Alfred Matthew "Weird Al" Yankovic, kralj parodije popularne muzike jos od '80ih. Iako se najvise bavi parodijom na muziku najvecih zvezda, snimio je i film "UHF" u kome ismeva televizijske korporacije i hit filmove tog vremena kao sto su "Rampo", "Conan The Librarian", "Ghandi 2" itd. Najvise problema je imao na parodiju Coolio-ve pesme "Gangsta's Paradise" - "Amish Paradise", za koju je Al tvrdio da je dobio saglasnost dok je Coolio konstantno negirao. Uprkos svemu, pesma je postala veliki hit.

Eeeee, to je ono kada se upoznas sa nekom novom, finom osobom i desi se "onaj poznati osecaj u stomaku" i u tvom svetu zavlada sreca i radost. Neki to zovu zaljubljenost, neki to zovu leptirici, a neki pak nekako drugacije...sve dok se ne dokaze suprotno!

Objasnjavanje starcima kako koristiti: Youtube; Facebook; e-mail adresu .... i u krajnjem slucaju, kako koristiti Google!

Nekada davno, kada si bio kao mladi pastuv, i kada ti je griva vijorila na vetru u divljem trku po zelenim pašnjacima. Kada ti je svako jutro bilo novo i svaka rosa slatka. Kad ti nije bilo važno gde ćeš leći i s kim ćeš plesati, koliko noći nećeš spavati, a koliko dana ćeš provesti putujući u nepoznato. Kada je radost bila u istraživanju i novim iskustvima jer je ceo svet bio mlad u tvojim očima. Nekada davno, u prolazu, na nekoj žurci ili koncertu, upoznao si predivnu devojku. Devojku sa mesečevim sjajem u kosi i sunčevim zrakom u osmehu. Prošla je pored tebe i ti si se zapitao, samo za tren, da li da je slediš. Nisi.

Umesto toga, oženio si se skromnom komšinicom, curom iz kraja koja te je krišom gledala ispod oka dok je tiho rasla čekajući da se ti smiriš. Curom koja je odabrala da svoj život provede s tobom. Da trpi povremene pijanke, glasne prdeže i psovke, da ti pere smrdljive čarape i gaće sa smeđim flekama. Da ti rodi decu i da ih vaspita da budu dobri ljudi i vole svog oca. Da, onu decu na koju se ponosiš u kafani pred prijateljima, a treba ti pet minuta da im se setiš datuma rođenja. Curu koju povremeno ispod oka pogledaš procenjivački i odlučiš da se previše ugojila, opustila, prestala da se šminka i generalno ti više nije privlačna.

Tada pomisliš kako bi to bilo dobro da si oženio onu devojku sa mesečevim sjajem u kosi i sunčevim zrakom u osmehu. Da si s njom proveo ceo život u u divljem trku po zelenim pašnjacima. I pomisliš da si u životu propustio priliku. Tada znaj, zasigurno, da je tu priliku u svom životu propustila skromna komšinica, cura iz kraja koja te je krišom gledala ispod oka dok je tiho rasla čekajući da se ti smiriš i da je povedeš u novi život ispunjen srećom.

I od mladog pastuva čija je griva vijorila na vetru u divljem trku po zelenim pašnjacima, znaj, ostala je samo matora izanđala konjina.

Laboratorijski sleng za bočice sa standardizovanim serumima ili antitelima. Podsećaju jako na obične bočice sa kapaljkom, ali imaju numeraciju i zahtevaju malo bolju preciznost. Dobile ime po kompaniji koja ima monopol u tim stvarima.

U današnje vreme kada postajemo sve otuđeniji jedni od drugih, kada nestaju neke tradicionalne vrednosti i nameću nam se nove čovek je i dalje čovek sa svojim malim željama među kojima je najveća da se ne oseća usamljeno.
U teškim trenucima najviše prija čašica neobaveznog razgovora sa prijateljima. Nekada je i neznanac prijatelj u najavi. Prepoznaju se slične energije i za tren oka više nisi sam.
U ime starih, novih i budućih prijateljstava dižem ovu čašicu razgovora. Živeli.

Toliko čest i upadljiv, a jednostavno suptilan. Može se pronaći u svakom američkom filmu.
Zamah nastaje nakon što glavni lik dobije napad izazvan ljutnjom, nervozom .. ili možda primi lošu vijest. U tom trenutku, uvijek je u blizini stola.
Tren nakon, on zamahuje sa dvije ruke, te sa lijeve prema desnoj strani obara sve sa stola, pokazujući tako da je on ljut, nervozan i zajeban.
Nerijetke su i scene, gdje obara sa desne na lijevu stranu.

