životu bilo, ponika je bila odskočna daska za dalje jebačke poduhvate muške jedinke. Ponika je žena koju, hteo il' ne hteo, ne možeš zaboraviti.
Je li, matori, koja ti je bila ponika u životu?
- Ponika? Kupio meni deda "Poniku" za sedmi rođendan, čak mislim da mi je u garaži, a bila je baš...
Aman, ponika! Prva koju si... jahao, kapiraš?
- A, to... Ma, pašenog ćaletov platio onom njegovom sinu i meni neku ortakinju iz srednje škole gde je išao. Čuda smo joj činili!
To samo govori da se nekada proizvodio kvalitet. Ove današnje ponike teško da bi i dve generacije okrpile +
Сад хтедох да те питам ради ли ти претрага, него срећа па ишчитах до краја :) Плус!