Jedan od poslednjih ljudi koji i dalje radi u nekoj državnoj firmi pred gašenjem, za njega kao i dalje da je Tito živ, a on radi od osam do četiri, tj ne radi. On ide na posao svaki dan, čeka da neko za njega odradi njegov dio posla, a onda se lagano spakuje i ode kući, svojoj ženi (domaćici) kojoj kuka kako se umorio na poslu i kako mu ona treba oprati noge i dohvatiti pivo. Njemu je kriv sistem i novi poredak, koji je glavni razlog zašto njegova fabrika nema ni jedan novi proizvod već 20 godina, a ko zna kojim mađioničarskim trikom i dalje nekako isplaćuje plate, koliko god male one bile. I dalje se sa sjetom prisjeća dobrih starih vremena kad si mogao da zaspiš na klupi a da te niko ne dira, i preko sindikata odvedes porodicu na more u neki od mnogobrojnih kampova.
Heh, klupa i more na 12 rata, ili 17 kod Atheist Rap-a, svi su imali, niko puno, ali svi dovoljno, moji me i dalje sabijaju sa tim pricama
ali dok je Stari bio živ sve je bilo dobro... u kurac dobro, kud nije krepao bar 30 godina ranije... +
E ovo za klupu mi je dokurčilo. Svaki nostalgijaš počinje priču sa govorom o klupi. +