Nekada je reč porodica i značila nešto, kad se živelo na selu, pa su ti uglavnom rođaci bili najbolji drugovi.
Danas je najrođenija porodica ona kojoj treba neka usluga, pa ti se rođaci setili nakon hu godina javiti, ili eventualno kad ti brat tetkinog strica majčine jetrve dođe u posetu jer nema gde da prenoći ili upisuje fakultet u tvom gradu.
A: Mile, dolazi nam tvoj brat od stričevog ujaka u posetu.
B: Koji je sad pa taj?
A: Nemoj tako sine, to ti je porodica.
B: Kakva bre porodica matori, pa ne znam ni ko je to.
A: E pa, upoznaćeš se, jer meni i majci ne pada na pamet da ga čuvamo, mi odosmo u bioskop, a tebi evo jedan Slobodan Jovanović pa odite do grada.A: O, ćao sestrice, kol'ko dugo se nismo videli?
B: Izvinite, a ko ste vi?
A: Pa, Ankica, igrale smo se kad smo bile male pre 30 godina, pa pobogu, delimo zajedničkog askurđela.
B (i dalje nema pojma ko je u pitanju): Oooo, pa otkud ti nakon ovoliko godina?
A: Pa evo, moja mala upisuje fakultet, ne zna nikoga u gradu, a i nema gde da prenoći, pa sam se setila svoje najmilije sestrice.
B: Pa ne znam, mali nam je stan, ne znam gde bi prespavala.
A: Pa sestrice, zar ćeš porodicu da odbiješ? Tvoju lozu? Tvoju krv? Tvoj DNK? Šta bi ti askurđel rekao?
B: Ne znam šta bi rekao, al' verujem da bi mi se nakon 30 godina ponekad i javio. Ajde bre luda ženo, ostavite me na miru.
