Bice koje je izumeo Homer J. Simpson,cak je i pesmu o njemu napisao. Pesma je bila izuzetno popularna za vreme prikazivanja filma i jos par meseci posle,da bi vec sad otisla u zaborav. Ponekad se nadje jos neko kome je to melodija,ali takvi su retki.

Neaktivirana bomba.

Međ' narodom našim silnim, opšteprihvaćeni idiom za medije, bez obzira na to da l' su isti "štampani", odnosno "elektronski". Isto tako se za jednog zaposlenog u pomenutim, da ne kažem, novinara, može reći da je - paz'te sad - "predstavnik sedme sile", i to takođe bez ikakvog obzira koliko je isti ljigav, agresivan ili u kom stadijumu raka pluća, crni pojas, 7-i dan. Ovako i kad ponovim to još koji put za sebe...predstavnik sedme sile, predstavnik sedme sile...imam utisak k'o da govorim o kakvoj važnoj osobi, izaslaniku iz neke daleke, civilizacijski razvijenije galaksije, a ne o bičaru od čoveka koji je za dobru vest spreman najpre nekoga i sam da ubije a potom krene u zavetnu osvetu za ubicom.

Dobro, kenjam i ja malo, realno. U našoj zavetnoj zemljici skoro i da nema takvih novinara, Bogu hvala, mada nije isključeno da će jednog dana u bliskoj budućnosti Miroslavu Lazanskom konačno dopizdeti neprofesionalizam koja hara srpskim medijima te da će uzeti jedan oveći topuz iz svog šteka podno Trebinja i pobiti armiju piskarala i voditelja koji nam iz dana u dan govore kako živimo i kako TREBA da živimo. Ovom rečenicom i dolazimo, zapravo, do porekla izraza iz naslova, a koje datira iz 19.veka i opšteevropskog poimanja postojanja 6 evropskih sila: Velika Britanija, Francuska, Austrougarska, Pruska, Ruska Imperija i Otomanska Imperija. Elem, kako je štampa u pojedinim od pomenutih zemalja bila nezavisna i imala veliki uticaj na narod, time i mišljenje istog, vremenom je sasvim zasluženo ponela i tu laskavu titulu sedme sile, da bi danas zajedno sa televizijom, radijom i ostalim medijima jednako zasluženo bila važan deo državnog aparata, odeljenje za "Pranje mozgova".

Rade, fazon, 0-24.

A man who get’s turned on by having other people fuck his wife.

Poprilično rasprostranjena pojava na prostorima one "evropskije" i, stoga, međ' nama Srbima omraženije Evrope, a još učestalija na meridijanima koji presecaju teritorije ništa manje omraženih SAD ( kojima ovom prilikom srdačno želimo neku prirodnu katastrofu ). Elem, jedna od onih stvari koje mi Srbi nikada nećemo razumeti jer se kosi sa svim mogućim uvidima koje smo ikada stekli o životu i življenju, a u isto vreme zvuči tako...tako...EVROPSKI, da verovatno nikada neće postati deo naših balkanskih, rudimentarnih običaja.

U pitanju je, razume se, ona bezgranična i posesivna ljubav kojom samo jedan degenerisani zapadnjačko-američki par roditelja može voleti svoje dragoceno i, najčešće, podgojeno dete. Naime, on će svaki, pa i najmanji TUĐI kontakt sa svojim porodom protumačiti kao nedvosmislen atak na baršunasti rč istog, što je uz trenutni manjak dece ali i porast manijaka i pedofila u zapadnim zemljama, priznaćete, prilično razuman potez. Jer, deca su naše najveće blago. Blago koje treba u stilu najokorelijih Ješa histerično čuvati. Ipak, ta histerična reakcija se ne oslobađa na puko verbalno obraćanje neželjenog lica plodu vaše ljubavi. Ne. Alarm u glavi je podešen da se upali i počne panično da zavija tek onda kada je ostvaren blagi kontakt po epidermu mladih naslednika vašeg prezimena a koji je, normalno, tačno interpretiran kao najava brutalnom silovanju istih.

I tako, dok se u Srbiji klinci i klinceze "razulareno" i "bez nadzora" igraju po kojekavim ulicama, parkovima i igralištima čije ljuljaške i klackalice do daljneg čekaju neke bolje dane (čitaj: "neke nove izbore"; prim.prev.), jedan roditeljski par iz Masačusetsa će svoje dete pomno držati na oku dok se igra u svom ograđenom padoku i svaku potencijalnu pretnju na teritorijalni integritet rča istog "rešavati" na tako manijankalan ali i ekspeditivan način da se wannabe dripac više nikada neće drznuti da oslovi a kamoli da dotakne malog Martina/Džona/Fila. Tojest, sve dok taj isti Martin/Džon/Fil ne odraste, do'vati poluautomatsku pušku svog brižnog oca i zbriše pola svoje "elementarne škole", đuture sa onom kučkom, Miss Jane, koja mu je dala F iz jebene "Istorije USA"...

