Narodno ime za 14. januar, praznik svetog Vasilija Velikog, poznata i kao Srpska Nova godina. Posebno poštovana u Crnoj Gori, gde se obeležava pucanjem iz svih vrsta oružja. Pri tome se ne puca u vazduh, već iz nekog razloga u pse lutalice, što naš poznati etnolog dr Veselin Čajkanović dovodi u vezu sa kultom psa u staroj srpskoj mnogobožačkoj religiji. Bilo kako bilo, za taj običaj se vezuje izreka "Prošao kao pseto na Vasilicu", korišćena da označi nekoga ko je svojski najebao.
- Što si nedostupan Milo, zovem te dva debela sata! Kako si proša sa ona tri zlotvora na sastanku o kohabitaciji? - Ka pseto na Vasilicu, moj Dućo. Samo što me nijesu popišali.
Neko moderno ime koje se pojavljuje u svakoj novijoj seriji. Kada sam bio mlađi ovog imena nije bilo uopšte ali sada koju god seriju da gledam u svakoj je neki lik koji se zove Gej. Iako ga u svakoj od njih glume različiti glumci svi se isto ponašaju, nose karirane pantalonice, imaju žensku gestikulaciju i ljube se i spavaju sa muškarcima. Kucao sam na Google translate ''gay'' jer tako piše na engleskom a izašlo mi je ''veseo'', pa bi se to ime moglo prevesti kao Veselin.
- Ćao, ja sam Adam. - Juhu! Ja sam Gej. Baš si meden Adame!
Posao iz snova svakog Bušmana (vidi definiciju). Ključna reč je iz SNOVA. Ovako to mladi Bušman zamišlja. Skarlet Johanson snima film u Srbiji, čula je da je on najbolji u svom poslu i želi da joj baš on od zbunića napravi trouglić. Dolazi u salon, skida se, on se baca na posao. Posle par njegovih dodira ona širi noge, Bušman kreće glavom i gol! Pusti snovi... U stvarnosti, lepe i poznate žene idu kod žena na depilaciju, da bi izbegle takve kao što je on. Kod njega dolaze samo muškarci na depilaciju bulje i odvratne babe koje niko ne bi dirao ni tuđim štapom za golf, u nadi da će se ogrebati za oral. Bušman posle 2 godine menja profesiju ili odlazi na lečenje od trauma koje je pretrpeo. Nema happy end-a.
Lik za primer:"Ćao, došao sam na depilaciju guze. Imam zakazano kod Veselina." Radnica za primer:"Vesko! Imaš jednog za šišanje bulje!" Veselin the Bušman:"E u pičku materinu! Mislim, neka uđe gospodin." Lik za primer ulazi, skida se i leže na stomak. Veselin the Bušman prilazi i trese se od straha da iz prašume koja se pomalja između guzova mušterije ne iskoči pleme urođenika i strpa ga u lonac. Njegove ruke se tresu dok obavlja posao, što mušterija pogrešno tumači. Lik za primer:"A, ti bi malo zezanja, slatki? Može, ja sam uvek za." Mušterija se okreće na leđa i rukom hvata Veselina za potiljak, povlačeći ga niže i niže. Veselin pokušava da vrišti, ali usta su mu puna...
Endemska vrsta vezana za prostore gimnazija i umetničkih škola te raznih filozofsko filoloških fakulteta, mada ni tamo nije dominantna. Najčešće uspeva u gornjoj srednjoj klasi roditelja uspešnih intelektualaca ili uspešnih privatnika neuspelih intelektualaca. Ona se ne odeva tako da bi pokazala kolko je dobra pička, ona se odeva tako da bi pokazala koliko je opičena. Nju pare ne interesuju ko ove druge normalne ženske. Nju ne zanima šta voziš, ni kolko si sladak, ni da li se sve drugarice lože na tebe, ni da li si prebio nekoga u gradu za vikend. Ona voli frajere koji ne prave belaja i ne psuju Alaha. Ona sluša džez ili trip hop ili tako ta neka alternativna rock sranja od kojih sam ja davno digao ruke kad sam rekao zbogom pameti i bacio se na alkohol i narodnjake. Takvu ženu ne možeš da odabereš, ona odabira tebe.