Zelite da snimite seriju, koju ce prikazivati nacionalna televizija, a nemate para za Radosa Bajica, problem resen. Sve sto treba da uradite je da skinete matricu po kojoj glavni lik, ujedno i glavni pacenik samo zeli da zaradi kintu kako bi zadovoljio vrlo zajebanu zenu,cerku sponzorusu i maloljetnog sina. Da mu otezaju zivot tu je mnogobrojna familija, kolege sa posla i svi ostali koji mu se nadju na putu. Šef je glavni negativac,a glavna riba Snježana Savić. U zadnjoj epizodi on dobija nasledstvo, miri se sa zenom, cerka se dobro udaje. Za potpuni uspeh serije saradnik u pisanju scenarija mora da bude Ljiljana Pavic , a uvodni song peva Ekstra Nena.

Izraz koji je od danas ušao u upotrebu a iz iste će izaći u julu 2013. Valjda zajedno sa Šešeljem, nadamo se. Označava stanje očekivanja nekog srećnog događaja. Tipa rođenja deteta, primanje plate, lerdi se najavio sa novom robom, i tome slično. Elem, danas je objavljeno da će se prvostepena presuda Vojvodi izreći u julu 2013, otud je i ovaj datum od životnog značaja za Sve Radikale Srpske! I naravno, oni čekaju ništa drugo osim srećnog ishoda!

Radnja bez smisla, slicno latinskom Fluctus numerare: Brojanje talasa. Nije pravilno presipanje iz šupljeg u prazno! Zamislite da u onom šupljem ima još vode. Pa logična je radnja presuti ga u prazno da ne iscuri. Zato presuti iz praznog u šuplje nema ama baš nikakvog smisla! Zamislite da u praznom ima bar i kapljica vode... Pa ona ima da iscuri u onoj supljoj za tren oka.

Očajanje malih privrednika-muljaroša, kada im na vrata jednog lepog septembarskog jutra bane poreska policija, pa počne da upoređuje one obračunske knjige sa vrha tezge (na kojima je promet u najboljem slučaju oskudan, a profit tek toliki da može kora hleba nasušnog jednom nedeljno da se donese na gazdinu skromnu porodičnu trpezu; za državu - nažalost - tek pokoja para da pretekne), sa onim knjigama koje drže ispod tezge (u kojima se prihodi od makedonskog “Marlbora” koji je ispao iz kamiona pospanog Turčina TIRdžije, odbijaju o rashode za ganc-novu Mečku pe’sto-še’set esel ve dvanejs, vođenu naravno na kumovo ime, a kojom revnosni vlasnik STR-a “Cveće” voli da opčarava napupele maloletne radodajke skoro svaki put kada ode na tromesečno hodočašće u rodne mu Vreoce. I još mu pretekne za konoplju pride).

Najnoviji poremecaj koji je zahvatio veliki procenat maloletnih devojaka. Glavni simptom ovog poremecaja je tesko odlucivanje na izgovaranje negacije.

Idiomatska fraza i njene varijacije za svaki slučajan rasplet događaja koji može zadestiti jednog ili više pripadnika nebeskog naroda. Spletom okolnosti fazon. Rendom-izacijom mogućnosti - što bi rekli oni iz CERN-a, seme im se naučničko zatrlo krvavo.

Fala Bogu, jedan pripadnik nebeskog naroda ne bi bio jedan pripadnik nebeskog naroda kada gorenavedenu floskulu ne bi koristio i kao univerzalno - doduše i pomalo šmekersko - objašnjenje sleš opravdanje za maltene svaku neobjašnjivo-neopravdivu a najčešće kataklizmičnu situaciju koju je napravio ili doprineo apgrejdovanju zasranosti iste. Uostalom, uprti prstom u Sudbinu je tradicija koja se na ovim meridijanima plave planete još jedino dâ usporediti sa onom gledanja nasumičnog dela "Žikine Dinastije" u autobusu Lukić Reisen-a na redovnoj liniji Prokuplje-Kuršumlija-Klagenfurt. Inače, malobrojne preživele žrtve svedoče da je pomenuto putovanje poprilično nezaboravne prirode...

Ono što je Floyd u automobilizmu, to je ovaj song u bokserskim, kik-bokserskim, karate, aikido i drugim borilačkim veštinama. Došli ste na lokalni meč mladih kik-boksera, budućih nada, iščekujete borbu, zagrejana atmosfera, i boom - organizator pušta pesmu. Istoimena pesma im podiže nivo samopouzdanja, čak ih toliko duhovno prosvetli da imaju na umu činjenicu da su oni odabrani, neki budući Italijanski pastuvi iz provincije koji će hrleti ka slavi i tituli šampiona. Voziće najbolji auto, imaće nalepšu kuću, skromnu i zgodnu ženu, a i sami će biti darežljivi prema sirotinji. Pesma se završava, blagostanje nestaje. Svaka nova spiritualnost biva zamenjena običnim makljanjem klinaca sa ulice. Ostao je samo fenomen "tigra" u najavi meča.

