Onaj treći slotopol na megadžeku, posle šampanjaca. Ne daje dolare, ništa...
- U gle tebra izbacio mi 4 dolara, ima tu dosta poena...
- Tebra em igraš jednu lajnu jedan bet, em ovde dolari ne igraju veliku rolu...
- Jbm ti i slot i piramide i ostrva i brodove, ovo je neverovatno. Zovi mi predsednika!
Jednačina sa jednom nepoznatom sa kojom zaljubljeni par i budući mladenci izglasavaju budžet za predstojeći najradosniji događaj u svih Srba. Algoritamska formula sa kojom bi i NASA-in lansirni panel u Hjustonu imao poteškoća...ali ne i pronicljivi roditelji trudnih mladenaca. I bakuta, naravno. Ustvari, od mladinih i mladoženjinih roditelja umnogome i zavisi da li će finansijska konstrukcija predstojećeg hepeninga izdržati teret ambicije i sujete koji joj je nametnut ili će se pod istim urušiti k'o onomad one dve straćare u Njujorku, pa za malo dana jopet.
Međutim, ako ste pod ovim prethodnim zamislili da su entiteti roditelja ti koji su odgovorni displjunu pare za čitavu operaciju zvanu “Svadba našeg Nikole/naše Ivane sa tamo nekom/nekim” – bojim se da su ta lepa vremena u nas Srba odavno prošla. Uhvatila, bre, kriza pa nikako da pusti (bismo mi nju al’ neće ona nas), zavladala insuficijencija na svim poljima, više ni kredit nije tako lako dobiti, gledaju ljudi kako će kraj sa krajem da sastave a ne sto sa stolom…uglavnom – kome je još do svadbe na ovu nemaštinu? Ali, eto, desilo se, deca se volu i to (snajka je u trećem mesecu;prim.prev.), pa je red da tu euforiju i ozvaniče pred zakonom, prijateljima i ljudima koje do tada nikada u životu nisu videli. Doduše, da je do nas dece, mi bismo verovatno napravili neku žurku za nas mlađe drugove & drugarice, ono, ništa fensi, neki ok prostor, lajv zika, previše alkohola i nešto za zobanje s nogu, pa ujutru na Kališ i gledanje izlaska Sunca uz burek od “Trpkovića” i jogurt iz čaše. Ili tako nekako. Avaj, ali, to su samo pusti i neostvarivi snovi poslednjih generacija stare Jugoslavije jerbo se danas svadbe redom prave zbog rodbine i tih gorepomenutih ljudi koje do tada nikada u životu nismo registrovali…što najčešće ume da bude jedno te isto, al’ ajde.
Bilo kako bilo, uz narečene elemente finansijske skljokanosti i dijametralno suprotnog broja gostiju na predstojećem radosnom događaju (čiji smo većinski profil svakako utvrdili u prethodnom pasusu), u čitavu stvar treba uračunati i poslovičnu predusretljivost nasumičnog ugostitelja po izboru a za čiji se šator budući bračni par opredelio da bude poprište centralnog slavlja (ždranje, oblokavanje, drpanje, trpanje i slične aktivnosti). Jer on je human čova koji veruje u pravu ljubav i vazda želi da joj izađe u susret…iako ta ista najčešće nema para da mu unapred plati za svoju kmetovsku promociju, jelte. “Platite posle svadbe” parola je kojom se vodi samo ne on već i gomila savremenih pružaoca svadbarsko-propratnih usluga a motivisana takođe savremenim običajem uručivanja koverti mladencima ‘mesto prevaziđenih i najčešće tripliranih escajga, tanjira, svećnjaka, miksera, sokovnika, pegli, usisivača, palmi, “umetničkih” slika, otirača, bade mantila, peškira, zidnih satova, bugarskog zlata i inih poklonoidnih kategorija iz doba mezozoika. To praktično znači da su u savremenom poimanju stvari svatovi nedvosmisleno ti koji će u najčešćem broju slučajeva iz ličnog džepa platiti za boravak i provod na manifestaciji na koju su pozvani svečanom crnom pozivnicom sa roze mašnom...koju su, ispostaviće se, opet oni sami sponzorisali. Kovertom.
Da, koverta. To zapljuvano parče papira koje u sebi krije još papira, samo od vrednosti. Ali koliko tačno vrednosti? E, tu dolazimo do jednačine iz naslova i više nego komplikovanog procesa prognoziranja sadržaja koverte svakog gosta ponaosob, u paru ili porodično, a kroz analizu njegovog porekla, karaktera, stanja zaposlenosti i rodbinske linije, preko marke kola koju vozi i destinacije na kojoj letuje/je zimovao, do toga kojim stilom se oblači, hrani i vara ženu sa neimenovanom studentkinjom 2. godine turskog jezika. Jer od toga zavisi hoće li naši Nikola i Ivana imati švecki sto ili 6-delni meni, hoće li torta biti od dva ili tri sprata, hoće li bend biti kršten ili nekršten i, konačno, hoće li prvi ples otplesati uz ono govno što istovremeno ispušta dim i mehuriće od sapunice ili će “FIRST” hi-fi linija žešće da baguje dok sa zvučnika bude zavijao “Moj svijet” od Sergeja Ćetkovića, jebem mu majku da mu jebem stvarno.
