Prelomni trenutak

Imam trideset i kusur a i dalje me sere. Nisam ženjen, automatski ni razvođen. Živim na selu i hoću da se oženim bez da me prijavljuju kod Tijane Čurović kao da sam krmača koja hoće da se bukari. Ali šta sam do sada čekao? Nema prave jer zahtevam i domaćicu, i prijatelja, i seks mašinu u jednoj. Možda je u meni problem. Ne znam. Što više čekam, imam neki čudan osećaj; zar ja da budem drvoseča porodičnog stabla? Rešio sam! Ženim se! Sutra. Ili nekad. Uskoro.

Čoveče... Nemam klozet u kući. Od kad znam za sebe kenjam gde stignem, brišem bulju bagremovim lišćem. Možda se zato nisam ni oženio na vreme. Jebeno znam da nijedna devojka neće to da radi. Hiljade misli mi govore da napravim VC. Jebeno nemam kintu, jedino da opljačkam lokalnu prodavnicu kad bude ona mala šuntava Kaća radila. Ne znam ni kako se zaposlila kad ne zna gde je levo. Sutra. Uveče. Niko me neće videti, seljaci će se uveliko ubiti vopsom. Ali nikad nisam ništa ukrao. Međutim, neka "Prodavnica kod Koleta" smatra ovo kao pozajmicom. Ionako im je čipsi domaćinski papreno skup. Ko ih jebe? Sutra. Definitivno sutra!

A šta ako me nahvataju? Neću da okopavam krompir u tvorza, dosta mi je ovog kotkuće. Postaću kriminalac. Upiraće prstom u mene. Boli me kurac, već upiru što nemam ženu i živim sa ćaletom i babom. Naročito onaj bubuljičavi Vladan. Ima on da dobije po pički jednom. Ma ko da čeka! Večeras, nakon pljačke, ima da ga bijem u njegovoj kući. Nije fetiš! Namestilo se, jebiga. Za svaku uvredu! Budi spreman.

Stani, stani. Otkomanda... Ako prebijem Vladu, on će da me tuži. Uzeće mi kintu a mogu i da me uhapse. Još ako saznaju da sam iste večeri opljačkao Koleta mogu da mi produže pritvor. Znači, Vladana bijem iz osvete, prodavnicu pljačkam jer mi treba finansijska injekcija da napravim klozet a sve to da bih u isti doveo neku ribu koja će moći na miru da kenja svoje veliko govno?! Jebem ti takav život. Sveti Petre, stavi lonče za kaficu. Neka bude kao moj život. Gorka. Stižem.