bosanski ili bosanskohercegovački novinski portal i ujedno naposječenija web stranica u Bosni i Hercegovini

portal gdje glavnu pažnju privlače komentari, dok su vijesti manje važne

mogu se naći hrpe komentara, uvreda, netrepeljivosti, banovanja, čak i vijesti o uhapšenim komentatorima ili dopisnicima vijesti

doživjeli su zapljenu kompjuterske opreme i sukob sa vlasti 2014-te godine

čita se kao "kliks" za one koji ne znaju kako se izgovara slovo x tj oni koji misle da se latinica i čirilica mogu miješati, pa da je to čirilično slovo "h"

Reč koja ima vrlo različita značenja u zavisnosti da li je napisana ćirilicom ili latinicom.

Južnjački izraz koji je jako teško pisano preneti jer u izvornoj varijanti sadrži i slovo/glas koji koriste Makedonci. To je ono tridesetprvo slovo koje je i najveća razlika u azbukama, glas koji kod nas ne postoji. Piše se, valjda, kao latinično "S" dok je resto ćirilica (npr. reč zid bi Makedonci napisali sид, a za ovu priliku transkripcija bi bila dzid, dok bi izraz iz naslova bio ронsати). I izgovor je malkice problematičan; nije ni dž, a ni z već nešto između.
Podjebavajuć izraz pun sarkazma koji opisuje plakanje na sav glas, ridanje do te mere da onome koji rondza preti opasnost da se uguši usled nemogućnosti da uzme vazduh od tolikog patetičnog slinjenja. Verovatno je ta sarkastična crta i razlog za korišćenje glasa kojeg u srpskom jeziku nema.

To je ono što ćeš pokušati da ispišeš po zidu ako si dovoljno pijan i vršiš malu nuždu na javnom mestu.

Prosečan Srbin Ruse doživljava kao našu pravoslavnu, slovensku braću. Oni, poput nas, dolaze sa Karpata...ili tako neke slične planinčine. Oni se krste sa tri prsta. Oni, baš kao i mi, imaju patrijarha svog gospodina. Oni nas nikada nisu bombardovali. Mi smo ista krv, isto seme, ista vera. Oni nas nikada nisu zajebali...osim onih par puta kad jesu. Oni imaju sneg, votku i pisce. Mi imamo manje snega, manje votke (što uspešno nadoknadjujemo viškom rakije) i manje pisaca, što je i normalno, s obzirom da smo mi njihova mladja braća. Oni nikada nisu imali Klintona majkumujebem, niti ovog čadjavog što je alav na tudju naftu, a pritom se i njima jedna velika država raspala na pun kurac malih, koje opet, sve zajedno više ni tom kurcu ne valjaju...osim naravno Rusije.

Prema tome, sasvim je jasno zašto prosečan Srbin živi u uverenju da osim maternjeg, on od rodjenja ima sve predispozicije da govori i ruski. Uostalom, ruski i zvuči tako nekako...srpski.
Pobogu, pa zar je teško tražiti spičku da zakuriš (da me proste ova deca).

Ono sto je na zvanicnim dokumentima koje popunjavate obavezno na kraju strane i ispisano malim slovima.
Cesto se srece i na reklamama na tv i u novinama, takodje malim slovima ispisano...

Neuspešni bogoslov, u mladosti vagabund koji je nekoliko godina proveo u Sibiru, ne toliko zbog politike, koliko zbog kriminalnih delatnosti (uključujući pljačku voza, zajedno sa budućim poljskim diktatorom Pilsudskim, koji mu je kasnije bio žešći neprijatelj). Rođen u mestu Gori, kojega smo se setili nedavno, kad je pukla njegova rodna Gruzija.
Komunista koji je pobio najviše komunista. Takođe čovek koji je pobio najviše Rusa (više od Hitlera, Adolf Hitler). Pa ipak je "ruska čizma" (kako to jako zvuči) pod njim ušla u Berlin, a ćirilica samo malo kasnije ušla prva u svemir. Zato ga i danas u Rusiji neki čak otvoreno slave, a mnogi (pa recimo) cene - tu spada i Putin.
Svojoj Gruziji se odužio pripajanjem Južne Osetije i Abhazije, koje nikad nisu bile deo te zemlje. Ali nije dozvolio otcepljenje, odnosno skršio je takav pokušaj. Nedavno je ispravljena ova njegova nepravda.
Iako niko ne spori da je bio diktator, niti su u to sumnjale zapadne demokratije, Čerčilu je bio sasvim dobar kao saveznik protiv fašizma. A kako je danas fašizam u Americi, to znači...

