Žena koja je potrebna svakoj srpskoj kući. To se ne može postati...za to moraš da se rodiš! Ne može psd (prava srpska domaćica) da se zove Anita, Valentina ili Jasmina. Nego mora da ima pravo domaćinsko ime kao što su Smiljka, Ljubinka, Mileva, Leposava, Jovanka, Savka ili Bosiljka. Njeno detinjstvo je bez uzbuđenja i jedino što treba da radi je da uči da postane domaćica. U dvadesetprvoj se udaje, a do tidesete već je rodila buljuk dece. U tridesetoj postaje baba, i kako tada izgleda biće ista do kraja života.
Njena kuća je uvek čista. Svaki je milje na svom mestu i svaka saksija se redovno zaliva. Kada se muž vrati sa posla, prinosi mu hranu, novine i u nekim slučajevima ide masaža ili pranje nogu. Najbolja je kuvarica koju si u životu sreo. Probaj da pojedeš samo 6 palačinki ili da ne omažeš prebranac. Ceo dan sprema, u kuhinji se neprestano krčka i uvek ima nešto kuvano. Prezire kada neko pored nje žive kupi u kiosku pljeskavicu ili pojede negde picu. To je otrov, njena kuhinja je sinonim za zdravu hranu.
Sve komšije i svi klinci iz kraja koji se druže sa njenim sinom je obožavaju. Čim ih sin pozove kući, psd svima spremi baklavu ili krofne. Pa onda svakom spakuje po komad dva da ponesu kući.
-E, brate, gladan sam...
-I ja isto...'ajmo do Nemanjine majke, mislim da sam čuo da sprema musaku.
-Dobra ideja!
