udobno uvaljivanje svoje zadnjice u anatomski prilagođenu (usled čestog korišćena) njoj fotelju, pokraj stočića na kome stoji unapred pripremljeno i dobro ohlađeno pivo, vangla štarkovog smokija i još jedna takva za pikavce, 15 minuta pre početka liga šampiona.
Sastavni deo svake Srpske kuće.U njemu se nalaze svi mogući sveti predmeti koji mogu da posluže u svakojakim situacijama.Od Smokija do usisivača, pa čak i do čitavih zaliha hrana koji bi nam poslužili za celu godinu.
Konzumiranje smokija,krem-bananice,lizalice i ostalih slatkiša ili slaniša sa zemlje,iz peska,sa trotoara,sa poda javnog wc-a ili kafića i raznih drugih štrokavih,prljavih i zaraznih mesta po kojima ljudi gaze,kučići uriniraju ili se štakori pare
Gospodjo,dete vam liže lizalicu iz peska... sa sve crnim gromuljicama
Neka ga,neka... to je ciganska vakcina...
Veoma česta aktivnost nas proždrvljivaca, kada na elegantan način utvrđujemo da u pakovanju nije ostala nijedna mrva čipsa, smokija ili neke druge grickalice.
Sastoji se iz naglog pritiska na pakovanje koje se nalazi na stolu, a zatim od donjeg kraja nežnim prevlačenjem preko vrha do otvora istiskujemo ono što je ostalo, ukoliko kesa nije u potpunosti prazna.
'Ajde, Božiću bre, pederu debeli šta peglaš tu kesu, pojeo si sve što je bilo!
Metod glume ispraktikovan u glamuroznoj seriji Ljubiše Smokija-Dinamitaša-Heroja-Sa- Neretve Samardžića, "Miris kiše na Balkanu", gde se zbog obilja ispraznog teksta i oskudice vremena, talenta, love i svega ostalog, traži da glumac/mica što brže odvergla tekst i skloni se iz kadra, da bi se mučenje što pre okončalo i serija plasirala na ekran RTS-a, između repriza "Sela (koje) gori a baba se češlja", i "Ranjenog orla" i "Greha njegove majke".
Kad malo bolje pogledaš, i bolje je tako...
Kaže se za izuzetno obdarenog mužjaka.
Grigorij Raspućin je bio ruski sveštenik sa velikim uticajem na ruskom dvoru, pogotvo kod tadašnje kraljice Aleksandre. Priča se da je često zalazio pod njene 'aljine i redovno ju je hoblovao svojim spolovilom čija je dužina iznosila 25 santima. Žive vage. Na kraju je vlasnik smokija car Nikolaj naredio da se raspućin otruje, a bio je tako nadaren savetnik, da ne kazem obdaren.
-Divi ovog šištavca al je ružan, ko da su ga u Kambodži sklapali.
-Istina sine, ali on je Raspućin za sve nas ...
Užasno nepraktična ali sprava koja te je činila totalnom facom u busu na ekskurziji u osmom razredu osnovne škole. Morao si da poneseš 4 trafike baterija, selotejp da zalepiš poklopčić za iste i par diskova totalno glupe muzike koje i ne voliš ali jebiga tad nije bilo adsl-a a na komp ti stariji burazer nasnimio samo Scooter-a. Ali zato svi su se te očima punim zavisti gledali kako ideš među sedištima busa i izgledaš neverovatno kul dok oni imaju samo mrve od smokija na licu.
Jedina cokolada koja se jede u fazama i koja moze da traje koliko i fudbalska utakmica. Prva faza je oguliti cokoladu tj. skinuti sav ekspandirani pirinac sa nje i ona traje skoro koliko i poluvreme, u drugoj fazi polako skidamo zalepljeni pirinac sa zuba i prelazimo na slatki deo, sledeca je slatka faza ujedno i poslednja i u njoj se prepusta uzivanju u cokoladi koja se krila ispod pirinca. Dakle cokolada sa ekspandiranim pirincem je jeftinija i zdravija varijanta za one koji ne piju alkoholna pica a nedostatak alkohola menjaju za tonu smokija i ostalih grickalica.
Biljka iz porodice bobova.. Najviše se uzgaja u susednoj nam Makedoniji.. Njeno seme je opasno dobra namirnica.. Koristi se kao varivo (kad je kuvano), jedan od specijaliteta su pržene leblebije, a može da se koristi i presno (kao kod nas u većini slučajeva).. Savršeno su bezukusne.. Podsećaju na Sojka (ona sojina zrna, što im ne znam ni ko ih proizvodi).. Na našem stolu se može primetiti samo u slučaju kada nestane svih ostalih grickalica tipa Smokija, Bobi štapića i ostalih čipsova jer služi kao odlična zamena kada nema šta da se gricne..
