Poslednje što čuje lik koji se uključio u ''Utisak nedelje'', kod Olje Bećković. Sav srećan što je dobio priliku da kaže nešto i on, hoće da postavi pitanje, da da svoj komentar, da kaže koji je njegov utisak, da se najebe majke svima i naravno da pozdravi režiju. Obično uspe da kaže samo svoj utisak i da postavi pitanje na koje mu niko neće dati odgovor.
-Halo, dobro veče Olja.
-Dobro veče.
-Hteo bih da pitam gospodi...
-Ne, hteli biste da kažete vaš najjači utisak!!!
-----------
(5 sekundi kasnije)
-I oni su krenuli meni da pričaju kako...
-Hvala Vam, prijatno.
Javiti se u emisiju kod Olje Bećković.
Meca Olje Bećković.
Mesečno se pojavljuje u Utisku
Premalo za drzhavu,preveliko za ludnicu. M.Beckovic
Kad kažeš sve što si hteo i spustiš slušalicu Olji Bećković pre nego ona tebi.
Imao sam jako gadan košmar, na ivici srčanog udara. Da je bio malo strašniji ne bih dočekao zoru.
- U brate, al’ su tebi krvave oči.
- Uf imao sam neki zajeban košmar! Ne mogu da verujem šta sam sanjao.
- Šta, brate?
- Sanjao sam da me jure neki pederi da me siluju. I ja bežim brate, usput vadim telefon da zovem policiju. Zovem ja, kad ono javlja mi se dispečer – Olja Bećković, brate! Naravno – prekine mi čim sam rekao “pederi”. Zovem ponovo – opet ona, a pederi me sustižu...
- Mene bi srčka sašila.
- To ti govorim, jedva sam se izvukao iz noći!
Izraz nastao po čuvenom tapšanju po ramenu političkih neistomišljenika Mile Dodika, predsjednika Republike Srpske. Koga on potapše po ramenu svojom ručerdom, taj više ne predstavlja problem. Tako je svaki put kad se sa rogatim bodeš. Malo si galamio, bukao, i napravio grešku u koracima. E, to je rogati i čekao, sad će da te nabije, al' ne na rog. Kako kažu osveta se servira hladna. Možda te kupio, možda te ucjenio, možda i ubjedio, nije više ni bitno, ti si sklonjen sa puta, bez obzira na pobude iz kojih si izvukao konjsku zapregu da blokiraš rogatom isti. Sad od te zaprege imaš samo konjsku glavu, u svom krevetu. I dok te on tapše po ramenu, tvoje misli baguju k'o Olja Bećković, ne znaš šta se dogodilo, i kad te prije sjeba, nisi ni redove uspio zbiti, a rogati se smješka i tapše te po ramenu.
-Ilija, jesi li ti matere ti rekao gazdi da mi ne dozvoli da budem šef smjene na brenti?
- Jesam.
- Pa što, jebem te luda?
- Zato što mislim da si alkoholičar, nekompetentan, da kradeš građu, slab si čovjek.
-Tako, e dobro, čućemo se još!
Sutradan...
'Vamo 'de Ilija. Slušaj sinoć sam ti pojebo Maru u onom gaju iza Stevine kuće, pola sela je vidilo kad je krenula do mene da je naginjem. Slušaj, reći ćeš gazdi da sam najbolji čovjek kojeg znaš, inače ću ludom Ostoji platiti pivu i poslati ga da priča da sam ti jeb'o ženu. (Tapšanje po ramenu) 'Aj sad oko moje, plati ove dvije pive i pravc gazdi .
----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Slušaj me Milane, nećeš biti predsjednik razreda, moj glas je prelomio, podržala sam drugaricu.
-E vratiću ti za ovo kurvice.
Poslije časa fizičkog, Jovana se pred ogledalom maže labelom...
- E, hvala ti što mi pušiš kurac!
-Šta pričaš ti kretenčino?
-Pa eto, namazao sam kurčinu tvojim labelom, sad se čita da si mi dudlila.
-(Sa suzama u očima) Kretenu, glupi, sad ću te reći profesoru!
