Porodica

А: Миле, долази нам твој брат од стричевог ујака у посету.
Б: Који је сад па тај?
А: Немој тако сине, то ти је породица.
Б: Каква бре породица матори, па не знам ни ко је то.
А: Е па, упознаћеш се, јер мени и мајци не пада на памет да га чувамо, ми одосмо у биоскоп, а теби ево један Слободан Јовановић па одите до града.

А: О, ћао сестрице, кол'ко дуго се нисмо видели?
Б: Извините, а ко сте ви?
А: Па, Анкица, играле смо се кад смо биле мале пре 30 година, па побогу, делимо заједничког аскурђела.
Б (и даље нема појма ко је у питању): Оооо, па откуд ти након оволико година?
А: Па ево, моја мала уписује факултет, не зна никога у граду, а и нема где да преноћи, па сам се сетила своје најмилије сестрице.
Б: Па не знам, мали нам је стан, не знам где би преспавала.
А: Па сестрице, зар ћеш породицу да одбијеш? Твоју лозу? Твоју крв? Твој ДНК? Шта би ти аскурђел рекао?
Б: Не знам шта би рекао, ал' верујем да би ми се након 30 година понекад и јавио. Ајде бре луда жено, оставите ме на миру.