Komunalna policija je kurva regularne policije. Dužnost komunalne policije je da sprečava prljanje grada i oštećivanje javne imovine (spomenika, klupa u parkovima, saobraćajnih znakova), da brine o komunalnom redu (poštovanje radnog vremena, uklanjanje uličnih prodavaca), odvijanje javnog prevoza, redu na gradilištima i o još mnogim stvarima iz nadležnosti gradova.
Kao što sam već navela, komunalna policija se brine o ČISTOĆI, komunalnom redu i ostalim problemima za koje je nadležna lokalna samouprava.
- Jednom nas je pozvao građanin i dao nam broj mobilnog bivše supruge, kako bismo od nje tražili njegove ključeve od stana koji su ostali u kolima. Žena je odbijala da se javi na njegov broj – kaže Nebojša Radovanac, načelnik novosadske Komunalne policije. Vidi sliku
Takođe na Beogradskom keju, komunalnom policajcu se obratio jedan Dorćolac koji je želeo da prijavi komšiju u stanu iznad, koji mu pušta „magiju“ kroz luster. Vidi sliku
Od „komunalaca“ građani su zahtevali i da utvrde kvalitet zelene salate, da intervenišu jer su „zakinuti“ za kusur, da im reše problem neisplaćenih zarada iz kojih su dobili otkaze (Vidi sliku). Prema rečima Gorjane Obrenović, načelnika beogradske Komunalne policije, zvali su ih i da ulove mačku koja šeta zgradom ili kazne komšiju koji ostavlja cipele ispred vrata, kao i da isteraju zmajeve iz beogradske Skupštine. Tu su odmah pritrčali da pomognu. Vidi sliku
- Osoba koja nas je pozvala u pomoć radi isterivanja zmajeva iz skupštine nije želela da otkrije svoj identitet – navodi Gorjana. Vidi sliku
Ubuduće, „komunalci“ će se obračunavati sa svima koji peku roštilj i jagance na Adi ciganliji, sa takstistima koji vuku mušterije za rukav. Posebnu pažnju će posvećivati izbavljivanju ljudi iz septičkih jama. Vidi sliku
Ujutru u pola šest. Ustajem. Odlazim u ve-ce. Kad ja pogled'o, puna bašta vode! Otkud voda? Kiša nije padala. Leto. Sunce grija. Avgust mjesec. Kad ja - septička jama se prelijeva! Ja ništa. Otimam telefon, zovem.
-Doć' ćemo samo danas.
Dobro. Dođ' te. Mož' te doć'. Nji' nema danas. Zovem sjutra, nema ni sjutra. Zovem mjesec dana, nema ih! E Boga mi doć' ćete vrlo brzo i to ći dođ'te svi. Dojće i policija. Dojće i hitna pomoć. Dojće vatrogasna služba. Oni tamo kartaju šaha, igraju šaha, kartaju karte. Imaju dvaes pedes hiljada dinara platu, a sirotinja jadna nema kruha da jede. E nećemo tako kolege! Uzmem drveni krst, napravim krst. Stavim pokraj septičke jame i napišem: "Skočio sam u septičku jamu zbog kikinških pedera, kurvi, milijardera, jajara, licimura". I popnem se na tavan. Nije prošlo pola sata stiže tri kamiona iz komunoga da isprazne septičku jamu. Oni su jamu ispraznili pola metara do govana. Kad je bilo ono najgušće oni rukama trpaju govna i u kantu i izvlače mene iz septičke jame. Kad su septičku jamu ispraznili vid'li su nema Save, nema čoveka, đe je čoek?! To je ulica Dositejeva 2119 Kikinda. Ja sa tavana progovaram: "Jesam lijepo ipak reko da ćete morat doći jebem vam sve živo i mrtvo?!" Da sam tužio, opet za milostinju nisam hteo. Da sam tužio petsto dinara svaki dan, trideset dana po petsto dinara, koliko je to para?! To je sto pedeset hiljada DINARA!
E ne'š kolega, pali! Marš iz moje avlije!
Kraaaj. Tako sam opametijo kikinške pedere, i kurve, i budale, i licimure. Zbogom Kikindo na kurac te nabijem!
Došao je i taj dan, jako tužan za mene. Završila se škola. Dok su drugari i drugarice iz odeljenja uveliko cepali sveske i knjige ja sam moje lagano pakovao u torbu da bih ih sačuvao za mlađu sestru...
* - Profesorka, može li neko drugi da čita sastav, ovaj smara!