Оno što piše na sajtu neke sitne programerske firme u pokušaju da izreklamiraju svoj novi obrađivač slika/sređivač datoteka/cvikač videa/ubaciti random nepotrebni program ovde. Naravno, pošto takvi programi u proseku imaju četiri i po opcije, a ima ih k'o selektora posle poraza od Makedonije/Estonije/Novog Zelanda/ubaciti random sranje reprezentaciju ovde, tvorci istih moraju da pristupe drugim metodama da ubede dokone ljude da skinu baš njihov program umesto da kao sav normalan svet torentuju fotošop i reše problem za vjek vjekov, pa onda lepo uzmu i prevedu sve četiri i po opcije na svaki jezik ponuđen na Gugl trenslejtu, koji prevodi stvari lošije čak i od prevodilaca sa Palme, Kopernikusa ili Panonije. I to piči sa engleskog(koji je ionako u cirka 97% slučajeva sjeban) na kmerski, tagalog, mađarski i srpski(ćirilica!).

Jebiga, ako si već patriota i oćeš da kropuješ slike na ćirilici, valjda je red malo i da se žrtvuješ.

Антоним радио Техерана. Синоним за буљашко-хипстерску музику, уштогљену до те мере да вас може померити једино кад заспете уз њу, па паднете са столице.

Kada nakon izigravanja velikog Srbina na jutjubetu koji zna cijelu srpsku istoriju u prste i kojem su Ustaše pobile pola familije i čiji je otac bio u svim ratovima koje je Srbija vodila poslijednjih 20 godina zaboravite prebaciti tastaturu sa ćirilice na latinicu. Zbog učestalih greški kod eVelikih_Srba sa vremenom može razviti OCD čiji su glavni simptomi učestalo provjeravanje da li je tastatura vraćena na latinicu. Samo najiskusniji se potpuno užive u ulogu i počnu koristiti ćirilicu kao osnovno pismo.
Inače ja na internetu uvijek koristim latinicu, bilo da komentarišem četničke pjesme, ili da se dopisujem sa nekim na facebooku, dok u stvarnom životu koristim gotovo isključivo ćirilicu.

Odlepiti, flipnuti. Kobejnovati se bez upozorenja i sa stilom. U trenutku se rastati sa mozgom i postati оpasan po sebe, ali i okolinu.

Najnegativniji primer slobode koju internet nosi sa sobom. Nadrilekar zbog koga je nekoliko ljudi umrlo. Čovek kojem je govor mrznje nesto najnormalnije. Biće koje kaže kako je oba deteta nateralo da napuste srednju školu i koje je još ponosno na to. Biće koje kaže kako "kamenjarke" treba kamenovati do smrti, kako pedere treba lečiti, seliti ili ubiti, kako je bolje da ćerki ugradiš silikone nego da je pustiš na fax...
Ukratko, lakmus papir nenormalnosti ovog društva i ove govnare koju zovemo državom. Kada pomislite da je Srbija normalno mesto za život, setite se da u njoj MP nesmetano nabija na imaginarni kolac i šalje pod imaginarni mač svakog ko mu se ne sviđa. I dobro je dok je to samo imaginarni kolac i imaginarni mač, jer, složićemo se, ovakvo nešto je izgledalo smešno i u Iranu sedamdesetih, pa dođoše kretenoidi poput Miroljuba i usraše zemlju.