Osoba koja je stručnjak iz oblasti grmljavine i ako se desi ista uspeće za tren oka da vam isključi sve električne uredjaje po kući počevsi od sijalica do mobilnih telefona i TV-a na kome gledate utakmicu (i to bez pardona i objašnjenja). Isto tako u hodu zatvara sve prozore na kući i unosi cveće sa terase (valjda zato sto i ono privlači gromove..). Takođe poznaje sve osobe koje su imale loše iskustvo sa udarom groma i pregorevanjem nekih od kućnih aparata od posledica istog.

E, ovako: Uzmeš svog raspalog Yuga, obično crvenog, skineš ono Y sa haube (ne, ako se baviš ovim, ne voziš onaj novi sa Z) i na rupu koja ostane nalepiš ferarijev znak. Onda skineš prednji i zadnji branik jer tako izgleda opasno. Onda na auspuh natakariš prigušivač obima fudbalske lopte. Kad si već kod lopti, jednu tenisku staviš na kuku ako imaš kuku. Teniskih lopti vala ne manjka od kako nam je Novaka Djokovića - klinci ih gube oko svakog parčeta betona većeg od 5*5m. Felne su skupe, tako da uzmeš neke sjajne radkapne koje vežeš za stare felne plastičnim osiguračima. Na zadnje staklo mora neka nalepnica - obično REMUS.
A, sad, enterijer: Uzmeš na buvljaku presvlake da ti se slažu sa znakom, znači crvene sa konjićem. Onda uzmeš papučice sa plamenim dezenom i super lepkom ih nalepiš na postojeće. Onda pretesterišeš ručicu menjača da može iole normalno da se navuče jedna od onih skaj suknjica što dolazi u paketu sa BMWovim vrhom. Ne slaže se, ali ne proizvode ferari ručice. Moraš da kupiš onaj sundjer za volan. Onda moraš da smisliš genijalan način da ga fiksiraš, jer kako serva nema, to govno stalno spada. Pošto ti je od radkapni ostalo onih plastičnih osigurača, može time, ili kanap, ili lepak. Nema se para za muziku, kupiš one velike slušalice i furaš plejer! Još izgledaš ko vojni pilot! Gde ćeš bolje?
Krunski detalj: Možeš da biraš - disko kugla ili plišane kockice.

U današnje doba web 2.0 i mobilnih koji više znaju nego nekada megaračunari, definicije commodorea i spectruma već deluju kao pluskvamperfekat. A šta biste tek rekli na igricu koja je na lampaškoj tehnologiji (to je ona što je bila pre tranzistorske), gde ganjaš vanzemaljce pravljene na bazi lampica. Igrica koja guta 6 baterija, naravno onih AA.
E da znate da imam takav primerak. Koliko se sećam iz 1980. godine. I još uvek radi mada ne prikazuje dobro poene.

Love Hunters je novosadski hard rok bend koji je, nazalost, danas potpuno zaboravljen od strane onih koji slusaju ovu vrstu muzike. Njihove pesme poput Love is hell, Kim, Living for the others, Oh revolution i druge, ostavile su neizbrisiv trag na generacije koje su imale priliku da uzivaju u njihovim svirkama. Mladjim generacijama ostaje samo da zale sto se nisu rodili malo ranije...

Iako većina stanovnika Srbije ni po čemu dobrom ne pamti devedesete, na određene pojave iz ovog perioda danas se gleda sa simpatijama ili nostalgijom. Veliki udeo u tome ima vremenska distanca od dvadesetak godina, ali i mozak koji je određene loše informacije skladištio duboko u podsvest u nadi da će biti zaboravljene. Upravo među ovim "uskadištenim" pojavama postoji par njih, u suštini malih i beznačajnih, na čiji se pomen oseća mučnina ili jeza koja nas vraća u to "divno" vreme.

Pojava koja se dešava kada neku oblast krenete detaljno da izučavate, ali pošto još niste profesionalac, ne možete je nazvati profesionalnom deformacijom. Npr. ako neko uči o web dizajnu, amaterska deformacija je da na koji god sajt naleti, počne da mu analizira dizajn, uočava raspored, smanjuje i povećava browser da vidi kako se sajt ponaša pri raznim uslovima i sl. Dakle u suštini identična pojava kao profesionalna deformacija, samo prisutna kod amatera.