Na rezervi, polu mrtav. Izarčen kao raga ili njutnovan zubom vremena bogougodnih činjenja... svakako daleko van nekadašnjih kapaciteta i mogućnosti. :Heh, bilo nekada!:

On je obesio kosu o klin. Martinke dao ćaletu da mu se nađu kad krene u štalu a majicu Blek Sabata keva koristi za pranje prozora. Pogazio je reč a onda se dodatno iskenjao po njoj, čak se nije ni okrenuo da vidi remek delo.

Klupicu u parku zamenio je splavom. Dia sa Markom Bulatom a umesto printa Motorheda nosi print fejk Dolče i Gabane iz Kuala Lumpura. Ne bi to ni bilo strašno, odrastanje jebiga, da ovaj specimen ljombera sada ne pljuje po svojim nekadašnjim saborcima u rokenrolu. Hoće da napravi distancu između sebe sada i nekada, ipak je važno šta će selo da kaže.

Nadam se da će satara Osmog putnika 2 da ga stigne.

Code RED, poslednji stupanj opadanja gradijenata srpskog
gostoprimstva u jedinici vremena (dolazi na sam kraj, posle svima već poznate "dočekuše" i "razgovoruše", a ozloglašenija je i od čuvene
"sikteruše", koja se kuva nepoželjnim osobama).
Spravljač je prilikom kuvanja ove kafe toliko besan i ogorčen da prevazilazi samog sebe u korišćenju fantastičnih metoda promene ukusa, dabome, na gore.
Obično se priprema kada gosti zasednu, bez namere da odu i
pošto su obrstili dvomesečne zalihe ića i pića domaćina;
kada se kratka komšijska poseta pretvori u nešto što liči
na komercijalni nastavak "Ivkove slave".

Trenutak u konverzaciji kada sagovornik, ogovarač, samo na kratko prekine laprdanje, pozove se navodno na degutantnost ili poverljivost ostatka priče, malo podigne svoj moral a mnogo više znatiželju kod druge strane, iako je već 99% sadržaja izneo.

Skup očajničkih mera za prevazilaženje procepa.

Da li vam je nekada deky pričao kako je gotivno biti u tajnom društvu? Oni jebeno sijaju koje su svevideće oko a?! Recite, zaista!? Iluminati totalno. Prsneš u momentu i javlja ti se spoznaja momenta piramide. Getea pet ima ekstra gejmplej i realno kada sam video ja sam to tada doživeo. Svuda pesak okolo i mala džungla tu i iz džungle nikla piramida ko Rtanj, zaista, piramida sa zlatnim prestolom u kome sedi smoki i čilira uz neki elektro a pored pereca koja cirka čivas i bleji a iznad oko ima čibulju koja liči na zrno soli.

Po pričama mladog roma Dekyja ejndžel of deda, zli Tajlanđani se pojavljuju nocu kad je pun mesec i prodaju tikvice na pijaci u Staroj Pazovi. Deki se kune da je rođenim očima video kako se tele rodilo sa rogovima, ali ga je Milan veterinar koknuo na rođenju zbog čestica sa Mordora kojima najveći srpski velemajstor Sveti Sava pravi srkalice kojima će kasnije po Bosni praviti krvoproliće ubijavši zmajove i uzvikivajući "NOVAK ĐOKOVIĆ JE KRALJ!!!" Rupa na dunavu ima najveće gravitaciono polje na svetu. Ne tripujem vas, tako kaže Deky Ejndžel of Ded.

Kao što vam je Lepri zaista ispričao, mladi Jovan krstitelj je otpao sa haube dok ga je Isus vozio 100 na sat u pravcu Kosmaja. Inače mladi deky ejndžel of smrti je zaista crni cigan i on je cigan i crn je. Sveti Georgije ubiva aždahu a Lepri je jede, dok je Deki jebe kroz farmerke. Čokolada se pravi od biljke,Ombre NE VE RA!!!

Ekipica iz zadimljene birtije, občno u samom ćošku, koju zbog gustine duvanskog dima ne možeš da prepoznaš.

Odgovor koji dobiješ od maloumne klinke kad joj baciš pozitivnu opasku na izgled.
Razlog je što smatra da je ribetina ako se drsko ponaša, a ne što je narcis kako se pogrešno misli.
Čak šta više, takve devojke imaju manjak samopouzdanja i misle da su ogavne, ali najviše žale što nisu muškog pola.

Vo vremja ono kad kod nas bejahu samo I i II program televizije, kablovske TV nemaše nigde, sateliti služahu samo za špijunažu između USA i SSSR, a magnetoskopi(preteče video-rekordera) koštaše kao 5 novijeh automobila, jedini način na koji mogaste da čujete koncertnu verziju neke pesme, beše ta da je taj koncert i snimljen na neku ploču, dakle na vinil.

Jedna od najpopularnijih grupa, bejaše tada vrli i progresivni Deep Purple, sa njihovim najcenjenijim albumom, koncertnim "Made in Japan", inače noćnom morom svijeh mladih muzičara vo vremja ono, koji svi bezuspešno pokušavahu da makar malo zaliče svirkom na one koji na toj ploči svirahu.
Taj "Made in Japan" imaše skoro svako ko imađaše i gramofon, jedinu spravu koju svaki roker moraše da poseduje da bi uopšte i mogao da sebe nazove tijem krasnim imenom - roker.

