Izraz karakterističan za nadničare koji žive od novca obračunatog isključivo na dnevnom nivou. Pojedini pripadnici date klase uspeju da tokom dana potroše više nego što su zaradili. Ova veština, nalazi se na vrhu liste onih aktivnosti koje neumitno vode rakućavanju kuće i prelasku u kategoriju finansijskih slepaca.
A: Pa gde si bre, 2 sata te nema kako si otišao u prodavnicu, skinuo ti gazda satnice.
B: Ma ko ga jebe.
A: Gle, gle šta si kupio! Marlboro, koka kolu, svit, 5 snikersa, 2 smokija, ekstra lardž čips sa ljutom papričicom, ove bombone Fišermans drim, upaljač, parče pice, karađorđevu jebenu za poneti i ratkapnu za Reno 3? Jesi ti lud, pa radiš ovde za hiljadu dinara, a svaki dan potrošiš barem dve, jesi lud jebote?!
B: Brate jednom se živi.
A: Ti si degen, ne da ne može da ti pokrije dnevnica, nego si još i u minusu. I sad ćeš sve to da proturiš kroz dupe... Hajde sve, ali šta će ti ratkapna?
B: Pa za kusur...
Za svaku vrstu zavisnosti u Americi postoje grupne terapije u kojima se oni skupe, sednu u krug i razgovaraju o svojim problemima, a psihijatar ili ko već vodi glavnu reč. Tako oni leče zavisnost od droge, alkohola, seksa, fejsbuka, warcraft-a itd. …
-Evo, da počnemo od vas
-Ja sam Elesde Koks, i ja sam narkoman
-(svi u glas) Zdravo Elesde
-Reci nam tvoj problem
-Neki zmaj me juri već pola sata
-Elesde kada si zadnji put konzumirao narkotike?
-Pa ima negde tako, pola sata, i dođe meni zmaj i kaže “Daj jedan dim”, a ja mu kažem “Mrš bre, ja ovo od Smokija D Pimpa jedva nabavio”, i on tu poče da me juri i ja uletim ovde
-Čekaj, pa ti ovde nisi došao na terapiju
-Jesam, ali bio sam nervozan pa rekoh da se malo opustim
-Nije ti lako ali mi te razumemo
- (svi u glas) Razumemo te
-Ako razumete dajte neku utoku da sjebem ovog zmaja...
Igra koju smo svi igrali kao mali, zavrti flasu i poljubi onog na kome se cep (zavrnut naravno) zaustavi... Prvi poljupci su tu padali, snovi se ostvarivali, skupljao se materijal za zajebavanje...
13 rodjendan Irene, vrti se Zeljko Joksimovic-Vreteno po 28 put, smokija nema, ostale su perece i nesto malo stapica, svjecice su ugasene, torta pojedena, ostalo je jos malo kole u flasi i svi se stide biti TI koje ce presuditi ostatku.
Jelena: eee ajmo flase
ostali: ajoooj bezveze, gdje cemo to... A daaaj neeecu... Aj dobro, AL SAMO PLJOSKE!!!
Vrti Irena... Ispada Nenad, ajoooj a bezveze mi, c a daaaj (poslije 4 minuta, cmok... ) crvene se obrazi al to kao niko ne primijecuje..
Vrtim ja (u sebi): Daj Maju, moliiim tee, ajde...
Flasa se zaustavlja na Nikoli
ja: NE MOZE TOOOO, DAJ OPET!!!
vrtim opet (stomak se steze)... Suza!
(u sebi): Neeeeeeeeeeee Suza smecarka, neeeeeeeeee...EPILOG: zajebavanje do kraja osnovnog skolovanja... Al lijepa uspomena (pokazalo je na Maju nakon 5 obrtanja :D )
Izvesti zaključak iz prethodno rečenog i dati konačan sud o tome.
Izjaviti neku glupost u ime velikog broja ljudi u cilju omalovažavanja ili podsticanja sagovornika.
- Gde si ti do sad? Majka ti se pojela od sekiracije, a tebe nema te nema!
- Spavao sam kod drugarice, te nisam ni dolazio kući.
- Opaaaa, spavao? Da globalizujemo, napokon si se omrsio! Trebalo je da nam javiš, a ne da nam kidaš živce bez preke potrebe.
- Ma jok, ćale, plaši se grmljavine, a ona ostala sama kod kuće, pa me zvala jer bi u suprotnom vrištala k'o da ženi brata, neko od komšija bi zvao kerove i posle bi samo gore moglo da bude...