Radimo ja i moj dobar ortak na mešalici i cugamo pomalo kad nailazi moja obostrana simpatija iz srednje škole. Nisam je video od mature i sada izgleda lepše nego ikad. Suknjica sa razrezom, gola ramena, kosa uvezana tako da otkriva svu nežnost onog dela između uveta i vrata koju imaju samo lepe žene, usne razvučene u širok osmeh i pametne okice kao i nekad pre. (iz nekog razloga ja sam u ono vreme bio sposoban da privučem inteligentne devojke. Valjda zato što sam ćutao kad su se drugi svađali pa su mislile da sam veoma pametan, kao onaj lik u pripovetci “Vođa”) I tu krenemo onu standardnu priču ćao, ćao, jao bre nisam te video/la 100 godina, ona završava sociologiju ja stao na drugoj, nije bilo kinte pa šljakam dok ne vidim šta dalje (drugim rečima prso), si vido ovoga onoga, šta rade, ko se udao, ko ima decu, ljubavni život, bla bla bla vidimo se čujemo se ćao, ćao.
I tu moj kompa (koji je inače duša od čoveka kao i svi dobri namučeni ljudi sa kojima se ja družim) počne da balavi te: - Šta ti dođe ova riba, te daj mi njen broj. A ja mu kažem: -Man se bre ložiš ona je majndfakerka, a ja i ti da smo pametni ne bi bili ovde de jesmo. Doduše, mogli smo je tresnuti lopatom pa dok je topla, nego završavaj to pivo, neće ta kolica sama da se voze.
Prva postava Espanjola i treći golman Barselone. Ljudi sa margine društva i dna platnog spiska sopstvenog kluba. Dobro de, prva ekipa Espanjola možda i nije krdo Giletovih klonova, bez majčinih skuta uz koje bi se privili, bez sise koju bi cuclali i nazivali je svojom, al' sam klub je jedno veliko trinaesto prase tako da, ono. Savetnik pomoćnika savetnika ministra bez portfelja. Tek sitna recka u lancu komandne odgovornosti koji se proteže odozdo ka...pa jebiga, ka gore, daleko izvan vidnog polja. Usputna stanica u poslovnoj korespodenciji. Niti šalje, niti prima, niti štogođ potpisuje. Prenosi. Da su neka druga vremena, ubilo bi ga k'o glasnika. Neki tamo levi radikali. Džentlemen iz 19-og veka sa džepnim izdanjem "Bontona", autora raspalog Đorđa Zelmanovića, koji se moli u pogrešnoj crkvi i ne jebe, al' zato uveseljava. Boki Milošević i njegova frula u intermecu, dok sviraju kurcu, kao i sva njegova sabraća i sapatnici koji su tu da bi popunili par sekundi u životnom eteru, nakon čega za vreme reklama tiho i neprimetno napuštaju set.
"Je li, kud se dade onaj Nino "Tri belega"?! "Usne vrele kao žar, da li je to s neba dar", taj neki fazon. Nestade čovek k'o Slavko Banjac. Kao da je u zemlju propao. Nikad mi neće biti jasno šta bude tako sa tim umetnicima, ono, odjednom nema čoveka. A baš je fino pevao. Slavuj jebeni." "Mhm. Jes', sad kad kažeš, stvarno ga nema nigde. Znaš kad ga ni na DM-satu ne viđam. A znaš ko je još fino pevao? Toše. Baš fino." "Aaa jest! Slavuj šiptarski. SLA-VUJ! Ne volim te Makedonce nikako, al' on je bio baš simpatičan dečko. Šteta. Prava šteta."
Jebač kao i svaki drugi jebač, sa močugom ili mlićom, uopšte nije bitno. Važno je, dakle to, da ovaj jebač kad opali neku ženku ona neminovno nakon kraćeg vremena staje na ludi kamen i dobija svoj komad mesa doživotno. Da bi stekao reputaciju taličnog jebača, nafačnom đuvegiji moraju makar dve bivše da se udaju. Onda sve lakše ide. Postaje tražen kao svojevremeno Severinin pornić. Meta nedojebanih udavača, raspuštenica ili udovica. Dokle god je u punoj snazi može živeti bez bojazni da će ostati suva kurca. Hvala bogu, materijala uvek ima.
