Ima ih više podvrsta, ali neke osobine dele svi zajedno. Totalno ne poznavanje istorije svoga naroda, totalna indiferentnost prema svemu što njih lično ne pogađa, neverovatna neosetljivost prema drugim ljudima, gordost, poremećen sistem vrednosti u kome ego zauzima prvo mesto, odbacivanje svega domaćeg uz objašnjenje da je sve naše sranje(bez obzira da li je tako), malograđanština se pretvorila u ukus, totalna neodgovornost pri kupovini gde se zanemaruje kvalitet i činjenica da isti proizvod pakuju(proizvode) robovi-deca po nerazvijenim zemljama zarad par slova neke marke u velikom fontu na vidljiviom mestu.
Naravno čast izuzetcima, ali svaki put kad prođem kroz grad izuzetaka vidim sve manje. Ništa od gore navednih opisa nije novo. Novi Sad nije jedini inficiran idiotizmom, takavih ljudi ima svugde po Srbiji i ne samo u našoj zemlji već i po celoj Evropi. Uglavnom su krivci roditelji, porasle su generacije polu-idiota odraslih pod dikaturom komunizma, a u direktom sukobu sa njihovom filozofiom rokersko-anarhističkog-ateizma, nije kao nekad žale se, nema im Tite(jebo im svima zajedno on da ne kažem koga) čiju su režim toliko "podržavali" potajno, a na ulici su bili rokeri-anarhisti-ateisti. Danas su proizveli neo-varijantu najlenje-najbezobraznije-najbezvrednije mladeži koja je gazila ulicama naših gradova. Nije da su roditelji skroz krivi, ali odnos je 80% roditelji, 20% uticaj sredine tokom divnih 90' godina prošlog veka. Kod kuće polu-idioti(roditelji), a na ulici krimosi, navijači, Cece, Nataše Bekvalac i slični ljudi sa dna kace.
1.Neo-dizeli
Posladnji preimerci zaostavštine devedesetih godina prošlog veka. Neo-dizeli su degenerici koji i dan danas upasavaju trendže u gaće i nose torbice poznate kao toplomerke. Trendže iz najka i patike su im omiljena garderoba(mada još uvek sanjaju šuškave trendže i Juventusovu kapa danone trendžu) bez obzira što iste prave deca po Maleziji za dve šake pirindža dnevno. Od muzike slušaju dens 90' i turbo folk muslimanštine, frizure neodizela su uglavnom Džoni Vajs Milerke(tarzanke), uglavnom zaposleni po trafikama ili kao noćni čuvari(i slična zanimanja za koja ti ne treba nikakav intelektualni kapacitet). Pri konzumiranju većih količina alkohola iz petinih žila se deru SRBIJA, a da ih slučajno pitate ko su oci države ili kad je bio kosovski boj, sa kim je vođen prvi balkanski rat, odgovora naravno ne bi bilo već debilni kez i daj vamo tu rakiju i za koji sekund ponovo SRBIJA !
Sve u svemu rade po modelu sva za guzu, a doprinos društvu je nepoznat termin.
2.Navijači
Socijalno najugroženija grupa ljudi. Mnogi od njih se pronalaze u ulozi neo-dizela, dok druga polovina je u malograćanskom terminu fensi sa jasno određenim prioritetom u vidu nekog fudbalskog tima. Oni su duplo glasniji u izgovaranju reči SRBIJA(da ista ona po kojoj kad ideš na gostovanja pljačkaš, biješ, otimaš i skrnaviš) u zabludi su da su bitan faktor društva i da su jedni od pokretača 5.oktobarske "sjaši kurta da uzjaše murta" revolucije, a najgore od svega je što ne shvataju da su samo palica u ruci nekom operativcu iz državne bezbednosti. Tvrde da su veliki Srbi, a 50% njih da krene opšta javna mobilizacija bi se posakrivalo po ko zna kakvim rupama dok drugih 50% bi jedva dočekalo da ide u pljačke kako bi postali i oni ratni profiteri popud njihovih uličnih idola. Tvrde da su i pravoslavci,a u crkvu idu samo za božić i obično se zbog gužve potuku ispred dal zbog nedostatka prostora ili parčeta pečenog vola, dosta često na njihovim parolama i zastavama stoji krst sa kojim naravno nemaju nikakve veze pošto ako ti je jedno od glavnih zadovoljatava razbijnje tuđih glava, pijan i drogiran vikendom na gostovanju kakve veze uopšte imaš sa hrišćanstvom(dobro de, liče na katolike koji su svetu stolicu podigli na razbijanju pravoslavnih, indijanskih, aziatskih ,južno američkih glava). Odskaču na najk federima i vazdušnim ćonovima, veliki su potrošači spida, torodona i vutre. Kod kuće nisu imali šta da nauče pa se okreću ulici gde su heroji krimosi i siledžije iz kvarta.
