Potka

- Али мама, ја њега волим. Па шта, ако се развео, па шта као воли кафану, није једини. Милутин је човек мог живота.
- Џабе, ћеро, женскарош је то, распикућа. Такав му је деда, такав му је отац. Не можеш ћилим да ткаш, ако му је потка лоша, а њему јесте.
___________________________________________________
- Јао, чика Раде, сад сам видео малу Јовану, пичка и по.
- Јована Смиљина? Јашта, него сам видео. Има добру потку, све гене је повукла на мајку. Иста мајка, мајку јој јебем. Ух, кад се сетим, каква је била Смиља...
___________________________________________________
- Брате, јеси ли ли чуо да је Миливоје постао директор комуналног? Па јеботе, ја три године на бироу, завршио факс пре њега, бољи просек, а он тек што бацио индекс, одмах у директорску фотељу. Па како?!
- Шта ћеш, бураз, има добру потку.
- Шта?
- Потку. Основу. Јака леђа. Ћале му је у странци, кум му председник општине, ујак му ради у министарству. Ето, како је постао директор.