- e, jesi čula ovo, matora Simona se udala, zamisli... kažu našla nekakvog a sve zato što je pristala da da šuntavom Čedi, priča se za njega da je taličan za udavače, hihihi - šta se kliberiš nesrećo, i tebe njegov veselin čeka ako se ovako nastavi da te niko neće
Sparing partner koji je tu da samo ispuni formu i predstavlja nultu opasnost.
Nisam znao da je Marica sa Danijelom. Mada dobar je on dečko. Hah, Danijel veselin samo nosi markere zbog komšija i poznanika. Maricu taslači Dragoš limar kad mu žena nije kući. ------------ Poštovani gledaoci, dobrodošli u Železnik na utakmicu FMP-Crvena zvezda. Videćemo ko nosi markere, mada i bez toga znamo.
Najčešći uzrok kvara na računaru i ujedno odgovor roditelja na pitanja koje prevazilaze njihova informatička znanja.
- Vidite...deca su tu nešto čačkala, pa se ovo zapalilo, a ovo... - Hm, verovatno napajanje, sredićemo. - Pa ne znam ja, kažem vam deca su nešto čačkala i ja kad sam doš’o.... - Recite mi ime, prezime i kontakt telefon. - Ma nisam ja, deca su tu nešto...a to, Veselin ...
Svetica ili kurwa, svetica ili kurwa, Vladimir Tica ili kurva, kurbla ili slepica, kruha ili šerpica, a sve same gluposti, dospeo sam do toga da sam teo da pišem narodnu pesmu Smrt Bogoljuba Gagića u desetercu, mada nije baš u skladu s temom osim možda ako bi nastradao od kurwice neke pokupljene kod Prokuplja bacila bi mu živu sodu u oči, to sad mladi tako rade, ’78. godine.
Mogu samo smisleno reći da se sećam te reči *svetica* prvi put kad je to Ignjasio ili onaj drugi, David reko Kasandri, odnosno stalno je hvalio da je ona svetica i baš je bio ljigav i njanjav i ako su ga bacili s terase devestotreće i premda sam bio mali veseli mališan Veselin Masleša to me je baš nerviralo: transfer blama pre transfera blama, jebote uporno je nazivaš sveticom a ona obična kalaštura zadojena dorindom, nintendom i orinokom, kuću oće da ti uzne bre, majku onu da ti istera, kralja Milana da utuče Gorčila, e moj slepče kod očiju, a Srbi govna, što bi Era reko, odma masovno drkaše li drkaše na kurwu Kasandru a u isto vreme su uživali u ubistvu prve srpske kraljice posle Kosova svetice Drage Lunjevice koju nožem ubi randu prokelti ciganin, jako učene žene za to vreme.
E to je sistem poremećenih vrednosti u jednom društvu kad je u isto vreme svetica Draga nazvana kurvom a kurwa kasandra sveticom mada muškarac koji kaže ženi svetice treba ga nabiti na kolac na sred Subotice.
Iskreno, ni kralj Aleksandar nije se proslavio sa onim šeri, šeri i lane moje, lane moje, mada možda je i on pričao svetice ovoj, sećam se februar devedes pete, nedelja uveče, obožavanje Genčića u toku, pravi mužjak Genčić i gospodin mada malo zao al za srbijino dobro i kraljevo i onda scena: Draga skida Aci naočare, ljube se, on žmuri a ona kučka ne žmuri, daje nekom iza znake, reditelju Savi Mrmku, i samo uzdišu: lane moje, ah, ah, lane moje, ah, to, to lane jovanoviću ah, ah, to, to lane utačinji sad! I ja povraćam u lavor zelenkast ko Taš tečnost za suđe i kladionica i još čujem Kralja Milana kako kaže: eh Aleksandre moj ne pravi sebi idola niti kakva lika nemoj kurwama služiti niti ih sveticama nazivati, al ga Aleksandar, u ljubavnom zanosu, na žalost nije mogao čuti.
Da nije Aleksandar oženio Kasandru i da joj nije pričao da je svetitza mitza i tića mu detlića i da nije prešao na katoličanstvo špansko i da ga zlotvori ne ubiše gde bi nama kraja bilo sada ne bi nas toliko izginulo u ratovima pa na ovamo standard jedne Slovačke.