O(nula) doprinos društvu, nema govora o tome pošto su isti samo teret za društvo.
3.Fenseri
Ova samoprozvana elita praznoglavaca obučenih preko dana u najk, rasel, ribok budi se oko 12 i zatim odmah se hvata za mobilni kako bi kontaktirala svoje "društvo" u kome se svi zajedno druže iz lične koristi umesto zbog nekih individualnih kvaliteta članova ekipe. Dan provode po Novosadskim kafićima, a potajno sanjaju Beogradske lokale. Uveče se naravno izlazi u klubove koji su prepoznali težnju ovih poluidiota o lažnom elitizmu i shodno tome naplaćuju im pića i hranu po astronomski nerealnim cenama kako bi malograćanski potrošači uvek ostali u iluziji da su elita ako im na stolu seva flašica džeka i limenkice red bula. Pola njih su studenti druga polovina su : frizeri, radnice u buticima. Prva polovina je finansiski na dobrom položaju i kreira taj neukus malograđanštine, dok ovi drugi ih po svaku cenu pokušavaju ispratiti u nadi da će i oni jednom svoju malograđanštinu dokazati samim tim nekako se infiltrirati i pomešati sa ovim kretenskim slojem buržazije.
Primer je kada dobro stojeći fenser sa punim ormanom izvuče iz njega nešto što je kupio u insotranstvu, zlatne, srebrne, bronzane ili neke drečave boje i prošeta jednom po centru i nikad više, sutradan 20 poluidiota iz frizerskih salona i butika će pretražiti svaki fensi butik(turska roba) kako bi kupio slično parče garderobe koji i kad kupi ne skida sa sebe danima. U ovom začaranom krugu malograđanštine ovako nešto postaje fensi i dobro. Nemaju pojma ni gde žive ni pod kakvim uslovima, njima nije bitno da li će Novi Sad biti Srbija, Vojvodina, Mađarska bitna im je evropska unija i samim tim nije bitni kako će oni postati građani evrope(zato što ograničeni malograđani misle da je u e.u. sve ok, i da nas "prijatelji" iz evrope jedva čekaju), bitno je da postanu, rezultat toga je da su većina kao "pametni"(tj. imaju mišljenje koje se zasniva isključivo na komforu) podržavaju neku evropsku političku opciju i da sutra bude referendum u Vojvodini oni bi ga izgurali, a ne manjine kakvo je popularno mišljenje(najverovatnije za predstojeći referendum koska za debile će biti ako postanete nezavisni lakše idete u e.u.)
(a ako imate sumnje u vezi toga pročitajte predlog statuta Vojvodine gde se kao slučajno nalaze neki pravni aktovi koje samo država može da poseduje popud ius contrahendi, da ne davim sada izdefinisaću u i ovaj deo jednom prilikom).
Doprinos društvu 0, lični interes i ego na prvom mestu.