Na albumu tom slavnom, beše i znamenita pesma "Child in Time", koja beše najslušanija, naročito zbog toga što se tren pre najglasnijeg vriska Ian Gillan-a čujaše pucanj!
Taj pucanj bejaše pucanj Japanca iz publike na tom koncertu, koji tada sam sebe ubi...u transu zbog lepe svirke - tako svi misleše.

Mnoge godine prođoše od tada, proletoše kao jato ptica...i ja u jednoj zemlji dalekoj, upoznah čoveka koji bejaše jedan od mnogih majstora za zvuk na tom koncertu u dalekom Japanu! U tami noćnoga bara dušu svoju krepismo, pa se ja posle nesebičnog i dugačkog krepljenja setih toga pucnja, te mu ga i pomenuh.
On me pogleda, osmehnu se, pa mi reče da toga nema u sećanju svom, ali da dobro pamti da baš tada, u tom trenu o kome govorah, njima pade rampa za svetlo, polupa reflektore nekakve i veliki prasak pritom napravi...

Kaže se za nekoga ko pocrveni i pocrni preko svake mere od sunčanja na plaži, ili još gore, u solarijumu. Najčešće se dešava džindžerima i plavušama.

Roditelj detetu slepcu. Al ne u smislu invaliditeta, nego nesposobnoj kljusini, neretko i od tries i kusur leta koji još cucla izjanđale roditelje bez kojih bi isti ovaj bio izgubljen kao da je sam na sred okeana.

Moto karakternog vozača čija se noga ne pokoleba pred iznenadnim pojavljivanjem radarske kontrole.

Čuvena pesma najvećeg pesnika među muzičarima Dilana Boba. Još se ne zna šta je tačno pravo značenje ali se najviše sumnja na "smisao i prolaznost života" i "Dilanovo poimanje Biblije". Inače pesmu je maestralno obradio najveći inovator među gitaristima Džimi Hendriks. Kad je gorepomenuti Bob čuo obradu, više nije izvodio svoju verziju već Hendriksovu (tačnije, neku simbiozu dve verzije). Pesma muzički (u obe verzije) i tekstualno odaje tako epski osećaj da vam se pojavi vetar u kosi. Čak i ako ste ćelavi.

Kurton od čoveka je čovek koji ne vrijedi ni koliko rabljeni kurton.

Skupina radovaca.

Faca, pokreti i pogled "pažljivog" slušaoca koji se pravi da ga zanima samo predmet razgovora, a upravo to ga ni najmanje ne zanima.

Psovka, koju je moja strina (Nina Živadinka) uvek koristila kada sam bio nevaljao kao dete.
Nina = strina kod nas...

илити ПНФ/ПНС.
Колико год се чудили, тајна остаје сакривена. Како неко може превести БАШ ТАКО? Које врсте дн(р)евних делатности дотични обавља да би налазио ту количину инспирације? Потенцијал који остаје сакривен до ТОГ тренутка који раздваја ПНФ(С)ове од обичне багре која се случајно ту нашла, када се преводи први наслов филма. Такав се рађа.

Svako društvo ima bar po jednog takvog. Njega bi svaka cura želela za najboljeg druga. Zaljubljen je u samog sebe, a ponašanje tipično žensko. Njegove obrve su tanke kao kod cure, puder i kreon su mu sastavni deo uniforme. Na fejsu ima preko hiljadu prijatelja i obavezno koristi w umesto v.
Najbolje se vidi u primeru:

Fino.Ma šta fino dobro. Rekoh dobro? Ne, ne, ne. Odlično! Da, da stvarno je tako, bar izgleda, a izgled ne vara, rekli bi, ma ko će ga znati. A i šta se nas tiče. Nećemo valjda da turamo nos di mu nije mesto. No-no.
Začešljano, frizirano, našminkano spremno za velku pozornicu. Spremno za surovi život i našu proekciju nas samih drugima. Fino, lepo, dobro, iako ispod ili samo koji tren pre toga nije bilo tako, ali avaj šta se ne vidi nije se ni dogodilo. Ko će ga znati da se raščupana štrokava kosa do pre koji sekund vijorila po zraku ako je neposredno pre sud očiju silnih svezana u formalni društveno prihvatljiv rep. Ko će i pomisliti da ispod finog povugenog komše s teglama i ravnim kariranim kolirom čuči kojekakav psihopata. Naravno niko! Ono što se ne vidi to se i ne događa a ono što se događa to se najčešće ne vidi.
Veština većine i vrlina retkih koji je ne primenjuju. Društvena obmana zarad društva i duševna naslada zarad duše. Dosadna izrežirana predstava koja je samo farsa mnogo zanimljivije predstave, ali ona je nažalost, najčešće vidljiva samo glumcima i oni će se svojski potruditi da tako i ostane. Naša stvar, samo naša stvar, možda je zanimljiva, puna patnje, gorčine, bola, govana ali je naša, ne nije za vas, ne, nikako, vama smo sprremili nešto bolje, lepše, prihvatljivije i vama sličnije. Barem Vama kakve poznajemo.