Romulanski iskvareni oblik reči ''dileja''
-Sandokane, pićka ti materina! Jaja mi otpala kolko guramo ovu mećku d'upali! 5 tona ima bre!
-Ako ima 5 tona, da je guramo odma na otpad, a?
-Stvarno si dilou! Pa di može merđa d'ima 5 tona?
-Jaaaj Avatare, sad sam vido da nisam dao kontakat!
-E dilou, saču da te jebem u tu glavu glupu!
Kad doslovno pušiš da bi nešto ostalo i za Romulance.
Čuvena pesma, još čuvenijeg romulanskog kantri pevača Džeja, koja je ujedno postala i himna svih rašomonaca.
- Matori jel večeras akcija?
- Jašta. Dvogled spreman, termos kafe spreman, čisto da se kuvanjem iste ne propusti pravi momenat, tu su i vlažne maramice. Ma sve je spremno.
- A Džej?
- Naravno matori. Iznajmiću sobu s pogledom na te ubačeno u plejlistu i stavljeno na ripit.
Srebroljublje kod modernih Romulanaca.
Imaš nešto u bronzu, Bog da ti pomogne?
Avatarovim žargonom rečeno, to je neki random batica, koji piša po krovovima straćara u romulanskoj faveli, sa mosta ispod kojeg se one nalaze.
Đeljana: -Envere, jesi ovo ti instljir'o tuš u vece?
Enver: -Jok mori, mora da pokrovitelji opet biju, pa bušnuo mlaz kroz kartonče!
Nerazdvojno, makar u svijetu oružja. Ne može se zamisliti jedno bez drugoga. Kako pomeneš jednog, tako i drugi padne na pamet.
Šerlok i Votson. Kornjače i Splinter. Romulanci i bakar. Ceca i Arkan. Dragana Mirković i Južni Vetar. Kaizen i Vukajlija.
Jovan: Mogli smo u Han Pijesak večeras, a?
Radovan: Jok brate, Vlasenica rulz! Idemo u Skaja, biće nam do jaja.
Jovan: Joj, jebo te Skajčina (1), oćeš opet da gledaš klinke pa da onanišeš kasnije.
Radovan: Neću brt, eto tetke mi iz Roterdama, ne poslala mi ni evrić više.
Jovan: Jeste, a ja uđem kasnije u sobu, ono daždevnjak u rukama.
Radovan: Brate, ko ga još zove daždevnjak?
Jovan: Jes majku mu... Ajde, idemo mi u Dunju (2), svira neki Pančo Sansa, uživo, milina jedna, ima da se odvalimo ko daska za šalovanja.
Radovan: Čekaj malo, zar se ne kaže Sančo Pansa?
Jovan: Moguće, šta znam. Otkud ti znaš?
Radovan: Čuo na kviskoteci prije koju godinu. Da l' je to neka lektira, šta li?
Jovan: E, jeste! On ti je od onog... Onog iz orijent ekspresa! Poaroa pomoćnik!
Radovan: Budalo, to nije bilo za lektiru.
Jovan: Kako nije, mi čitali u... Tačno nije. A da nije onaj vitez što juri vjetrenjače?
Radovan: Don Kihot?
Jovan: E, taj!
Radovan: Tačno jeste. Pa oni su ti bili ko Smit i Veson. Kud Kihot, tu i Sančo.
Jovan: Moguće, moguće. Ej, evo nas na trgu, odluči se kuda ćemo.
Radovan: Ma kud god, svejedno mi, samo da mi se muda ugriju.
Jovan: Muda od labuda, ništa od toga, sve puno.
Radovan: E jebiga, podsjetio si me sad na nešto.
Jovan: Na šta? Muda od labuda? Na Labuđe jezero da nije?
Radovan: Nije, al bi jezero moglo da bude. Upiša' se živ čovječe!
Jovan: A ništa, ajmo u Vertigo (3) da se ispišaš pa da idemo kući. Nema ništa od trošenja kurtona večeras.
(1), (2), (3) - Vlasen'čki lokali
Defka pisana u duhu takmičenja pojzeeeeeena
Domaćinski uzvik kelnera, šefa sale, klavijaturiste za KORG-om, pevaljke, i u najvećem broju slučajeva romulanskih trubača.
Sa padom intelektualne mase kompletnog naroda, danas se može čuti i od hirurga, sudija i, svakako, murije.
-Majstore! Može "Nije život jedna žena" na bis za moju macu ovde, da zna da ne pravi sranja više hehe?
-Će bude! Samo za macu drugovi! I jen' dva tri, op! nca nca nca-ca
---
-Rekli su nam koja je tarifa za sudiju Apelacionog suda, samo mi recite da li će moj Mićko izaći brzo, ima ugovorenih šest meseci u Dizeldorfu...
-Će bude!
Sleng koji se koristi za zemlju gde fudbaleri uče da padaju makar dva treninga nedeljno. Gde je nastala omiljena klopa Nindža-kornjača. Gde Eros Ramacoti, kada mu se svidi neka cava, samo baci dve strofe i vodi je raspamećenu na snošaj. Gde se Sunčane Skale zovu San Remo. Gde su uspeli celom svetu da prodaju priču kako je krivi toranj koji se raspada ustvari umetnost. Mesto gde te po roditeljskoj priči, Romulanci vode kada si nevaljali klinac. Italija.
Izraz je nastao zbog položaja većeg dela Italije koja se nalazi na Apeninskom poluostrvu koje mnogo podseća na finu, seksi, žensku čizmu sa štiklom.
- Matori dugo te nije bilo.
- Pa čekao sam ove da pohapse. Ipak sam ih odradio k'o magarce.
- Pa to jeste, a gde si blejao?
- Prvo otišao u Švicu, nagaze me tamo, al im zapalim. Onda sam prebegao u Švabiju i tamo me našli. Tu ja pomislim na staru poslovicu Čizma glavu čuva i pravac tamo. U Milanu sam se uštekovao dok oluja nije prošla.
- Mudro bratac, nema šta.
Kombi Crvenog krsta na putu kroz Romulansko naselje. Pratnju čini buljuk musavih, bosonogih romulančića.
Najveći indijanac među Romulancima, kome je kum Đango dajući mu to ime, na neki čudan način nepograšivo odredio sudbinu i način života koji će voditi.
Znači najveći ljomber i sirovina u čitavoj faveli, a i šire.
Ako su šalvare indijanske, Vinetu će to podići na viši nivo tako što će nositi zlatne, sa jednom podignutom nogavicom. Ako je ljaksonski slušati Neška Kejdža, Vinetu će otići korak dalje i istetoviraće njegov lik na plećki. Na sastanak sa devojkom nosiće reprezentativni dres Trišovića i odvešće je u narodnu kuhinju gde će pojesti i svoj i njen obrok, pre nego što glasno podrigne i započne opštu šorku sa beskućnicima.
Jednostavno, svi Romulanci su pomalo šabani, ali Vinetu je veći džiber i od reprezentativca Rumunije u kik-boksu.
Vinetu: Ošišaj me gore čelavo, sa strane čelavo, a ostavi mi kosu skroz pozadi, al' ne skračuj repove da te ne izbodem flašom.