Najbolji ratnici u istoriji. Poseduju mnogo raznih veština. Fizička snaga izuzetna, atletske sposobnosti veoma proširene, u borilačkim veštinama jebu keve, što s rukama i nogama, što s katanom. Zapravo su u Japanu pre koju hiljadu godina bili neka vrsta plaćenih ubica. Od malena su trenirani da budu nemilosrdne ubice fizički i mentalno spremne na sve. Emisija Nindža ratnik je za njih sprdanje. Inače se zavijaju u crno.

Voditi legalan posao od koga nema neke zarade, i koristiti ga kao pokriće mutnim i nelegalnim radnjama od kojih zaista živiš.

Prekrasno dete, puno vrlina, i prefinjenog ponašanja, obasipano pažnjom od rođenja. Dete kakvo bi svako poželeo da ima. Uredno, vaspitano, sa svim peticama u školi, posle koje pravo ide na solfeđo. Naravno ima i ona svoje bubice, ume da sluša sinfonijski orkestar i posle pola jedanaest, a da ne legne da spava. Ali dobro, dete je to.

Popodne uživa u Milfordovom čaju sa majkom u salonu dočekujući njene goste, pokazujući punu zainteresovanost za sve o čemu one besede. Taj isti čaj pije sa ispruženim malim prstom, a za razliku od njenih vršnjakinja ne čita "Bravo" magazin umesto "Korena romantizma", već razmišlja o baroknoj umetnosti i razmišljanju Mikelanđela Karavađa.

Životna želja joj je da se uda u istom društvenom kremu u kojem se i ona nalazi, da prefinjenost prenese na svoje dete, i tako nastavi višedecenijski ugled koji njihova porodica uživa. Kafu izbegava, alkohol je poslednji put probala na Slavi, a od sporta najviše uživa u badmintonu sa drugaricom iz detinjstva. Naravno, koji igraju u vrtu iza kuće.

Isti taj vrt služi joj i za šetanje, naravno pobogu sa kišobranom i belim rukavicama, dok se odmara pred višečasovne probe baleta i časove lepog ponašanja. Svaki trenutak joj je u potpunosti isprogramiran, a od rasporeda ne odstupa ni na tren. Ili bar tako tata misli.

Filmovi sa prepoznatljivim scenariom. Glavni glumac je ili Jean Claude Van Damme ili neki opaki Kinez koji se prijavljuju na turnir ne zbog 1.000.000 USD nego zbog osecaja pravednosti. Pre svake borbe meditira pola sata ne bi li potpuno smireno usao u mec ali mu je um pomracen zeljom za osvetom i ucinice sve da premlati debelog Mongola koji mu je ubio brata. Na turniru upoznaje simpaticnog Peruanca koji je izucio tajne vestine Inka pa se sad bori k'o majmun i plese ko leopard. Zreb je uvek dirigovan pa se prvi nosilac(debeli Mongol) ne moze sresti sa nasim glavnim likom koji je u donjem delu zreba. Posto je Peruanac treci nosilac on ide na Mongola u polufinalu koji mu nemilosrdno lomi kicmu i baca ga u publiku. Tada glavni baja totalno popizdi i ode da place u svalcionicu. Druga polovina filma je rezervisana za finale. Fight traje 15-ak minuta (ne racunajuci reklame u trenutku kad Van Damme pada na zemlju(prvi put)). Karakteristicna je ona scena kad on pokusava da ustane a debeli Mongol seta oko njega siguran u svoju pobedu. U tom trenutku Jean Claude ustaje i zadaje strahovite udarce od kojih protivnik pada. Tada utrcava njegova devojka i ljubi ga iako je on krvav i znojav ko prase.
Najava ovakvih filmova otprilike izgleda ovako:
Dan LaFontaine:"Jean Claude Van Damme in the same crap you've seen over and over again!"

Prava kombinacija riječi izgovorena u pravo vrijeme i upućena pravom paru sisa, posjeduje ogromnu afrodizijačku moć, tako da nadražuje ženski mozak i stvara lančanu hemijsku reakciju koja dovodi do pičećeg cunamija. Gaćice same spadaju poput etikete sa staklenca ohlađenog na minus 9! Gotovo je, ništa te više ne može zaustaviti u pohodu na venerin brijeg zapljusnut bujicom tjelesnih sokova, samo treba da pobodeš zastavu. Ubo si ga perfektno, što dalje implicira da češ tek da ubodeš. Pička pušta suzu za suzom i moli za milost, milost koju neće dobiti.