Primarno zanimanje mu je instruktor vožnje. Ima ulogu da te za 40 časova po 45 minuta nauči da upravljaš motornim vozilom, ali on je mnogo više od toga. Seksolog, sociolog, psiholog... Realno i puno je to vremena da bi pričao samo o vožnji. Ako ste dovoljno pažljivi i ako imate koncentraciju da slušate i vozite, možete od njega čuti mnogo bitnih životnih saveta. Voli da priča o mladim mamama, sportu, fizičkim poslovima, međuljudskim odnosima, jednom rečju stručnjak. Nekad se desi da ti objasni i nešto o tome kako funkcioniše automobil, ali to su retke situacije. Zbog toga te ćale po uzimanju dozvole obavezno dočeka sa rečenicom: Ne znaš gde se sipa ulje? Pa ko ti dade dozvolu , jebem ga baš!

Илити "уопште није случајно". Чули сте за ошишану ћирилицу, зар не?

Порекло ове изреке је, наравно, на самом интернету. При разговорима и дописци се на горе поменутом најчешће користи латиница. Добро, не мора то да нам се свиђа, али ми то штивамо, кај не? Вероватно - јест', "вероватно" - се користи и ошишана латиница, али добро, то док људи не науче. Мада, има оних што имају двадесет и више лета, заврше факултет, раде, па још и за рачунаром, али терају они ту шишану латиницу као да је ћебенце из основне школе. Још и соли памет писменијима од себе о правопису. То неће да се остави тога, то задрто,к'о Јапанац када види порнић са летећим међедом и соколом, до'вати га и не пушћа, к'а гуја љута! Добро, боли њих курац, они јебу.

Са друге стране, имамо ћирилицу, званично писмо Србије, Чернаје Горе и Бошњије и 'Ерцеговине, и Републике Српске - а и из сајтова изразито породичне оријентације и које пропагирају веома ефективне прашкове за рубље који очувавају белину, а и Политике, мада има и "Политика" ону опцију за латиницу- које ћете видети на интернету исто толико колико ћете видети и природну риђану која је заинтересована за вас. Јеби га, земаро, нема их, тражим ја, знам ове ствари, нема их, к'о ћирилице на интернету! Има у Русији, ваљда. Ћирилице, то јест,а ваљда и тих риђана.

Стога, када неко крене с'с ошишане ћириличне буки, знајте да то није случајно. Особа се труди да нешто уради, али то ради крајње неспретно, не до краја промишљено, траљаво као моје мување оне девојке јуче. Пу, мора она да има дечка. Дечко, што си такав децхко? Што ме минираш?

Prirodna budala. Njemu nisu potrebni stimulansi u vidu alkohola ili opijata. Po rođenju je odvaljen mokrom čarapom. Neocijeđenom. Vunenom. Tražen je u društvu jer sa njim nikad nije dosadno. Okruženje zna da mu ne treba nuditi rakiju, jer, poput Obeliksa koji je kao mali upao u kazan sa čarobnim napitkom, niko ne zna kakve bi to posledice po okolinu imalo. Nikad se ne zna kad će da otkine.

Najtezi deo skolovanja.

Proces adaptacije starih narodnih poslovica današnjim situacijama i modernom vremenu.
Dešava se u svim oblastima života, i dešava se konstantno. Suština poslovice ostaje ista, dok se njen kontekst menja.

Današnja edicija su poslovice vezane za dragu nam Vukajliju.

Mjesto zločina par sati nakon ubistva. Stravičan prizor Ironičnog. Pozvah jednog lika u bijelom mantilu i prepoznadoh ga:
- Des Gugi, mađijo.
- Glej ga Lukac, šta treba? Neke preparatiće ko prošli put, a?
- E, ne pričamo o tome na mjestu zločina.
- Dobro, dobro, nego, reci?
- Vidi ovog momka- rekoh pokazujući na svježe upakovanog Ironičnog,- Šta misliš?
- Pojzen neki. I to opasan. Rekao bi, tetrodotoksin ili neki botulinum. Neam pojam dok ne odnesem u labos. Navrni, biće ono, znaš?
- Aj dobro, eto me za kojih pola sata. Nemoj dodeš do tetke, ščuo?
- Aj, aj.