4.Alternativci
U 99% slučajeva studenti koji se protive malograđanštini i retardiranosti gore navedenih grupa. 80% ateisti koji nisu imali od koga da nauče neke osnove Srpske kulture popud Pravoslavlja i ostalih tradicionalnih vrednost, uglavnom zbog roditelja koji i dan danas kukaju za sfrj i svaka deseta rečenica im je nije tako bilo u moje vreme, ovi mladi su poludeli mi nismo bili takvi(a to što su ovi mladi odrastali u devedesetim to je smetnuto sa uma), pa naravno da nije kad vam je crveni vampir sve omogućio uzimajući konstantno kredite kroz kredibilitet komunističkog revolucionara zabrinutog za nesvrstane. Ovaj sloj društva ima neka zajedničke crte sa fenserima, a to je ambicija da se po bilo koju cenu postane građanin Evrope. Glavno im je to što kao ne mogu da putuju pošto ih je rts obavestio da 90% studenata iz Srbije nije putovalo preko.
Ako je tako uzmi 5000 eura stavi u banku i kad budete išli u ambasadu ponesite i dokument koji garantuje da na deviznom računu imate 5000 hiljada, ako vam ne daju vizu secite me gde sam najtanji, a onda dolazimo da pravog problema. Svi bi mi putovali ali keša nema i ne putujete zbog viza već zbog finansiske situacije, koja se neće popraviti kad uđete u e.u. pošto čačkalica iz Srbije sa sadašnjom tehnologijom i brojem zaposlenih u proizvodnji košta 50 din, dok ista takva u e.u. košta 15 zbog naprednije tehnologije, a vama se žuri bez obzira što nam privreda ne da nije konkurentna za tržište e.u. već bi nas evropska sve izbacila na ulice preko noći. To alternativcima ne znači puno i kad im sve argumentuješ, odmah te nazivaju konzervativcem i nacionalistom, pošto čim završe faks gledaju kako da ispare iz Novog Sada pa koga onda briga za srpsku privredu. Licimerje u svakom slučaju. Okupljališta su im crna kuća(koja je kao pro evropska ali ih to nije sprečilo da im na vratima iste kao obezbeđenje stoje jedan od žešćih fašista i ljubitelja skins ideologije, totalno licimerje) i Katolička porta koju su uredili po svojoj slici, koja je danas toliko ispisana grafitima da se jedva mogu razaznati orginalne boje fasade. Slušaju rok, pank, hevi metal i slične manje popularne muzike, uglavnom beže od termina mejnstrim, da ih pitaš šta misle o sebi verovatno bi tvrdnja da su orginalni i drugačiji bila na prvom mestu, a istina je malo drugačija i svi liče jedni na druge po načinu na koji se oblače do životne ideologije. Tako da alternativni mejnsrim, alternativci.
Doprinos društvu 0, čak možda i - pošto isti se uglavnom školuju na teret države, a za uzvrat prvi beže iz nje.
Ukratko ovako danas izgleda prosečan Gari. Sve u svemu ostaje samo jedna velika tuga i žalost za pravim vrednostima, koje polako već se brišu iz postojanja.
Primetili ste verovatno da sam na kraju svake stavke pokušao da dam neku vrednost svakoj grupi, nažalost nula je najbolja ocena. 90% ljudi koje sam ovde opisao žive od danas do sutra, drugim rečima nit brige nit pameti.
Život se danas u Novom Sadu kod mladih svodi na :
1.
Učim, obrazujem se ne zbog doprinosa društvu već zbog isključivo zbog ličnog interesa i materijalnog dobra koje priželjkujem. Ako mi ne verujete samo se setite koliko ste mladih pametnih obrazovanih ljudi sreli na netu, a najveća otvorena enciklopedija Vikipedija(na Srpskom) koju korisnici pišu totalno beliji prazna zato što nema ambicije da se nešto uradi za dž.
a učim da bih radio što bolji tj. što plaćeniji posao.
2.
Radim, zarađujem ne zbog drugih već isključivo zbog sebe(i ljudi koje volim, jer kad nastupe emocije svi znamo da se redosled prioriteta u nama promeni i više nije na prvom mestu "ja" već neko ko nas čini srećnim, mada sa druge strane zarađujemo za one koje volimo da bi oni bili srećni kako bi i mi bili srećni što je opet povratak na ono "ja").
i radim da bih...
3.
Pare trošio na materijalna dobra, kako bih se mogao okititi perijem malograđanštine kako bi stvorio iluziu o nekom socijalnom statusu.