---------------------------------------------
- Što si stipsa jebena? Daj malo smokija, neće ti kurac iz gaća otpasti!
- Što ne kupiš? Dva'es kinti, šta je to skupo.
- Ma nosi se. Ionako te svi mrze zbog toga.
- Ne globalizuj, ima nekog sigurno ko me gotivi.
- Pa tebe se i majka odrekla, o čemu da pričamo?!
Kaže se za čoveka koji uvek uspe da sjebe ono što radi. Koliko god prost i jednostavan zadatak mu poverili on će uspeti da iznadje način da sve upropasti. Ni nacrtanu ovcu ne može da sačuva.
A: Gde si brate, znaš šta ima novo. Otvaram kafanicu! Znači da sam te video u petak na otvaranju, a i posle toga svaki vikend.
B: Hoću, naravno da dolazim. Ali otkud sad to, zar nisi do pre sedam dana govorio da nemaš dovoljno keša.
A: Ma, Marko mi uleteo, on pozajmio od nekoga, jebem li ga, pa ćemo biti partneri, fifti-fifti...
B: Marko! Jesi ti normalan?! Sa Markom si našao da praviš posao. Pa on je jedini živi čovek koji uspe sam sebi kragnu da zapiša. Beži bre od njega, sve usere čega se dohvati, znam ga ceo život. Dam mu kola da provoza ribicu, al da napuni rezervoar i dileja napuni benzinca lož uljem. U školu kad smo išli damo mu pare nas trojica da kupi pljeske za užinu, on se vrati sa dva smokija i još mu fali sto kinti. Kako niko ne zna. U vrtiću sam mu kliker dao i onga pokvario nije više mogao da se kotrlja! Beži bre od te nesreće!
Rečenica nakon koje sledi vika, dreka i kuknjava.
Fudbal u ulici. Ima vas jedanaest. Jedan je višak pošto hoćete da igrate pet na pet. Naravno, ko će drugi da izvisi nego najmlađi među vama pošto je najsmotaniji uglavnom najstariji čim se zamlaćuje sa klincima.
Jedan deli:
- Ja, Zoki, Smrdlja, Cile i Keka protiv Smokija, Glavonje, Dareta, Velje i Vuleta.
Prilazi klincu, klekne i krene da ga laže kako će on sledeću da igra celu (u prevodu, nećeš ni da igraš jer sledeće neće ni da bude) i tako pokušava da ga zavlači do beskraja na šta klinac samo savije glavu i počne lagano da jeca i plače. Naravno, to traje dok ti ne ustaneš da otpočnete igru nakon čega on odmah zajauče, krene da se rita, pljuje, gadja kamenjem... Onda se već probudi cela ulica i svi izađu da vide šta se to dešava, da se nije neko povredio i tome slično, na šta vide da je samo jedan klinac višak. Naravno, matorci se slože da mora i mali da igra pa ga onda ubacujete. Pošto je nerealno da se igra šest na pet onda se ekipa koja gubi od šestorke naljuti i ode a petorka ih isproziva da su predali i da nemaju muda... Onda svi odu kući sem klinca koji je sve zasrao. On lepo uzme loptu i šutira na prazan gol, naravno sav srećan...
Dan kada legne plata na računu. Dan D. Veoma važan datum svake srpske porodice koja ima skromna primanja. Završnu reč daje glava porodice.
- Kada će datum za pregovore?
- Kasni već par meseci. Javi će nam.
-------------------
- Stigla plata! Da vidim liste želja.
Sin:
"Sender: Sin
Subject: Ultimatum
Poštovani ćale,
Zalažem se da me biješ i kada treba i kada ne treba i kada komšijinu trešnju oberem i kada polomim prut kojim me biješ. Takođe predlažem da stavimo tačku na onu nemilu situaciju sa kravom Radom jer nisam ja kriv što su joj šare bile takve da sam morao da dodam nekoliko crta flomasterom da bi ličilo na tvog omiljenog političara i gađao je pikado strelicama i što sam je pomuzao i mleko davao ribama u našem ribnjaku. Od sada pa nadalje želim da mi svaki dan kupuješ kinder jaja, nekoliko vrsta smokija i gotova jela jer mama u poslednje vreme ne kuva kao što treba, nije kao babino.
Srdačan pozdrav
Tvoj sin
RaPe gangster iz Ljubovije."
- :šljas:
Ćerka:
"Tata ti si najbolji na svetu i volela bih da dobijem lutku od drveta."
- Dobićeš ćero.
