Prelazak ulice sujeverne babe

Baba polako spušta nogu sa trotoara, mirišući vazduh i nasumično žmirgajuci. Uzdajući se u staru - " što je brzo, to je kuso " poslovicu, polako, toliko polako da je ni senzori sa NASA-inog satelita ne registruju, baba korača... Dok preskakaše bele linije, ulažući sav svoj preostali koeficijent intelegencije u motoriku nogu, kapnu joj nešto po novoj marami, marami - za u grad !

Baba, poskače i trgne se u vazduhu: " Aaaa, šta je sad, šta je saad ??!!
Uuuhh, ćuti, ptičica se pokakila, to je sreća! "

Presavija maramu i stavlja je u torbu. Podiže glavu i opet svu koncentraciju usmerava na izbegavanje belih linija na pešačkom prelazu. Spažava, kroz sunčeve zrake koji se prelamanju pred njom, na suprotnoj strani ulice - crnu macku koja zuri u nju, gledajući je direktno u oči.

Baba : " Peace, peace maco ... "

Mačka skoči, pretrča babi but i nestade negde u parkingu, bežeći od babinog kišobrana koji leti prema njoj.
Od silne radnje i zbrke, upali se zeleno za automobile, a vozač, svestan problema pred sobom , naleže na sirenu : " Truuu , truuuuuuu !!! " , zatim zaobiđe babu nabijajuci gas i nestade u moru ostalih vozila.

Baba: " Aaaaa , svirni još jednom, ne sme dva'put , mora neparni broj - će me bije maler majku ti drogerašku !!! "