Iliti izrazita glad. Svi se okreću i pitaju šta to zavija. A ono Nato agresija vrši sankcije na moj želudac. Kad krene da cvili, ne prestaje dok ga ne umirim sa malo leba i paštete.
1: Ček, šta se to čuje brate?
2: (otvara usta i pokazuje prstom niz ždrelo) Mnogo sam gladan čoveče. Od jutros ništa nisam stavio u kljun. Zaboravio sam da uzmem pare od kuće. Ceo dan radim ko konj, od 7 sam na nogama a sad je prošlo pola pet...
1: Zavija ko sirene '99. Evo ti na zajam nešto para pa čalabrcni nešto, ne mogu da slušam više ono. Što ranije nisi rekao...
Osećaj koji ima invalid kada mu ugrade veštački kuk koji otprilike toliko košta.
Kako se ti snalaziš u penziji?
Pa eto, nije loše.
A primanja?
Šta da ti kažem, svakog trenutka imam 5000 eura kod sebe !
Kako bre? Šta pričaš?
Ugradili su mi veštački kuk. Toliko košta proteza.
Ti si bre lud!
Krajnji izgled vojnika u Srbiji posle profesionalizacije vojske, prema aktuelnoj zamisli vojnog ministarstva.
Svaki oficir na kraju školovanja dobiće sablju. Uz junačko srce i moći koje se generaciski prenose još od boja na Kosovu, za samo 250 eura plate + topli obrok,šačica ovih momaka biće obučena da se uspešno suprotstavi laserskom naoružanju kojim se neko drzne da napadne ovo parče Srbije što nam je ostalo...
Fraza koja se nekada koristi na kraju priče koja nema nikakvog smisla i koja je potpuno besmislena, kako bi unela bar malo šmeka i zanimljivosti u tu istu priču.
- Juče sam išao da perem suđe i dolazi meni kuvarica nije imala sitno, pokušao sam da izvadim kovanice iz dzepa ali se ona okrenula nije mogla da čeka, na odlasku iz banke sam se slučajno okrenuo i tik pored pošte prođe pas zvani Salvador krenuo sam za njim ali ga nisam stigao, i ja mislim da sam onda našao onih 100 eura.
- Seereš?! Kako jako, premoćan dan brate skroz, meni se to nikada neće desiti.
Procenat ljudi koji drze plasticnu flasu punu vode iza prednjeg sedista, a pritom voze Zastavu.
Broj golih žena koje su uzalud molile Džeja za seksualni odnos.
Cena za koju 90% Srba misli da je mnogo jeftinija nego 1000 dinara.
Igrica na kojoj su ponikli veliki budući gejmeri, po mnogo čemu jedinstvena i nezaboravna:
-mogli smo da biramo naše klubove i našu reprezentaciju Jugoslavije
-nezaboravni soundtrack (Fatboy Slim - "The Rockafeller Skank")
-davanje golova nam nikada nije dosađivalo iako su skoro svi golovi izgledali isto (...danas se žalimo na grafiku itd. itd., tada nam nije smetalo ništa)
-mogućnost prebacivanja kontrole na protivnički tim (čemu se pribegavalo u situacijama kada smo gubili važne utakmice u okviru nekog kupa) i davanje autogolova da naš tim ne bi ispao
-mogućnost davanja golova od centra (što se zasnivalo na raznim bagovima igrice koji su kasnije otklonjeni)
-Mogućnost brutalnog fauliranja golmana protivničkog tima (što je bilo pravi melem za dušu posle propuštene stopostotne šanse)
-Razne druge "vratolomije" koje su u kasnijim verzijama izbačene
-U mom okruženju jedina FIFA koja se igrala duže od jedne godine (tj. i posle izlaska FIFA 2000)
...nostalgija...a sad se žalimo ako face igrača u igrici nisu 100% iste kao face igrača u stvarnosti!