- A mehurići? Šta ćemo sa mehurićima?? Kako može prvi ples bez mehurića???
- Ćero, već sam ti rekla da su u familiji tvog oca sve stipsa do stipse, ne znam ni da l' će se pretrgnu i tu čokoladnu fontanu da plate a kamoli šta drugo...E, a da pozovem ja onu moju tetku-štali što živi u Sidneju, a?
- Bože, mama, pa ona ima 80 banki, gde bi u tim godinama zapucavala čak odatle?!
- Pa, možda i bi, šta znaš...al' barem mož' da pošalje nešto onih njihovih dolara, pa duzmemo one fine kifle 'mesto običnog leba...
Prostor nad prostorima. Mesto svih dešavanja. Ol in van parti plejs.
Ako se nešto desilo, desilo se u avliji. Ako će se nešto desiti, definitivno će se desiti u avliji. Ako se nije desilo u avliji - nije se ni desilo.
- 'Ščuo da t' se Mil'ca firca s Stankom u Miloradovoj avliji?
- Joj sunce li joj njeno jebem, leteće ona men' iz avlije kol'ko sutra!
- Nemoj mor' tre'a okopat' onaj krompir iza avlije sad nakon slave!
- Joj, da krompir, slava. 'Će mi bidne puna avlija, majku im njihovu.
- To ti ka'm. Strp' se dozime, da ti napada sneg po avliji, pa je izbaci ko kučki kost, dozebe!
- To, to, bravo Vlastimire. Kako da t' se zahvalim što si mi pomog'o da mi avlija ne ukalja obraz?
- Nem' potrebe, komšija, za'val'la mi već Mil'ca onomad u mojoj avliji.
Kad uđeš kod svog ortaka Boleta Birkofa u sobu i zatekneš 4 monitora, 2 kućišta, po zvučnik na svakom ćošku svakog predmeta, web kamere što vise sa kablova punjača nekoliko mobilnih telefona uštekanih u plafon jer imaju u sebi svetlosne efekte električne jegulje (znaš da Bole uvek zaboravi da uzme sijalice kad skokne do Maksija), odmah pored kreveta 3 u 1 štampač/skener/kopir mašinu sa ugrađenom jubilarnom sedmom tastaturom koju je Bole počeo da koristi od juna meseca, nekoliko miševa koji su sami od sebe izrasli iz Boletovih ruku zamenjujući mu parne prste, nekoliko miševa koji grickaju ostatke čipsa, usb-ove umesto igračaka iz kinder jajeta, i kada se, razrogačenih očiju gledajući ceo taj galimatijas houm mejd-hevili pejd tehnike, sapleteš o neki od kablova iz čopora, zakucaš čelom u tospa, uspešno se, al' ipak teškom mukom, pridigneš na lakat, tada kažeš:
''Jebote, Bole, je l' ti živiš u Tehnodromu?!''
Polimer surove globalizacije, americkog lifestyle-a i unificiranog bitisanja svetskog tinejdzera. Ovaj web portal pored nebrojenih prednosti sajber komunikacije (muzickih otkrica bendova 'you've-never-heard-of', fashion freak show tendencija, zgodnih i umisljenih individua, kao i suseda iz blokova kojima se od 90tih ne javljamo u prolazu), nosi i formulu otrova zapadnjackog individualizma, otudjenosti i bezlicnosti. Key-words: top juzeri, 'ladno me je dodala', private profile, private message (ukoliko zaista krijete nesto - blindates favorite), pimp-myspace.com (biatch!)..
Posledice: prepoznavanje nasumicno dodatih frikova u klubu,na ulici i sl. aka "You've been stalking me on myspace" (preslusati John B - istoimeni d&b album), neiskoriscene besplatne poruke postpaid korisnika, svadja sa najboljim prijateljem koji je
nezadovoljan rangom na Top Friends..
Analiza konkurencije: hi5.com (nesto poput Coca-Cole i Pepsija), ni Britney mu ne moz' pomoci.
Lokalna reaktivnost: evropsko kasnjenje (izuzev UK, gde je MS vec godinama prihvacen, od nedavno i u Srbiji), samosvest iliti gadjenje, mass 'popularnost', slike na google-u "Tom is not my friend"..
Preporuka: Spejs poseti dnevno oko milion (i vise) ljudi. Tom je izmislio toplu vodu. Ne vredi se opirati. Coca-cola, Marlboro, Suzuki..