Znači ukratko život danas u Novom Sadu među mladima je
Učim, radim, kupim novu krpicu, prošetam novu krpicu, razvalim se za vikend i tako od plate do plate, a gde smo, šta smo, kakvi smo su pitanja ostala u plus kvan perfektu.
Eto zašto rapidno nestajemo kao narod, zato što vam budale diktiraju šta valja i šta je moralno, a svi ustvari misle samo na svoje dupe.
Kad malo bolje razmislim i treba da nestanemo kao narod(vrsta) koliko smo izopačeni postali.
1.Primeri evo ih dole u komentarima prepoznali su se pa komentarišu.
2.Primer ako želite prošetajte se centrom grada Novog Sada i pogledajte kako ljudi žive i o čemu pričaju.
Ja iskreno bežim od njih konstantno u zatvoreni krug prijatelja, isto savetujem i vama.
Verujte mi na reč(definiciju).
Najbolji način za privlačenje što većeg broja dece od 12 godina pa na dalje, da gledaju neki nasilni film sa puno krvi, ubijanja, sisa i kola koja eksplodiraju.
Televizijski natpis koji u raznim zemljama štiti svoje gledaoce od različitih stvari
SEVERNA KOREJA
Mogućnost da se u reklami vidi kapitalistički proizvodIRAN
Mogućnost da vidite ženu bez feredžeTURSKA
Natpis stoji za filmove "Prase u gradu" i "Moja velika mrsna pravoslavna svadba"HRVATSKA
Mogućnost da vidite srpski programEU
Mogućnost da se u manjoj ili većoj meri vide eksplicitne scene nasilja ili seksaSAD
Mogućnost da se u programu daju pozitivne napomene o socijalizmu i komunizmuSRBIJA
Mogućnost da gledaoci saznaju da dok gledaju program, Vlada Srbije ima seks sa njima
Mogao bih da verujem u to da u filmu ne glumi devojchica od pet.
Iako smo u prethodnim delovima već bili duboko zagazili u područje običaja koje imamo zadovoljstvo da delimo i sa ostalim stanovnicima ove naše blagodarne planete, ipak ću vas zamoliti da se najmanje još jednom sastanemo unutar granica ove naše blagodarne države i proučimo jedan od najlepših, najduhovnijih i definitivno najređe praktikovanih rituala u čitavom folkloru naroda serbskog.
Elem, iako oficijelno “neobeležen” u crkvenom kalendaru i nezaveden čak ni pod tačkom “Razno” u pomalo izgriženoj ali svejedno dostatnoj dokumentaciji Etnografskog Muzeja u Beogradu, pomenuti ritual se ipak kako-tako dâ proglasiti postojećim, za šta postoje minimalni ali dovoljni dokazi. Oni se, naime, nalaze u svakom od nas, duboko pohranjeni u predelima podsvesti za koje nismo ni znali da postoje, sakriveni od okružujuće nas javnosti kao najveća tajna ikada čuvana. Treba samo malo džarnuti tu i tamo da bi izbledela sećanja ponovo dobila boju i sjaj vremêna u kojima su i nastala...
Sećate li se?
Ukoliko i ne uspevate u tome, trud je ono što se ceni. Uostalom, iako su reči iz naslova terminologija poznata svakom iole obaveštenom homo-sapiensu ( pa, čak i onom koji ne želi da upiše Filozofski Fakultet u Nišu; prim. prev. ), ko može da vas krivi što niste u poziciji da se setite jedne od ukupno tri ili manje večeri u 16-ogodišnjem državnom obrazovnom planu, u kojima ste sa jebenom školom otišli na neki od pomenutih hepeninga i na pljeskavicu/picu posle? Pre ćete se setiti te pljeske u Makedonskoj ( jebiga, zatvorili ih posle zbog opšteg trovanja mesa/mesom ) nego što ćete ponovo proživeti “akciju oplemenjivanja duha” kojoj ste isključivo telesno prisustvovali par minuta ranije. Ko ima obraza da vam uopšte zameri na tome što u državi koja je donedavno bila u kandžama Komunizma ( a, čini se, i dalje je ) nemate ili imate skoro NIKAKVU mogućnost da ukoliko imate pare za bacanje ( a trebalo bi da ih imate ) iste potrošite na vrhunska dela umetnosti, stvorena od strane vrhunskih umetnika radi vrhunskih dometa, a potom sve to namah zaboravite?I ko sme da se usudi da vam kaže da TA devojka nije bila vredna vaše žrtve i odlaska na “Labudovo Jezero” ili “Rigoleto” ( Đuzepe Verdija, ne “želudca” ), iako vam posle nije dala željeni organ?
