Fenomen režiserstva koji je nužno koristiti da bi se skratio broj scena u filmu ili seriji.
-Junak: (ustaje bunovan) Halo, ko je to?
-Junakinja: Džone, molim te, dođi brzo, mislim da sam u opas... Tu, tu, tu...
-(Sledeća scena): Džon je misteriozno otkrio da se junakinja nalazi u skladištu i vidimo ga kako izleće iz kola sa pištoljem krijući se oprezno iza zida i dozivajući junakinju po imenu.
A to kako je bauljao po sobi tražeći donji veš, pa se oteturao u kupatilo i sedeo 10 minuta na VC-šolji, pa jeo ostavivši neoprane sudove pa obukao čarape od juče, pa tražio psujući ključeve od kola, pa bio zaglavljen 20 minuta u saobraćaju dok nije dopro do tog skladišta... To nikom ništa.
Zbog toga je i junak, jer mu je zivot pun dinamike...
Raziser je izbacio to sto mi svakodnevno prozivljavamo, u nadi da nam je dojadilo....
Ziveo Bolivud!!!
А заборавио си једно 5 до 8 сати тражења трагова тог истог складишта :)