Ne rise, to je ona chka sa spejsa sto smo je sinotj stalk-ovali
Omiljeno oružje Džeki Čena.
Tabure
Stolice
Stolica na točkovima
Merdevine
EPS i Telekom kablovi
Poneki ukućanin
Peškiri i zavese
Lusteri
Ormani
Stakla
Džakovi
Fioke svih veličina
Vaze i ostali ornamenti
Slot mašine
Vrata frižidera i zamrzivača
Prozori
Fotelje
Konopci
Poneka klocna
Već onesvešćeni neprijatelj predmetima gore navedenim
Tiganji i kuhinjske čarolije
Tepih
Otvor bilo koje veličine gde će da se mune
...
Televizija ca crvenim logom i žutim programom. Nekad razbijač priče o nepravednim i ničim izazvanim sankcijama a danas promoter nepravednog i ničim izazvanog idiotizma. Njihova vizija, misija i poslovna politika su prilično nejasni, usled kardinalnog kreativnog zaokreta, od hleba ka igrama.
Startovali su Srbiju pričama o dvanaestak budala koje se izležavaju, pa skakuću i pokušavaju da nešto veeeliko filozofiraju, foliraju i plaču, a sve vreme mrze kuhinju(reality show VB). Sada školuju mlade buduće zvezde, koje prosečan gledalac može da toleriše 5 minuta mesečno.
Ako izbegnete reality, izbombarduju vas Lunom Lu, fenserkom koja i kad tone, misli da pliva.
Voditelji informativnog programa, kao glavni oslonci nekadašnjeg uspešnog imidža, su prošli skraćeni kurs hipnoze, bez polaganja ispita, samo fakultativno.Gledaju nas značajno, pa strogo, pa opet značajno i samo uvijaju obrve. Izgleda da rade u malim studijima, niko ne sme da pozove Mirjanu Bobić Mojsilović u goste-sve bi im porazbijala.
Njihova ciljna grupa je vrlo mlada populacija, oko 14 godina, te je moguća etapa u razvoju ove eminentne kuće da postane dečija televizija.
Jedna Roda ne čini proleće
Dramaturg, reziser, dramski pisac i pisac, ali najvise pisac. Kako bi on mozda rekao, previse evropljanin da bi ga mogli zvati amerikancem i previse amerikanac da bi ga mogli zvati evropljaninom i srbinom, ali njemu to nije bilo vazno. Rodjen je 1948. u Beogradu a umro je 2007. u San Francisku. Autor je romana CA Blues i nekoliko manje poznatih kao sto su Video i Horseless. Ovaj prvi je najpoznatiji i predstavlja kultni roman mladih iz perioda osamdesetih. Mika Oklop je covek koji je sve svoje romane prvo proziveo pa napisao, ili obrnuto, nebitno. Tako bi on postavio stvari. Njegovi romani ne samo da se citaju, nego se i smeju, sanjaju, slusaju (zaista, cuje se fantasticna dzez i bluz muzika iz knjiga), ma zive se kao sto ih je i on proziveo, pre ili posle pisanja, niko ne zna, pa ni sam Mika Oklop. Ali to je sasvim nebitno.
Jednog 31. decembra pocinjao je dnevnik na RTS-u kad umesto spikera dnevnik najavljuje glavom i bradom Mika Oklop. Umalo nisam pao sa stolice zbog prizora ili onoga sto je rekao, a rekao je: Dobrovece, ja sam Milan Oklopdzic – a vi niste. Ovo je drugi dnevnik. I toliko ... dnevnik je nastavio da vodi onaj spiker sa cvikerima. Tada sam ga poslednji put Video.
Pitanja na zaokruživanje, med i mleko koje polagači najviše priželjkuju na raznoraznim ispitima i testovima. Koliko god teška bila pitanja, odgovor je na papiru ispred tebe, uvek postoji sistem eliminacije a ima li ičega prostijeg od došaptavanja jednog slova?
Glavni krivac što se ova slengara odomaćila međ' studentskim življem je Zekin Milioner.
- Bratac, kako je bilo na testu?
- Laganini skroz, milioner fazon. Zaokružuj na brzaka od svakog slova po malo pa didemo na jedan bilijar, a mogli bi da cepnemo i pivkana, ispali smo iz forme.
- Može, samo nemoj sve da spiskaš na slot.
Slovo koje se na bosansko-hercegovackom govornom podrucju polako gubi u prici,ali se jos uvijek drzi kad je pisanje u pitanju.
Po principu "skrati sve sto se moze skratiti", tako se izbacuje to slovo iz rijeci (dokle god nas razumiju na sta smo mislili)
Mil'ca-Milica
Slan'na-Slanina
Misl'li-Mislili
Uv'jek-Uvijek
Dob'li-Dobili
Razum'li-Razumili
Pus'-Pusi
Vrat'ti-Vratiti
Ubac't'=Ubaciti
Def'nic'ja-Definicija