Mislio sam na “srce”, baj d vej...
Bilo kako bilo, situacija nije alarmantna. Postoje i drugi vidovi prokletog zabavljanja duha, običaji koje možete izvoditi u sopstvenoj kući, pred sopstvenim ekranom sa određenim priključkom, bez i najmanje opasnosti da vam se pridrema ili da vas neko opomene ( da ne kažem, "prikenja" ) što blebećete telefonom usred jebenog Trećeg Stava Treće Simfonije nekog mrtvog Ješe. A i balerine nemaju sise, reala...
Za druge ne znam, ali za nas Beograđane, zgrada “Narodnog Pozorišta” će i dalje biti estetski prijatno zdanje u centru grada oko kojeg obigravamo k’o Đavo oko krsta, dok će se pojam “Kolarac” verovatno zauvek vezivati za piceriju u istoimenoj ulici, sada zatvorenu zbog trovanja hranom. Najvažnije da um nije zatrovan. Ne znam šta bismo onda radili, jebote...
06:00-07:00 Spanska serija
07:00-08:00 Reklame
08:00-10:30 Veliki brat
10:30-14:00 Blok spanskih serija
14:00-16:30 Veliki brat
16:30-17:30 Reklame
17:30-18:30 Tv shop
18:30-22:00 Reprize spanskih serija
22:00-00:00 Grand
00:00-06:00 Veliki brat (reklame na svakih 18 minuta)
"Veliki brat" po potrebi zameniti "Farmom"!
Najbolji nacin da privuces paznju omladine,a najbolje radi u kombinaciji sa sloganom "Ne probajte ovo kod kuce".....
Od skoro,ta vrsta klasifikacije je pocela i kod nas da se koristi,sto smatram da je velika glupost,jer ,kao ,scene sexa nisu za omladinu,dok nasilje jeste....
Neupućeni bi pomislili da kladionica ovom izjavom zaista ne podržava nelegalno klađenje maloletnika, ali svaki klinac koji je kudi-kamo bacio neki tiket zna da ovo znači sledeće "Poštovani klinci, molimo Vas da navratite posle 4 kad se kontrolorima završi radno vreme."
Obrada poznate pesme Bore Djordjevic - Kad sam bio mlad.
Upozorenje koje bi trebalo da se prikazuje za dobar deo programske šeme RTS-a.
Veliki natpis na vratima kladionice, koji nikom ne daje značaja... Mani godine, pare su u pitanju...
Natpis koji (gle ironije!) najčešće piše na naslovima filmova, emisija i serija koje se puštaju u periodu od 10 časova izjutra, pa do osam uveče.
Najbolji posao je ipak odrađen na Košavi, gde moraju da dele frekvenciju sa nekom dečijom televizijom - tako od 09:00 - 21:00 možete uživati u avanturama Jagodice-Bobice, a odmah posle nje sledi plavušino međunožje.
Na subjektivnom osećaju minus Sjenica čekam bus, međugradski zapravo, zapravo Beograd - Koceljeva via Obrenovac, u daljem tekstu - bus. A taj bus kasni. Ne, ne kasni već je pomeren za tričavih sat i po. Osim toga što sam prezadovoljan svojim outfitom koje čine kanađanke, farmerke i timberlend jakna, ne osećam preveliko zadovoljstvo. Ni ka socijalističkoj arhitekturi, koja me okružuje, ni ka belom govnetu koje je tako napredno srpsko da je rešilo da postane proliv. Najmanju naklonost osećam ka tim srećnim ljudima koje sa mnom čine populaciju ove stanice.
