Iščekuje konjec svoga bivstvovanja. Visi na litici života. Od smrti ga deli samo stena za koju se drži levom rukom, znojavom od agonije.
Svaki pokušaj preživljavanja i nadanja za istim biva uzaludan, a sve što se čeka jesu grobar i opelo.
- Gde je Mile, je l bacio kašiku?
- Ma drži se taj. Ličanin je to. Čak i doktori digoše ruke od njega, a njemu se ne ide, kaže čeka lopatu, al' joj u susret ne kreće.
Osoba za koju ništa nije dvosmisleno.
1)
Maja:”Dule, je l’ možeš da mi daš Nešin broj telefona?”
Dule:”Naravno.” :želiš me, mače:
2)
Milica (ortakinja) kod njega na gajbi:”E, aj’ pristavi neku kaficu!”
Dule odlazi da baci portorikanca, jer je zahtev “shvatio” kao seks u najavi.
Ironičan način Pančevca da se našali na svoj račun kada krenu ga zapitkuju kako mu je u Pančevu, je l stvarno tako grozan vazduh...
-I šta kažeš, kako je tamo u Pančevu? Ima li vanzemaljaca?
-Boli me uvo, ladovina, ja makar vidim šta dišem.
Nasuprot ustljenom verovanju koje govori da je ovo salonski primer pesimizma, u današnje vreme totalne besparice kada je žickanje postalo umetnost koja će omogućiti prživljavanje ili prživanje -jebem li ga , ovo je klasičan znak optimizma .
Ovo je skil profesionalnog pijanice koji svojom polupraznom čašom čeka žrtvu u najmračnijem delu kafane. Kada žrtva bude dovoljno opijena svojim bolom i alkoholom, on tad' stupa na scenu. Pretvara se u uvo i postaje jako dobar sakovornik bolom skrhanom čoveku. Sve dok ovaj ne dodje na ideju na naruči novu turu i časti svog novog ''prijatelja''. Tada se priča vrti, ture okreću, i sve tako do fajronta...
On je upoznao Nju. Rodila se ljubav koja pomera temelje i potapa brodove. On je podrigivao njoj na uvo, Ona mu je govorila da je stoka. Voleli su se, o da. A onda je jednog dana Ona rešila da zapali s trećim golmanom Grenobla ostavivši mu ukiseljeno mleko u frižideru i rupu u srcu koju je pokušao da popuni raznim ženama lakog morala. Ali nijedna nije poput Nje, tako da je rešio da je vrati. Napisaće pismo i uručiti joj ga lično, možda će ukrasti koji poljubac. Još pamti njene usne... Dodirnuo je kvaku, ali se predomislio kada je čuo uzdahe i jecaje iz Njene garsonjere - "To, moj Grenobljanski džine!". Sećao se kada je njega u zanosu čupala za kosu govoreći mu da je Njen tigar. Još pamti Njene sočne, blago rastavljene usne između kojih se poput dima njegove cigare probijao opojni miris belog luka, koje je video u svakoj bari u koju je ugazio dok je odlazio od Njenog stana. Iz zgrčene pesnice izvirivalo je zgužvano pismo u koverti crvenoj kao ljubav.
Najdraža moja,
Ako sam učinio nešto da te povredim, oprosti.
Žao mi je što nisam spuštao dasku, i što sam gasio cigarete na tvojim crtežima.
Žao mi je što sam ti povratio na cipele (Ali priznaj, bilo je to samo poboljšanje, hehe!).
Još vidim tvoje oci kako me pohotno gledaju, osecam ih kako svojim vatrenim pogledom prodiru kroz moju kožu i mišiće.
Još pamtim tvoje usne, srećo. Nije me briga što si ih koristila da ga zadovoljiš klečeći (imaš cetkicu za zube kod mene na polici, dva, tri sata ribanja bi trebalo da sredi problem).
Samo se vrati, u redu?
Sećati se preminule osobe.
Česta tema međ' starinama kad krenu da vode neobavezan razgovor koji se skoro uvek pretoči u razglabanje o svojim ispisnicima što su davno okončali svoj vek. Na kraju ipak sve ode na tu vodenicu, kao kad na Jućubetu ukucaš "Dobrivoje Topalović – Progovori sliko", pičiš srodne videe (ili videoe lolo) a završiš na dokumentarcima o vanzemaljcima i građenju piramida u dolini Nila.
Da bi nekoga zapamtio moraš imati više od recimo tri godine u trenutku kad je taj neko bacio kašiku jer ako si manji verovatno će te sećanje služiti kao Mirku Vasiljević uložak. Ako si, pak, zašao u pozne godine nije isključeno da već počinješ da odlepljuješ k'o sličica Tajni agent Izi spasiće Loru #17 (ko je kod Izija izrimovao da ga ugrizem za kurac nek' jede govna).
Baba: Milovane, je l' planiraš da zoveš na svadbu našeg unuka onog vrača što ti je izbajao skidanje čvora sa plećke pre 35 godina. Ipak, zaslužio je čovek.
Deda: Crna ženo, pa Vračko je umro pre 30 godina.
Baba: UMRO?! Kako ja to nisam znala do sad. Eee, šta ti je život?!
Unuk: Koga to hoćete da zovete na moju svadbu?
Baba: Ma hteli smo da zovemo jednog dedu što je tvog deku spasio, ali umro jadan, nebeske ga munje obasjale. Je l' si zapamtio ti njega?
Unuk: Baba, imam 24 godine a taj lik umro pre 30?
Baba: Pa?
Elem, vako!
Srpski prosek, 16cm.
Evropski prosek, 11cm.
Ah, muškarci, dostojanstveni nosioci svog ponosa.
I ako im je taj ponos samo 1 (slovima: jedan) centimetar veći od proseka dozvoljavaju sebi da se smatraju kuratima.
E pa neće da će moći decxko, fali ti bar 3-4 centimetra. I zato, ne nudi mi felacio, jer ja ne pušim pikavce.
Ja napisah, a nisam htela...neki đavolčić mi šaptaše na uvo napiši, napiši, napiši....
10.11.2012. godine... Zanimljivo 10,11,12, ali to je datum kada se zavrsava majanski kalendar i ne zna se sta ce biti posle toga... neki kazu da ce biti smak sveta, apokalipsa i slicno... A neki kazu da ce, ipak, sve poseti ispocetka posle toga i da ce sve tako za vek i vekova ici u krug... Ja cisto ne znam da li da verujem tome i ne znam sta ce se desiti... Znam samo jedno...
Boli me uvo, 21 dan pre toga postajem punoletan!!! ako bude bilo nesto, te dane provodim kao nikada do sad...
Opis krajnje psihodeličnog zvuka, toliko iritantnog, goreg od kresanja Transformersa i Dart Vejdera na Harliju dok maše lajtsejberom zajedno. Mozak preskače, zubi se krune, tikovi nekontrolisano počinju, Karleušin glas bi ti trenutno bio poštena uteha.
Jednostavno nešto nepodnošljivo za svako ljudsko uvo, krajnja granica, od koje bi i ludak iz naslova popizeo i izašao napolje.
Kad krenes iznervirano da nabrajas sve ono sto ti se ne svidja,i toliko to mrzis da mislis da ne zasluzuje ono pristojno itd,ti ga imenujes kurac palac.
Boli me uvo i za sinus,i za kosinus,i za tangens,i za kotangens i za geometrijski krug i kurca palca!
skracenica: ikp.