Isprativši Gugija, sastao sam se sa glavnom pomoćnicom.
- Dakle, šta imamo ovdje?
- Ironinčni.
- Zar je imao takav izraz lica?
- Ma ne, to mu piše na profilu.
- Gadno majku mu. Ima li kakvih tragova?
- Slabo, ispitujemo sve koji su bili tu. U stanici su. Pođimo.
- Dobro Jasmina. Ajmo.

Puna stanica ljudi. Prvi u sobu ulazi Paninaro i kaže da ništa ne zna, te da je tek stigao. Povjerovah mu, kao i Dilanu. Tek što su ušli u čekaonu, kad ono vrisak. Nema smisla. Bolt je otišao čim sam ja stigao i nije se pojavljivao, DR. Šmrc se odjavio. Ostaje samo nekoliko osumnjičenih. Čegrtaljka, jedan od mojih detektiva, za kojeg mislimo da je Gugijev izgubljeni brat, što ga je ciganka kupila za 5 soma eura, no sve je to najstroža tajna, donese mi podebelu fasciklu. Lupivši od sto njome, značajno me je pogledao i rekao:

- Eto ga.
- Šta je ovo?
- Dosije od Rokija Jagodinca. Dobar neki momak, samo malo neuk za ovakvu stvar.
- A drugi Roki?
- "Zapadna Evropa" Roki? Ništa, i on je čist. Piše sve tu.
- A onaj Rus kraj onog radija?
- E ne znam, odo da vidim da ga nađem.
- Ajde, javi mi kad stigne i reci Jasmini da mi donese jednu tursku kafu.

Čegi je brzo našao Rusa među narodom. Smjestio ga je u sobu za ispitivanje. Sjedio je Rus, zadovoljno gladeći svoje brke. Namjestio je šapku nakrivo, ali ju je ispravio kad sam ušao.
- Vi ste Pic?
- JA SAM RUS MAJKU MU! ĆIRILICA!
- Alo isključi kaps, u stanici si.
- Izvinite... A zašto sam ovdje?
- Smatramo da ste ubili Ironičnog?
- Ja? nemoguće! Pa on mi je u pratnji.
- Znamo, nego, recite nam, gdje ste bili u noći ščetvrka na petak u dvajsdva i trispet?
- Čekaonica, pio sam kafu sa Ironičnim. Onda se on srušio na pod.
- Ne znate zbog čega? Nije imao neke probleme sa zdravljem?
- Ma jok, dobar čovjek, mada stalno je govorio
R.
I.
P.
u čekaonici, znate. Mada, ona konobarica, znate ona, u visokim štiklama i kožnim helankama?
- Sa ispeglanom kosom?
- Kako se beše zvala... Nešto francusko...
- Mimix?
- E! Ona ga je nešto opasno mjerkala.
- Hvala na informacijama, ispitaćemo je. Slobodni ste.

Pustio sam Rusa napolje i ostao još malo unutra. Jasmina me pozva napolje i povesmo neku priču o ovom slučaju. Pozvah je u kancelariju na kafu, ona prihvati i zajedno krenusmo ka njoj. Taman što smo se zgrabili u zanosu skrivenih strasti neko prekide naš zagrljaj kucanjem.

- Čekaj, stani, khm... brlh... KO JE?
- Dare je, inspektore. Imamo problem.

Oblačeći košulju rekoh Jasmini da ima vremena da pokažemo jedno drugom kakve strasti krijemo. Nasmijala se na to i pomenula neku pozu od koje mi se jako zamantalo u glavi. Međutim, vrtoglavica je brzo prestala po izlasku iz kancelarije kada vidjeh Rusa koji je ležao na podu u lokvi sopstvene krvi, sa istim izopačenjima kao Ironični...

Потпуно одсуство смисла за логику и доследност. Ујутру мисли и говори једно, у подне друго, увече треће. У медицини је познато као стање благе шизофреније. Срби то једноставно зову лицемерје.

Nastalo od koje, ali u formi retoričkog pitanja na koje odmah sledi odgovor od strane onoga koji ga je i postavio, najčešće u vidu masne laži u koju i sam neupitno veruje. Zasluga za transformaciju reči i gubitak jednog slova ide na račun izražene neverice koja nastaje usled sumnje upućene od strane sagovornika.