Brkati đed sa matijević kesom
Da ga nema trebalo bi ga izmisliti jer on...
- hehe 'Esu ovo ti kontrolori? - on priča. Ne znam zašto ali eto uvek se nađe brkati đed sa matijević kesom, u gumaćima i lukavom lijom oko kapuljače koji priča.
- Molim?
- Ovi, ovi s tim aparatima, to su kontrolori?
- Jesu, mislim...
- A vidi se da su kontrolori, na prvi pogled.
- To se rodi he he
- Ja se obično ne vozim gradskim prev... - aaaaAAAAaa evo je i spika "Ja sam inače bio dobar komunista i jebem dobro takođe, imam auto i tri sina, vidiš ove slike pored Slobine, to su mi pokojna žena, udario je bik, slomila kuk jadna nije puno bolovala al je posle deset godina umrla laka joj crna zemlja, i unuci. Imam ih četvoricu i još par ženskinja. Auto mi zatrpan snegom majku mu Božiju. A ja krenuo malo do mojih u Skelu, znaš gde je, naravno da znaš, vi mladi sve znate. Nema narod para pa se švercuje al' ja imam auto, nego mi zavejan snegom. - ...zom.
- Zaboravi gde si stao. Telefon, izweeny.
- U jes' 'ladno...
I dok vodim fiktivni telefonski razgovor izvaljujem matorog kako odmerava pičkicu pored. Perverznjak brkati - pleonazam.
Pičkica
Koja li je viiila rodi ko joj rujne kooose dade! Samo da izjavim za dnevnik - svaka čast! To je taj opurtunistički momenat otelotvoren u vidu štikli na minus teži obrnuto osam. A da je nosam, bih, rado. Zategla tetivu tako da praiskonski lovac u meni već se pipa oko pasa, traži nož da joj ga d'izvinete zabode. Jedino mi nije jasno šta ona čeka?
Lik što sve gleda u oči
Taman sam planirao da se latentno podesim u položaj u kom mogu da se pogledom nauživam kurvanjske zadnjice do dolaska busa kad osetih tu neprijatnost. Lik gleda u oči. Ima li išta više da je tabu od ovoga u našem društvu? Alo mršći retarde! Uzvratih mu "jebaću ti majku natenane" pogledom pre nego što je svoje svinjske okice sakrio nazad u zbunje svojih obrva, hehe čuj mene provirona, obrva.
Vojnik u A kompletu
Najmanja nepoznanica od svih. Možda ga se sećate iz dela književne umetnosti kao što su "Orlovi rano lete" ili "Pismo gospođe Vilme"? Da to je on - klasicxni stritz. O pa njemu se desilo svašta, dobro ne njemu ali zna ljude kojima se desilo svašta. Sve je on to proživeo na svojim leđima kao stub države, ma šta države - srBstva!
Hvala kurcu stigao je bus, da ne kenjam vishe
pozz
- Ajde rođo, digse! Zadnja stanica. Žiks može zadnja.
- hehe Žiks
- Molim?
- Ništa, ništa, prijatelju. - Ovi su priča za sebe...
...kako treba, ali to i nisam morao da dopišem, je l' da?
Elem, difolt srpskog gostroprimstva, subprovinijencije ispraćanje gostiju/onanisanje na svoj lik i delo, koji nedvosmisleno dokazuje hipotezu koliki smo mi Srbi uber-kompleksaši i iz kojih se zapravo pobuda toliko trudimo prilikom kada nekoga gostimo u ataru sopstvenog nam habitata.