To je onaj smoki u trostruko vecoj kesi nego u kesi obicnog smokija a neto mu je trostruko manji. Na pakovanju je nacrtan mornar Popaj kome u nedostatku boja spanac ispada plav a ne zelen, a koza mu je zuta. Kada ga stisnes on se izmrvi toliko da samo mozes da ga smrces. Kada ga jedes on ti toliko osusi usta da posle popijes 3L vode. Naslednik je Jumbo smoki uz koji dobijete naocare za decu ispod 3 god. i koje se odmah polome po ubotrebi. Lokalni Deda Mraz ih poklanja u manjim opstinama (verujem i u vecim) zbog nedostatka novca za neki ozbiljnije grickalice (barem kad sam ja bio mali).
Najsladje je uvek na kraju.
Kraj korneta od sladoleda...seks...mrvice na dnu kesice smokija...
Svinjsko salo istopljeno u masti sa dodatkom malo soli i mlijeka u narodu poznatiji i kao čvarci.
-Brate hoćeš srpskog smokija... još je topal.
Kada vam neko nesto trazi a vi hocete da ga na oldskul(stari:)) nacin odjebete ili zato sto smara,ili zato sto to nemate ili ne zelite da mu to date kazete mu jednostavno Dao ti bog Rogove!
A brate daj meni malo smokija...
-Dao ti bog rogove! Kupi sebi!
Ortaci koji će ti pojesti sve što imaš. Ne do Bog da kupis napolitanke ili jafu dok blejis sa njima, ili da im ponudiš zalogaj pljeke.
Ma slobodno ste mogli i ovaj najlon od Smokija da pojedete kad ste vec sve pohasali !
Izuzetno pažljivo, po za sada nepoznatim standardima, birana grupa tinejdžera koja bi trebalo da predstavi kako izgleda život jednog prosečnog srpskog klinca, kao i njegovu radost kada se sretne sa dotičnim proizvodom. Međutim.
Ni traga od toga. Reklame su kopirane direkt iz Amerike, ne same lokacije, jer nisu snimane na Menhetnu ili u srcu Londona, nego su stvarno snimane kod nas, ali tu sve što je realno prestaje, a pojavljuju se čudno čupavi klinci obučeni u neke dukseve na kružiće i razne gluposti, gomila skejtera iako klinca na skejtu nisam vid’o cirka deset godina, Džastinbiberoliki klinci sa istom onom devojačkom frizurom i plačipičkastom facom, kakvi ne bi opstali ni trideset sekundi u prosečnom odeljenju sedmog razreda u našoj zemlji i na kraju je sve to začinjenom nekim malim crnčićem, koji ne vozi skejt, ali ga uvek zagrli neka klinkica koje sve, uzgred budi rečeno, izgledaju potpuno normalno, osim što ih nalaze sa nekim najnevinijim seks-ću-imati-samo-sa-drugaricom-i-to-u-četrdesetoj facama.
Naravno, ovaj tip reklama ne bi bio potpun bez nekog tehničkog dostignuća koje je trenutno u trendu i njime se slikaju, uvek perfektno, ludo, flafičasto namešteni kada onaj koji slika i deluje totalno gej, škljocne.
Smoki je smoki i ješću ga kakva god da je reklama, jer zakiva kol’ko je dobar, a vi što pravite čokoladice potrudite se da te čokoladice budu malo ukusnije i uložite kintu na tu stranu, a ne na ove baršunaste reklame o nekoj nepostojećoj generaciji Emo-gej klinaca u Srbiji jer kao i kod piva, ako vam je proizvod sranje džaba vam reklama.
Blago našminkana, odmorna klinka se kao budi u krevetu. Na zidu je par postera, Džastin Biber naravno, tu je neki maneken koji je dig’o jednu ruku, stavio je onako iza glave na teme i flešuje nadrkano svojim obrijanim pazuhom. Tu je i Nole na zidu. Urla. Opet je jeb’o Nadala.
Na stolu je lap top, fejzbuk upaljen naravno. Počinje pesma „Mladiću moj“, ali neka malo izmenjena verzija. Ona ustaje, pogleda u ekran i vidi da ima poruku od Džastinbiberolikog klinca sa slikom na kojoj namiguje. „Leti, leti leti SMOKI“. Fora slogana je kao u tome što je leto, pa kao leti i to. Pravi začuđenu facu i u tom trenutku soba se malo zamrači. Dotrčava do prozora i vidi nešto ogromno kako leti. Hvata neki tač-skrin telefon i izleće napolje gde je onaj klinac sa fejza već čeka, znajući da će da izađe i kreću da trče za neidentifikovanim letećim objektom. Pored njih proleću dva mnogo kul klinca na skejtovima, duge kose, uredno sređene kod Mikija Panjkovića i rade neke forice koje u Americi rade već u predškolskom. Trče dalje, kada se pojavljuje mali crnja, al’ ne neki onaj normalni niger crnja, već neka kokos verzija, skoro beo, vilenjačkog izgleda, obučen šljampavo. Pozdravljaju se sa njim, onako crnački sa nekim kao pokretima glupim i tu dotrčava još jedna drugarica ista kao i ova s početka, al’ ima kosu druge boje. Kreću svi zajedno da trče.