- A volela bih i biciklu i kremice i šminke i cirkone.
- Pregovor propao.
Milena:
"Poštovani i uvaženi mužu,
Kao svaka domaćica koja je vredna i poslušna i koja radi sve poslove po kući i koja pere, pegla i kuva želim da pozoveš onog majstora za veš mašinu da nam vrati pare jer nam se mašina ponovo pokvarila i da popraviš onaj prozor iznad babine glave, danas ju je par puta zveknuo. Takođe ti naređujem i da prekineš sa ovom zajebancijom oko pregovora i tvojom detinjarijom jer vrlo dobro znaš ko drži budžet i da se ti ne pitaš ništa.
Hvala."
Anglicizam za glupost okju pumpaju kao nešto visoko, dubokoumno, mudro. Klišeevsko sranje korišćeno u svrhu samopodizanja pred drugim ljudima. Laž na nogama od tuđeg nerazumevanja gluposti lagaoca.
P1:
Bulšit:
Marko Mladenović: Ali ja ću zauvek ostati dete, neukaljano od ovog užasnog sveta! (pre 20 minuta, blizu Veliki Izvor)Fakat: Ti si neradnički selja koji bi život proveo duvajući u podrumu matoraca koji će te, verovatno, izdržavati do kraja ćivota. I ne, nisi intelektualno viši od nas koji zapravo planiramo da budemo društveno odgovorni građani. Samo si lenji mrmot u pidžamama sa 2 nedelje starim flekama od smokija.
P2:
Bulšit:
Darko Stefanović: Skull crashing maniacs
the blood and gore will cover all the tracks
vanish like ghost in black
the legion of butchers will soon be back
(pre 10 minuta, blizu Zaječar)Fakat: Ti si đembela sektalika sa paletom kompleksa, između ostalog, niže vrednosti (nabijenim niskim ocenama u sonovnoj). Kosa do dupeta je samo način da skreneš pažnju na sebe, utripovan si da si drugačiji, ti si nova avangarda, tvoje starke su dokaz neverovatne kreativnosti i unikatnosti. Zapravo si masni ponavljač u tehničkoj koji svršava na Fenrira i Odina.
P3:
Bulšit: Kristina Petrović: Ja sam vegan, radim jogu i slušam rege, a ti si evolutivno niži stupanj, stoga možeš da mi posisaš dred.Fakat: Ti si nedokupani hipik sa potrebom da svima nabija na njušku svoje glupe stavove o nejedenju životinjskih proizvoda. I energija koju kanališeš kroz svoje netoksicirano telo je bulšit u svojoj najčistijoj formi.
P4:
Bulšit: Katarina Marković: Jao, Makice, kako si mi lepaa, mwah, ljubavi, predivna si mi večeras. Oh, hajdemo se slikati, predivne moje princeze. (Grljan)Fakat: Ti si prenapuderisana seljanka utripovana da je Tejlor Svift, a tetura se u štiklama kao Bambi po snegu i veći deo večeri provede sedeći, dok ostatak igra kao epileptičar na spidu. Čuo sam da si jednom sela na podijum.
Višednevna bleja na spidu, pivu i ostalim opojnim drogama i halucigenima, i to na Mirejvu 2. Paranoja kreće posle dan-dva nespavanja i neobavljanja ostalih fizikalnih fukcnija.
...U jednom trenutku malo sam se osvestio i našao sebe kako sedim na betonu ispred lokalne piljare. U krilima mi je bila kesa, a u kesi 2 bombe apatinskog piva, 4 flaše lav premiuma i 3 kese smokija. Dok sam se kretao ka stanu u suterenu gledao sam oko sebe. Jebote, šta sve video nisam - partizana u zasedi iza žbuna, bombardere iznad glave mi moje i neke cigančiće što lupaju dobošima i bubnjevima uz harmoniku. Jebo ih doboš u pičku materinu, postade nemoguće slušati sve to a biva sve glasnije i glasnije. Vadim ti ja tako paklu kad ono hedovi umotani u rizle, e jebo te bog gde to stavi u paklu od crvendaća maribora. Al jebo ga nema mi drugih pljuga, nema mi ni novčanika, samo soma dinara i lična karta.
Približavam se kiosku malo po malo, ali deluje ko da je sve dalji od mene, jerbo ga ću stignem tako do kraja dana il ne, al uspevam pomalo, i dok bivam sve bliži pita me ona kasirka šta ću, ja ono ne znam al ono idem ono standardno - guarana zelena, laki crveni i orbit plavi. I dok se vraćam sve nešto postaje živo al i normalno.