- Hranislave, prestani da ponižavaš Borivoja. Nastavi dete.*
Nakon dodele svedočanstva otišao sam sa porodicom na planinu Rtanj. Nismo imali para za more pa smo zato otišli tamo a i blizu je. Poneo sam i lektiru, čisto da mi ne bude dosadno. Pošto ću biti vukovac i moram da opravdam poverenje kod svih profesora, poneo sam i knjige za narednu godinu.
*- Khm, koja budala, hahaha.
- Je l' ga čuješ šta on čita? Pa, ko normalan nosi knjige, eeej bre?
- Zadnja klupa, TIŠINA!*
Raspust je prolazio baš kako ja volim. Mirno. Svako jutro, čim sunce izađe i obasja ovu čarobnu planinu, odlazio sam kuda su me noge nosile tražeći drvo i hlad gde mogu da sednem i uživam u čarima čitanja i učenja. Gutao sam svako slovo knjige koju sam poneo...
Jednog sunčanog popodneva, plavo nebo se odjednom obojilo u crno. Krenulo je da seva i grmi. Kapi kiše su počele da klize niz moje lice. Uplašio sam se. Setih se reči mog profesora fizike i brzo sam se uputio da nađem neko sklonište jer sam se dosta udaljio od kuće.
Naišao sam na pećinu i ...
* - Ijaoooo, ako je ovo raspust onda...
- Ej, probudi se, gleda te profesorka.
- Boro, ako je to sve od raspusta, neka Vesna...
- Sad dolazi najbolji deo :đavolski osmeh:*
... krenuo sam da istražujem. Kako sam išao sve dublje i dublje, osetio sam jako čudan miris koji je bivao sve jači i jači. U jednom trenutku sam osetio neko blagostanje i smirenost. Nešto mi nije dalo mira i krenuh sve dalje i dalje.
Naišao sam na neka vrata. Malo mi je bilo čudno, otkud u pećini vrata i to drvena. Otvorio sam ih. Imao sam i šta da vidim. Skrivena fabrika opijata, suncetijebem. Onaj logo koji vidim, jebote pa o ovome sam gledao na dnevniku. Za ovom organizacijom se traga odavno. Gotovo, ubiće me! Odjednom sam se ukočio a ispred mene su se stvorile tri devojke. Gole, kao od majke rođene. Kakve sise i ribići. Dig'o mi se u roku od odma'.
*- Brate, budi se, ovo moraš da čuješ.*
Jedna od njih, crvenokosa, me je pitala, da li sam ja Borivoje. Odgovorio sam potvrdno. Sve tri su se nasmejale a ona sa najvećim sisama me je uhvatila za kitu i vodila ka direktorovoj kancelariji. Ušli smo. Glavni me je pogledao, izbuljio oči i glasno rekao: TI SI TAJ, dođi, padni mi na grudi i da te pošteno izljubim!!!
Izbalavi me čovek ni krivog ni dužnog i odvede me do glavne prostorije u kojoj se kuvalo nešto i reče: ''Ma, nema greške, ti si taj, Bora iz Sugubine. Je l' da?'' Potvrdio sam. '' Vidiš sine, meni je jedna ciganka iz Grabovaca rekla da će mi posao krenuti tek kad tebe upoznam. Ovim poslom se bavim već deset godina i ne ide mi loše. Pretpostavljam da znaš o čemu ti pričam!?'' Klimnuh glavom. ''E, vidiš, ovaj opijat koji godinama pravim ide super ali ipak mu nešto fali, nije to to. Marihuana, kokica, zeleni šampinjon ali opet nešto fali. Pogledaj ove papire i reci mi u čemu je problem a ja ću ti se odužiti domaćinski.''
Gledam papire, formule, materijal, aparaturu i odjednom mi je sinula ideja. ''TREBA TI ŽALFIJA!'' Odjednom je sve stalo. Zavladao je strašan muk. '' Pa, da, da bi ovo još više radilo a da ne peče grlo trebaju ti još dve izopropil grupe na polifenolni lanac molekula. To je to. Momak, idi naberi tri-čet'ri kila, ubaci i okreni na zabavu.''
Nakon pet i po sati kuvanja i konzumacije proizvoda od strane direktora, izašao je nov opijat na domaćem tržištu i u regionu. Krajem avgusta je počeo izvoz u Australiju i Ameriku.
Svakodnevno sam odlazio na moje ''tajno mesto'' pod izgovorom da učim. Roditelji nisu ništa sumnjali. Od svake prodaje sam imao 30% što je za jednog školarca bilo sasvim dovoljno. O, ribama da i ne pričam.
Jedva čekam prvi septembar. Znanje je ipak znanje.
*- Šta je bilo pičke, a? Ćutimo?*
Definicija napisana za takmičenje ''Pačija škola'''