Dolazi posle mukotrpnog cekanja i nadanja da nece biti greske. Negde posle 95% sledi olaksanje, kad onda... Grcenje vilice, nadimanje grudi i klimanje glavom... Pozeljno dopuniti recima: a jeb*m ti i komp i zivot i sve ti jeb*m, pa bozeeeeeeee, au naopako, daj mi lampu da se obesim... i tako...
Teča.
Kada, u cilju ne pristajanja na sex i sprecavanja istog zaboravis na svaki vid depilacije. A onda ukapiras da u ti pantalone vec skinute.
Noći vedre. Nebo zvezdano. Tek poneka zvezdica nije bila kao ostale.
Taj raspust nije imao kraj. Ocene nezaslužene... sve odjednom zaključene i sve petice. Kao nagrada je šaka žetona, fliperi, igrice u obliku automata i čuveni Kadilak.
Moja ulica je sada dosadna. Svi su pobegli u neke veće gradove. Ali nekada...
Bilo nas je oko 50. Delili smo se na starije i mlađe. Na gornju i donju Goričku. Dolazili su iz drugih ulica. Možda zbog naših devojčica. A možda i zbog lopte.
Gradili smo koš a ukrali mrežicu. Igrali smo odbojku, rukomet, fudbal, nabacivke, deset-devet, kr-kr, klikere, tapke. Na ulici, naravno. U kuću ideš kad moraš da jedeš. Bile su i neke mirišljave sličice od kojih možeš da dobiješ žuticu.
Imali smo navijačice, imali smo rivalstvo. I još poneke stvari u mračnoj i napuštenoj kući. Sve je bilo neopoznato i sve puno slobode.
Palili smo vatru zbog komaraca. Matorcima se nije sviđalo, jer neki radar sve vidi a vazdušna je opasnost. Ne sluti nesreću, već su bombardovali Jugopetrol.
I samo su poneka skloništa interesantna. Ona uređena... sa spremnim papirićima i kockama za jamb. Kasete su razbacane... i presnimljene. Nema interneta, a ni mobilnog. A ni bežičnog fiksnog. Televizor ima antenu i puštaju se Otpisani.
Bitke su bile fer i nisu mnogo bolele. Više je bolelo poraženog tuđe mišljenje. Status je bio važan ali zezanje više.
Moja ulica je sada dosadna. Nema dece... Nema bre nikog.
- Pa dobro, dokle više o prošlim vremenima?
- Ove priče nisu više zanimljive. Ali i ja želim da ispričam svoju. Neka ovo bude poslednji put.
* predstavlja svaki moguci broj
Cene koje se mogu naci u svakoj prodavnici, supermarketu, megamarketu i sl. Mi smo valjda jedina drzava koja ima cene u parama,a pritom da ta valuta ne postoji. Prodavacica nema kako da vrati cak iako bi uzeo 5, 10, 20 i 50 para iz nekadasnje Jugoslavije.
Prostom racunicom mozemo da primetimo da kasirka zaokrugli konacan iznos i "proguta" tih nekoliko para, a iako se cini kao sitna lova veliki broj ljudi pazari i stvara ljudima novac koji zapravo ne postoji. Nema poreza, nema nicega. Ne znam da li se ljudi na tome bogate, ali jedno je sigurno sada cu da trazim tu jednu paru da mi se vrati pa da vidim kako ce da reaguju, a i vi bi trebali da razmislite malo u kakvom mi to drustvu zivimo...
Kada te mrzi da baciš karton od potrošenog toalet papira, pa ga samo zguraš u središte nove rolne.
Pa do 9.999.
Radnje u kojima je i ta cena nerealna, s obzirom da je kvalitet ne zadovoljava gorepomenutu sumu.
Cifra koju je lako zaraditi u Srbiji cim se olako poklanja u raznim reality show-ovima
Stvar koja tako tesko dodje, a toliko brzo ode ...
Vrednost jednog naroda koji poveruje izvesnim politicarima u predizbornoj kampanji da ce dobiti u obliku besplatnih akcija.