Bismilla jedna pobožna invokacija u islamu.

NeLogično Očajan šut u fudbalu, koji je jako iritantan i izaziva tužne uzdahe jer se njime završava akcija koja je imala izgleda. Obično opasniji po golubove na reflektorima nego po sam gol...

Tu su. Ista meta, isto odstojanje. Ne može se reći da je ko bolji, čak iako jedan odmakne, drugi ga brzo sustigne.

Himna vojnika Izraela kad krene u pojas Gaze.

Jednom rečju: Preterivanje.

Glavna osobina smarača u društvu. Nebaškul tipa, koji pokušava da bude zanimljiv pričajući neke njegove priče i viceve On pokušava nešto da ti kaže, i on će iskoristiti sve reči koje poznaje da bi ti to kazao. Jebeno, nema meru. On ne diše prilikom svog izlaganja, bojeći se da će izgubiti svoje slušaoce ako samo na tren napravi pauzu. On počinje da plavi od nedovoljnog dotoka krvi u mozak, i vazduha plućima. Možeš čuti škripu u njegovoj glavi samo ako se malo približiš. Škripa koja je posledica prevelikog opterećenja klipova.
Moram priznati da s vremena na vreme, on nekada i ima neku interesantnu priču. Ali sve dok je ne ispriča. Koliko dobrih viceva je propalo zbog zagađenja od strane takvih ljudi. ON, kada završi vic, on počinja da se baca od smeha, on ti objašnjava u čemu je fora, on povezuje druge priče, on će ponoviti jednu reč deset puta, ma milion puta, sve dok se ti ne nasmeješ na nju. A sve će se smejati u pauzama. Smejaće se jer te pauze ne smeju ostati u tišini, jer, kao što rekoh, on tako gubi svog slušaoca.
Završiće tek kada životni instinkt nadvlada, i telo počne da se bori za vazduh. Međutim, u sve boljoj je on kondiciji tako da sve više može da izdrži.
Ipak, moguć je i koban ishod događaja.

Po slušaoce.

Bucati je pomoravski glagol koji označava “preturanje po tuđim stvarima” ili “traženje nečega” kao na primer “bucanje” to jest prevrtanje tuđe fioke i traženje para ili slično...

Ultimativni stadijum pripovedača jebačkih priča i davaoca saveta za to kako uopšte doći do seksa.
U suštini, on je u stvarnom životu najobičnija zentara i nejebač, ali se hronično trudi da ostavi upravo suprotan utisak. Jedina publika su mu oni dobrodušniji klinci, koji se uopšte i ne pitaju kada to on doživi i sazna sve te stvari, kada je non-stop sa njima ili u školi, a u težim slučajevima, na fakultetu.

U zadnje vreme, uglavnom se vrlo često pojavljuje na internet četovima, gde do kasno u noć objašnjava pravo stanje stvari u odnosu muškaraca prema ženama i deli savete u vezi toga.

Kaže jedna stara izreka ''Ko se jednom opeče, duva i u 'ladno.'' Tačno. Duva. To uopšte nije pitanje. Zajebali su te, odbacili, ostavili na ulici sa troje dece, šutnuli, opljačkali, zgazili k'o bubašvabu. I sad si na oprezu. Povlačiš se u svoju dramu zatvorenosti. Svi su mnogo opasni. Opet će neka kurveštija da ti skine lovu sa kartice, opet će neki baja da te kresne i odleprša, opet će da te zgaze, da krcnu kosti. Bolje da se zatarabiš. Ako ti neko priđe, lepo ga gledaš preko tarabe. Sigurno je neki vrag, vražju mu mater jebem baš. I duvaj, duvaj i duvaj, k'o vučko u ''Crvenkapi'', duvaj bre što jače možeš, sruši mu i kuću i pokućstvo i oduvaj ga u pičku lepu materinu, a kad se tako, dok duva, u'vati za tarabu, a ti uzmi čekić pa ga malo čukni, za svaki slučaj, dok skroz ne odleti. Jer, zašto bi koji kurac dao sebi priliku da ti bar jedom, ili još jednom i još jednom, bude lepo, da bar na jedan tren uživaš makar sve bila samo puka iluzija, da samo na kratko budeš srećan kao nikada do sada, kad je to istovremeno rizik da će neko da te slomi. A već si se jednom i sastavljao i znaš da možeš. Pa premeri. Ja samo da napomenem da nam je svima vreme ograničeno, i s ove i s one strane tvoje tarabe.

Kaže se za nekoga ko nakon jela omaže tanjir, toliko da on poprima bljejštave i sanitarne karakteristike porecelana kakav je bio kada je izašao iz fabrike.

Poduži vibrator nezavidne debljine.