Pojava da svakih 50 godina obraćanje nepoznatoj osobi postaje jedan stepen intimnije.

Broji se za žmurke, lopove policajce itd, itd. I to nije samo jedno brojanje, postoji niz brojanja, po 5-10 do 100, pa po 10 do 100, pa ima neka igra sa pčelom kada se neko okrene, a drugar ga ubode nekim prstom u ledja i onda pogadja prst, za svaki nepogođeni prst dodaje se još 100 na tih polaznih sto. Pa onda ima brzo polako i mnogo ostalih brojanja.

...titula chiji ce nosilac biti prvi chlan ovog sajta koji napuni 100.godina...

Konačno suočavanje sa realnošću ostarele "devojke". Napokon je skupila snage, pogledala se u ogledalo i prestala lagati samu sebe.
Na drugoj strani ulice videla je komšiju Radeta koji je pre dvadeset i pet godina godina trčao oko nje kao dete ispred prodavca kokica. Na vreme je shvatio da nema ništa od toga i našao drugu. Za tri nedelje ženi sina. Uskoro će postati i deda, a ona živi sa dve mačke i jednim televizorom. Setila se i onog trgovca kome 6 meseci nije htela dati. Ovaj otišao kod prve koja je htela i sada ima četvoro dece sa njom. Pre dvadeset godina mogla je imati bilo koga, ali ona nije htela bilo koga. Niko nije bio dostojan uvažene profesorice književnosti. Sada izgleda da je bila u pravu: niko i nije.
Sada stoji ispred pet tona uglja koje nema ko da unese i u sebi ponavlja reči sa naslova. I da ih izgovori naglas, ne bi imao ko da ih čuje osim mačka Boleta koji se igra sa grumenom uglja.

Ovaj lik nam nameće svaki detalj iz svih teniskih utakmica koje su se dogodile u prethodnih 100 godina.

Тренутак после ког је и вама коначно јасно да више не можете да се тркате са млађим момцима у областима спорта, пића и швалерације... Кад почиње ''жал за младос''.
Кад почињемо да се сећамо како смо некад били млађи, луђи и крући.
Кад по клубовима увече крену ''ДЕЦА'' да излазе, да се напијају, туку и праве срања уместо вас.

Још један израз мотивационог карактера, сличан оном кад може Дачић.
Разлика је у томе што се Дачић користи као наговор на почетак посла, док се Шешељ користи негде пред крај работе, кад човек посустане у намерама и пожели да обустави радњу па му је потребно мало психичке стимулације.

Pitanje koje vam obavezno postavi neka baba od 100 godina ako sedite sami u busu.

Dodatak pri pozdravu koji u prevodu znači 'Gde si ti 100 godina? Šta ima novo?'

Posao koji se skoro uvijek završava bez dogovora. Glavni razlog je to što je prodavac previše emotivno vezan za proizvod koji prodaje, da zaboravlja činjenicu da taj proizvod ne vrijedi ni približno onoliko koliko ga je on platio prije 100 godina.

Ovako se blesavi ljudi obrate popu kad im umre neko ko je imao blizu 100 godina.

Lakonski odgovor na telefonski poziv koji počinje rečima: Gde si prijatelju? Nismo se videli 100 godina!

Osoba koja bi obavljala takav posao je u gorem mentalnom stanju od psihopate i oceubice. Taj je zajeb'o žigola koji radi ekskluzivno s babama preko 80 godina jedno 100 puta. I mentalno i fizički ubedljivo najzajebaniji pos'o. Moraš da slušaš ne bilo kakvu, već jako pažljivo odabranu gomilu idiota i da istima aplaudiraš po posebno sofisticirano odrađenom sistemu koji je precizan ko švajcarski sat: tačno na svakih 10 sekundi. I sve to za neku crkavicu.

Kada se oženiš/udaš, skućiš, dobiješ decu, nakon 10-ak godina ustaneš ujutru za posao, pogledaš kroz prozor i vidiš svoju decu kako sa decom iz komšiluka paradirajući rančevima i sveskama idu u školu. E to je parada ponosa.

Česta opaska za one koji sve rade na svoju ruku misleći da je tako najbolje...

Туки, свињче, њихало страве и ужаса. Илити још један хиперболички приказ за радну алатку алфа мужјака.

Звучи стравобално и у чешћим случајевима служи као оправдање на потцењени „кикирики“, јер као што и сами знате, испод части је носити име са малим, да се вулгарно изразим, курцем.

Nacin da nekome stavite do znanja da se 100 godina nije kupao

Veoma popularna rabota kod Srba. Boli tebe tvoj venac što si upravo potrošio 3 kubika vode, važno da si ti oprao i zube i usput se igrao podmornica po lavabou.

Nema te 100 godina...Nisam te video dugo...

Živa bića koja obično imaju 100 dinara u džepu i mršavi su k'o grane.Nadaju se boljoj budućnosti nakon 6 godina faksa provedenih ponajvećim dijelom između 4 zida svoje sobe gledajući u knjigu...Kad prođe 6 godina,shvate da su se dobro zajebali,jer na Balkanu nema ništa od toga!