-(Tapšanje po ramenu) Šta ćeš mu reći, matere ti, da si mi pušila kurac, nemoj molim te. Pusa
osoba koja zove olju beckovic da bi ona mogla da mu/joj spusti slusalicu pred milionskim auditorijumom
a nego sta je?
Ona ne zna kako bi ti to rekla…Čudno je…To zapravo i ne može da se objasni. Odnosno, može, samo je njena filozofija smisla življenja suviše kompleksna za tvoju kogniciju. Ona bi sad pričala sa tobom i pojasnila sve te tebi potpuno nevidljive razloge, ali ni sama nije sigurna da li za tako uzvišene misli postoje reči. Od toga što ti misliš davno je otišla dalje i to na toliko nivoa koliko nikad nećeš moći da pojmiš. Ona je Zordon, Olja Bećković, i onaj iz Paklene kuhinje. Večiti diplomac-odlikaš škole života.
Od svega što bi ikada mogao da joj kažeš ona zna toliko više, da razgovor nema nikakve svrhe, zato je samo savila noge u blagi emo položaj i među njih spustila glavu, pod teretom enigme postojanja. Ona ne greši. Svaki njen potez potpuno je opravdan nepisanim zapovestima Seksa i grada. Njen mistični i epifanični subjektivizam razumeju jedino druge One, ali samo povremeno. Ona je većina.
Ona: Slušaj, ovaj...Moram nešto da ti pričam.
Družbenica-prva pratilja: Šta je bilo, reci…
Ona: Prevarila sam Majkla.
DPP: ŠTA? Kad? Kako? Ali zajedno ste tri godine. I on se zove Milan.
Ona: Ne znam…Bila sam sinoć na toj žurci i tamo je bio Stiven i posle nekoliko martinija, predložio je da odemo do druge sobe…
DPP: Pili ste rakiju kod Steve? Dobro, i zašto si pristala?
Ona: Ne znam, ne pitaj me to…Više ne znam šta želim…Kejt, tako mrzim sebe što sam komplikovana.
DPP: Kaća. Ostani kod kuće, odmah dolazim.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
Ona: Slušaj, ovaj, Majkl…Mislim da mi treba pauza.
On: Ali, ljubavi moja nesuđena, oh, zašto bi prekidala našu zanosnu priču u njenom najslađem trenu?
Ona: Ja…Ne znam više šta želim…Sve je tako komplikovano.
On: Komplikovano, a? SIgurna si da je komplikovano? Sigurno nisi životinja koja ide trbuhom za nagonom? Sigurno imaš principe i karakter, a nisi ljigavi organizam koji svoj nedostatak ljudskosti i animalnu, a jedinu potrebu da se razmnoži lose pravda specijalno za tu priliku sklepanim kvazi-mudrostima? Nije komplikovano. Previše je jednostavno. Ti si ameba. I prekini da me zoveš Majkl.
P.S. Rek'o Steva Surutka da mu vratiš nevinost.
Profesor na Građevinskom fakultetu u Beogradu, tipičan primer profesora kojem je trebalo 100 godina da postane VANredni profesor, i kojem je omiljena izreka: Bog zna za 10, ja znam za 9, a vi ne znate ni za 6. Često se dešava da na oglasnim tablama GRF-a na listama izašlih nesrećnika na ispit iz Matematike 2 ili Matematike 3, rukom napiše: Niko nije položio ispit. Slatko mu. A inače nosi Air Max ceo život.
Jednog januara jedne godine, prođu samo troje(od njih 300) pismeni ispit iz mate 3, skupe se mučenici kojima je on bio profesor i jednog hladnog januarskog dana ga isprebijaju u jednoj od jednosmernih ulica pored fakulteta. To sve završi čak u emisiji Olje Bećković kao jedan od utisaka tjedna.
Bećković, Olja, preko telefona: Profesore, šta imate da izjavite povodom onog nesrećnog događaja?
Čukić, Ljubomir: Imam da izjavim, da pismeni ispit iz Matematike 3 u januaru nisu položila 3 studenta, kako ste vi najavili u emisiji, već samo dvoje. Hvala i doviđenja.
