Predrasude

Desilo ti se sigurno nekada da kupis masinu i zakljucis da vec u startu nece da radi, i onda se lomatas da pronadjes kvar, rasturas i sastavljas dok ne skontas da ima tu neki maleni visak deo koji koci. Kad odstranis visak deo, masina savrseno funkcionise.
Tako i covek ima mali visak deo, onaj deo koji mu postavlja pitanja "Sta ce ljudi reci?", "Koje li je vere?", "Kakvi su mu obicaji?", "Koje nasledne bolesti ima u porodici?", "Koliko ima godina?", "Koliko ih je imala do sada?"...
Zamisli da svi mi mozemo da jednostavno sagledamo coveka samo kao ono sto jeste, zamisli da se niko ne lomata po bespucima trazeci nekog ko ce savrseno odgovarati svetu, i tati, i mami, i babi i dedi, da otklonis visak deo i nadjes nekoga ko ce odgovarati tebi i samo tebi, onakvom kakvom jesi. Iako surova, realnost je na tvojoj strani i tvoja sloboda ima jednu jedinu granicu- da ne ugrozi slobodu drugih! Svi vec znamo da se svetu ne moze ugoditi, ali sta te to sprecava da ugodis sebi?
Sta nam donose predrasude? Sukobe, ratove, svadje, bol...i sve mi se vise cini da je samo zlo rodjeno iz predrasuda. Jedan mali, jebeni visak deo u coveku kvari citavu jednu veliku masinu koja se zove svet!
A dovoljno je samo da sa sebe skines etiketu i potrudis se da budes covek samo, nista vise i nista manje od toga!