Prelomni trenutak

Имам тридесет и кусур а и даље ме сере. Нисам жењен, аутоматски ни развођен. Живим на селу и хоћу да се оженим без да ме пријављују код Тијане Чуровић као да сам крмача која хоће да се букари. Али шта сам до сада чекао? Нема праве јер захтевам и домаћицу, и пријатеља, и секс машину у једној. Можда је у мени проблем. Не знам. Што више чекам, имам неки чудан осећај; зар ја да будем дрвосеча породичног стабла? Решио сам! Женим се! Сутра. Или некад. Ускоро.

Човече... Немам клозет у кући. Од кад знам за себе кењам где стигнем, бришем буљу багремовим лишћем. Можда се зато нисам ни оженио на време. Јебено знам да ниједна девојка неће то да ради. Хиљаде мисли ми говоре да направим ВЦ. Јебено немам кинту, једино да опљачкам локалну продавницу кад буде она мала шунтава Каћа радила. Не знам ни како се запослила кад не зна где је лево. Сутра. Увече. Нико ме неће видети, сељаци ће се увелико убити вопсом. Али никад нисам ништа украо. Међутим, нека "Продавница код Колета" сматра ово као позајмицом. Ионако им је чипси домаћински папрено скуп. Ко их јебе? Сутра. Дефинитивно сутра!

А шта ако ме нахватају? Нећу да окопавам кромпир у творза, доста ми је овог коткуће. Постаћу криминалац. Упираће прстом у мене. Боли ме курац, већ упиру што немам жену и живим са ћалетом и бабом. Нарочито онај бубуљичави Владан. Има он да добије по пички једном. Ма ко да чека! Вечерас, након пљачке, има да га бијем у његовој кући. Није фетиш! Наместило се, јебига. За сваку увреду! Буди спреман.

Стани, стани. Откоманда... Ако пребијем Владу, он ће да ме тужи. Узеће ми кинту а могу и да ме ухапсе. Још ако сазнају да сам исте вечери опљачкао Колета могу да ми продуже притвор. Значи, Владана бијем из освете, продавницу пљачкам јер ми треба финансијска ињекција да направим клозет а све то да бих у исти довео неку рибу која ће моћи на миру да кења своје велико говно?! Јебем ти такав живот. Свети Петре, стави лонче за кафицу. Нека буде као мој живот. Горка. Стижем.