Tako ti se ja krećem još malo i ulazim u zgradu, 2 sprata niže i eto ga improvizovani stan Dekija Voždovca
>Ee de si Krle, imal rekbu?
Koji kurac je rekbu? Ma jebeš to, uzimam ti ja lepo džojnt jedan lepi mastan, u koji kurac je mastan. A valjda treba da bude mastan. Al ne nije to mast od hašiša... Jebote ne seri da sam lio zejtin po rizli.... Pa da to je kad smo palili golfa kod Vinče, stavio flašu zetina u džep umesto u rupu za gorivo
>E Mare, ćeš da cepamo ds
Ja sam ih samo gledao dok sam polako otvarao bombu piva. Stucao tu za minut jedan i tad kreće polako da tutnja papazjanija. Čuje se tu brate nešto, zuji u pm. I najednom ulazi Milica LM, tako smo je nazvali jer purnja drinu i šmrka stvari iz bugarske i albanije. I dok ja pušim rizle prilazi ona, daje svima po micubiši i motanu kareliju a za sebe uzima drugu bombu piva i pola vinjaka.
Već je jedan ujtro a na radiju WTF idu pesme struke, nigrutina i thcfa. Bog te jebo šta zavija to. Budim ti ja Mareta lik u fazonu daj mi rizlu, ma jebala te rizla ameri nas opet bobmarduju. U tri lepe pa znao sam ti ja da je to to, palim ei niš neki što stoji gledam ti ja ni vest da objave ma znaju šta rade, lepo ti čutnem ja malo vinjaka kad ono prekid filma, i eto ga jebiga sad sam ili u raju ili Kumodražu, nema mi druge
Nekada bio način da najavite povraćanje.
U stara vremena nisu postojale besplatne najlon kese i svaki autous, sem vozača i konduktera je imao nekoliko tankih, crnih, providnih kesa koje su služile da spreče prljanje autobusa, polutečnim sadržajem putničkih želudaca.
Evo kako je funkcionisala kesa:
Prvo da objasnim kako dolazi do mučnina. Nekada se put iz provincije započinjao tako u 3-4-5 izjutra. Pre nego sto svane. I to je bio jedini bus. Iz prestonice si još mogao da se vratiš u neko normalno vreme, ali u prestonicu samo u nevreme. Tako rano, želudac je prazan, mozak uspavan i dehidriran i čoveku je muka i da samo sedi na stolici i gleda u toplu posteljinu.
Na stanici obavezni ima jedan lokalni bus, koji krece tek oko 7, u selo, po decu, ali se turira od pre zore, da na stanici bude dovoljno ugljen monoksida. Onda majstor doveze bus, utovari putnike, i tako sa otvorenim vratima tovari još malo ugljen monoksida u bus, dok prejebava sa krezubom prodavačicom karata i ćelavim šefom stanice u plavom radnom mantilu.
Onda par subnorovaca zađe i pozatvara sve otvore na busu, sem onog unutrašnjeg poklopca od motorom na kom se vidi kako šiklja dim sa prvog lonca auspuha. Sa prvim zracima sunca, majstor pusti radio ćirilicu sa nekim iritantnim kolom u izvođenju dvojnice i harmonike. Da on ne bi zaspo. Ni on, ni putnici. Otvori svoj prozor i zapali po krdžu sa kondukterom. Onda zgazi po nekim krivinama i rupama da obilazi ostale učesnike u saobraćaju, da mu što pre prođe smena, da dođe kući, da se izuje i srkne supicu.
Ako vam do sada nije muka, onda ili niste popili tabletu za povraćanje ili ste budući vozač/kondukter. Da bi dobili onu kesu, treba da pozelenite u licu i kažete prvom do sebe jedno 10 puta: "Muka mi je. Daj kesu." Onda kad on vidi da je vaš nos u njegovom krilu, on jedno 3 puta ponovi na glas: "Zovite konduktera. Dajte kesu vamo!" Onda se ustane pa krene da viče: "Dajte kesu!" Onda ceo autobus krene da skandira: "Daj brzo kesu!"
Kondukter počinje da prebira po stvarima: "Evo saću. Neka se strpi malo. Sad će stanica."
Prvu peglu izručite na pod. Drugu peglu u kesu.
Prvo da znate da niko neće da drži tvoju žuč u tankoj crnoj najlon kesi, u kojoj i sok od borovnice izgleda jezivo. Najčešće saputnici izbace kesu kroz mali prozor. Direktan pogodak škode stopetice sa slovačkim tablicama. Ili je eventualno kesa i dalje prikačena sa tim prozorom i leluja narušavajući aerodinamiku autobusa.