Sada tu trči pedeset nekih takvih klinaca. Prate senku i gledaju gore. Neki klnci voze rolere, jedan je na trotinetu, a tu je i onaj emo-gej klinac, slika ih sa tabletom, proleće neki klinac na skuteru, ima šal koji se viori i vozi neku klinku istu k’o one dve samo ima majicu druge neke boje. Proleću pored babe i dede koji sede na klupi i rasteruju im golubove koje su ’ranili i onda ih oni gledaju nekim prvo blago prekornim pogledom, pa se ipak nasmeju. Na mlađima svet ostaje.
Odjednom leteći objekat staje. Kamera se lagano podiže i tu shvatamo da to leti ogromna kesa smokija. Čuje se karakteristični zvuk otvaranja kesice, smoki počinje da leti na sve strane. Niotkuda se pojavljuje neki DJ koji je izgleda na leđima vukao svu tu opremu, svi počinju da igraju uz neki dens-haus u pokušaju izmešan sa „Mladiću moj“ (nije pesma o Ratku Mladiću prim.aut.), glavni akteri đuskaju do jaja, posebno crnja. Čak i baba i deda kojima su rasterali golubove igraju u stilu šezdesetih. Čuje se hrskanje smokija.
Smoki, ne da ti d’odrasteš.
Vrhunac neurednosti i haosa u poznatom univerzumu. Žene često prigovaraju muškarcima kako su neuredni, kako razbacuju stvari, a ništa neće da sklone i tome slično. Žene pak, urednost u kući i higijenu uglavnom održavaju na visokom nivou. Ali zato njihova torba... Tu NEMA ŠTA NEMA! I sve razbacano! Pare, stare priznanice, papirići, žvake u pakovanju, žvake ispale iz pakovanja, cigare u kutiji, cigare van kutije, duvan koji je ispao iz cigare, vizit-karte, računi, šminka, ogledalca, češljiči, labela, mobilni telefon, ključevi, vlažne maramice, keks, ostaci keksa, štapići, smoki, kikiriki, ostaci štapića, smokija i kikirikija, lijekovi, smrvljeni lijekovi, ulošci, tamponi, sendviči, ako se baš potrudite, možda pronađete i žive ljude...
Naravno to je sve propraćeno veoma karakterističnim mirisom koji ne biste poželjeli dugo osjećati.
Izvinjavam se onim ženama čije su torbe uredne, ali velika većina ženskih torbi u koje sam imao prilike zaviriti je baš ovakva.
Najbitniji matematički pojam prosečnog potrošača kada se nađe u prodavnici.
"Imam 195 dinži, smoki je 45 a grisine 20, čips 70-preskup... koliko bih smokija i grisina najviše mogao da kupim i uklopim u 195 dindži?"
To je ono što možete videti kada dobro istresete tastaturu.
Kod prosečne tastature korišćene od strane nas, mušakaraca taj sadržaj je dostojan nalaženja u sendviču crtaća "Ren i Stimpi".
Tone mrvica hleba, čipsa, smokija, spajalica, trepavica, mali deo lepljive trake,obična dlaka, stidna dlaka,još mrvica, parče šibice, po koji nokat, preparirana muva, nosni sadržaj.... i mnogo toga drugog.
Detektor laži "Home Version".
-Mica: Đolee, opet si pojeo smoki a meni nisi kupio, stvarno si bezobrazan!!!
-Đole: Nisam bre jeo, šta ti je?
-Mica: Lažeš, otkud onda ova kesica od smokija u đubretu?!
Kada nizom manje ili više povezanih termina ili sličnosti koje sam uviđaš dođeš do krajnjeg rešenja.
-Pa dobro bre kevo što mi baci kesu od smokija. Znaš ti da me ona asocira na one večeri kada bi mi bilo dosadno pa bih uzeo nešto da gricnem. A uz grickanje ja uvek pogledam i neki film. Sada moraš priznati da ja filmove gledam samo sa Ivanom, a ako malo bolje razmisliš setićeš se da je njena ulica Cankarova. Uz malo znanja iz opšte kulture znala bi da je on bio erotski pesnik. Zbog toga su ga često zatvarali, jer nije bilo u skladu sa crkvom. To je zapravo posledica toga što zakon nije bio jasno razjašnjen u to vreme. A ja sutra imam ispit iz ustavnog prava. A ti mi bacila kesicu smokija. Sam Bog zna kako ću ja to položiti.
