Porok

Moji koraci odzvanjali su praznim hodnikom dok sam pažljivo hodao u tami. Korak po korak, polako i sigurno, išao sam ka svom cilju. I bam! Saplećem se o klompu,padam i izbijam sekutiće. Bol ne osećam,nista ne osećam...tu ja samo užarena strast koja me tera napred.
U kući je bio mrak. Možda je nestalo struje, a možda su je i isekli zbog neplaćenih računa, mrak to nije zanimalo,on je bio tu da se pobrnine da ne uspem. Ali džabe, ništa me nije moglo zaustaviti. Ni klopma,ni luster u koji sam upravo udario, ni ta veličanstvena zavesa noći koja bi neke sa manje srca vec odavno odvratila i poslala na spavanje. Ali ne i mene. Ne! Mnone je gospodarila jedna strašnija sila. Obozula me je, stavila pod svoj povodac, terala bičevima napred. A ja sam išao,korak po korak polako i sigurno. I bam! Uspeo sam, nekako sam se provukao kroz plašt tame i dosao do svog cilja. Nesigurno otvaram ta mala vrata zbog kojih sam toliko propatio, i koja su uspešno sakrivala moje čežnje,snove i želje. Ali ne više! Ne,ne,ne! Sada sam tu,uspeo sam! Konačno, završiću to!
Uspevam da pronadjem nož i krećem da sečem....i odsecam pola prsta. No, ne smem dozvoliti da me to omete sada kada sam ispred kapija svog raja. Vođen višim silama, uspevam da završim svoju svetu misiju bez daljnjeg samopovređivanja. Uspeo sam, došao sam do toliko željenog parčeta torte. Halapljivo navaljujem na njega, nesluteći da ću petnaest sekundi kasnije umreti usled gušenja svećicom.