E da. Možete i da vičete: "Majstore, stani negde, muka mi je!" Ali od toga nema ništa. Pa da ga zaobiđu svi oni, koje je on obilazio pola sata stavljajući glavu u torbu, svih 47 putnika. Kad bi on stajao svaki put nekome pozli, ne bi im ni trebale one grozne kese, a bus ne bi smrdeo na kafileriju.
Uf ima još da se ispriča o ovome fenomenu:
1. Josip Pejaković - čuvena priča o dva kisela mleka
Josip objašnjava kako je neki njegov poznanik iz KP doma bio budala. Putuje on tako autobusom i napravi se da mu je muka. Pita konduktera da mu da kesu. Kondukter mu da crnu kesu. On u nju izruči dva kisela mleka.
Pljune unutra i kaže kondukteru: "Na ti ovo. Baci!"
Konduktere kaže: "Čuvaj to dok ne dođeš u stanicu."
-"Ako ti ovo nećeš uzeti od mene, ja ću ovo pojesti."
-"Pa kaka si stoka ti ćeš to i opojesti."
Onda on nagne ono iz kese. Počne mu curiti iz usta, niz vrat. I ceo autobus krene da povraća po kondukteru, čak i vozač, što : " umalnije prevrno avtobus uendek kodključa."2. Sam vrh turističke sezone
Ima jedno 15 godina od tada. Vozio sam se autobusom od Igala do Bara. Ne znam kako se potrefilo i kuda je autobus okrenuo, ali nije išao pored mora. Čas je išao naglu uzbrdo, čas naglo nizbrdo. Kad bi se zaleteo uzbrdo pored nogu bi mi proletela neka flašica sa vodom, a kada bi se spuštali niz brdo, posle kraćeg rulanja, prema prednjim sedištima bi proletela ista ona plastična flašica. Posle nekog vremena su joj se na tom putu priključili jedna prazna kesa od smokija i kutija od jafe.
Na jednom lepo mervoju, gde je majrtor demonstrirao 5000 obrtaja u drugoj, sa zadnjeg dela busa odlično je skandirala grupa mladih ljudi: "Kesu! Dajte Kesu! Može kesa, vamo nazad!" Međutim, Crnogorski Kondukter je dalji rođak Crnogorskom Kelneru i kesa nije ni krenula od vozača, niti je kondukterski junak glasa pustio.
Posle toga veseloj družina koja je letea sa kraja na kraj busa se pridružila jedna iskoristena papirna maramica i zajedno su morali da se probijaju kroz potok žuči i sendviča sa salamom.3. Pijani prijan iz srednje
Ovo je sećanje iz vremena kad sam bio đak putnik. Svaki dan sam u školu putovao rashodovanim autobusom Somborskog Severtransa u oba pravca, po pola sata. Sem kada sam sebe častio pešačenjem od 20 km.
Taj jedan povratak, taj dan, odlučili smo da smo žedni "Njegovog veličanstva", Subotičkog pelinkovca. Tad još nije bio jedini original, niti gorki list, ali je zato bio najjeftiniji. Osim što smo pojili sebe, pojili smo i jednoga prijana, kojem sada ne mogu da se setim imena, ali nije čovek toliko dobro podnosio alkohol i derivate.
Sećam se kao danas (sem imena), sedi prijan po sred šaraga. Vrlo bled u licu, vrlo bled. Zove konduktera. Traži vreću. Kondukter naivan, dođe do pola busa, pogleda ga i kaže mu : "Ajde strpi se, vozimo se još samo 15 minuta!"
Verovali ili ne, povraćanje pelinkovca ne pravi bljuvotinu crnom. Naprotiv bila je vrlo kolorična, isprskala je više od polovine busa, malo više one koji su sedeli do prolaza, a malo manje one do prozora i naravno konduktera u sredini. Fantastični prijan je dobacio do pola autobusa, punih 7 redova je ulipao.
Ja sam imao neku veću torbu u koju su svi ubacili svoje ubljuvane stvari, kad smo stigli u stanicu. Ta je torba dosta smrdela i ja sam je ostavio u šupi. Prošlo je više od šest meseci, kad sam otvorio tu torbu. Nisam mogao ni da se setim, kakvo je to sranje. Da li je možda bio petak ili neki drugi razlog, ali niko mi nije tražio da mu vratim jaknu.