Jer, čak je i vrapcima u njujorškom "Central Parku" opšte poznato da boravak u kući jednog pripadnika nebeskog naroda, kakve god on prirode i pozadine bio, pod sobom podrazumeva kraljevski tretman i to u samoj esenciji značenja istog. Srpski domaćin i domaćica će se, naime, potruditi da se u toku trajanja vaše posete na njihovoj adresi ne samo osetite kao kod svoje kuće, već da se osetite i kao kod tuđe, što je, reala - a kako nam to i nezavisna istraživanja saopštavaju - i najzastupljenija tajna želja svih nas. Šta? Vaša vizita je neplaniranog karaktera? Ništa ne brinite. Dok se vi još budete raskomoćivali uz od strane domaćice svetlosno izneto meze&rakiju, vaš srdačni houst će u takođe svetlosnom roku odnekud izroditi prase il' jagnje i izneti ga pred vas uz skromno podrignutu floskulu "izvin'te ako se o'ladilo...". Šta? Ipak je u pitanju 2 dan star poziv na večeru i druženje? Očekujte nešto slično Slavi, samo bez prašnjave ikone Svetog Luke, sada misteriozno nestale iz područja trpezarije.
Ali...svakom treba potvrda kvaliteta, dovoljno glasno priznanje za prikazan rad&trud i ako ste mislili da je vaše već učestalo komplimentiranje na račun ića, pića i ćerkinog Bahovog preludijuma (odsviranog u intermecu između pečenja i doboš-torte; prim. prev.) dovoljno za orgazam vaših ljubezno-galantnih domaćina - prevarili ste se k'o Čeda Jovanović kada je mislio da će da pređe cenzus na poslednjim izborima. Sve u svemu, tada na scenu stupa tradicionalna rečenica iz naslova koja, upakovana uz oval jagnjetine a la zausput i 4 ogromna parčeta dobošice, odlazećim gostima daje idealan šlagvort da još jednom otklone svaku sumnju oko eventualnih "ekcesa" koji su se bili mogli dogoditi tokom dotične "skromne večere sa prijateljima" i tako producentima iste pruže još od pre njihovog dolaska u kuću tako žarko priželjkivani svrš ponosa.
Mislim, šta može da bude, majku mu jebem stvarno.
- Joooj, kumo, nemoj toliko torte, k'o Boga te molim, deca su mi večeras pojela šećera za godinu dana!
- 'Ajde, 'ajde, kumo, pa videla sam ja kako im se dopalo...Recept sam ti stavila u tašnu, da znaš, hihihi...
- E, pa, kume, šta da ti kažem...Hvala vam što ste bili i izvinite ako nešto nije bilo...
- Ma, šta nije bilo, kumaro, sve je bilo savršeno! Kumo, dođi i tebe da izljubim... :mwa, mwa, mwa:
- Pa, eto, trudimo se, hehehe...:Aaaaaaaaaaa...:
- Doduše, rakiju bi, kume, trebalo da poboljšaš, nije ni prineti onoj mojoj, hehe...
- Ako ti kažeš, kume...:Pu, crk'o dabogda, prekide mi vrhunac!:
Strane koje se uvek prve citaju, jer se na njima nalazi crna hronika.
Privedeno 12 ljudi zbog ilegalne proizvodnje alkohola
Ubijen pljačkaš pošte
Albanci švercovali naftu sa vojnicima KFOR
Deco, vreme je da idete na spavanje. Sutra se rano ustaje za školu.
- Ali tata, na raspustu smo!
- Sa mnom se raspravljate? Marš na spavanje!
Opravdanje zašto je deci potrebno falsifikovati lične karte već sa 10 godina.
Pre par meseci sedimo ortakinja i ja u trafici i nailazi klinja, daje 5000 din i traži radžu-šljivu, dve dvolitarke piva i jedan Jelen u limenci da ima za usput. Sa kezom od uva do uva ortakinja mu vraća novčanicu sa onom poznatom "Zabranjena prodaja alkohola maloletnima!" na šta mali sa još većim kezom daje ličnu u kojoj piše da je 90to godište. To i ne bi bilo toliko strašno da klinja nema jedva 10 godina, još uvek menja prednje zube za stalne i ima samolepivu tetovažu pokemona na ramenu. Na pitanje ko mu je izdao ovaj, očigledno falsifikovani dokument, mali odgovara Ćale!
Vidim klinku od 13-14 godina, izgleda k'o da ima 18. Lupim sebi šamar i kažem sebi "To nije devojka, to je potencijal".
Pogledaj oko sebe.
Ono što ti keva kaže kada izađeš subotom u grad, postoje dva značenja:
1) ako si mlađi od 18*: dođi kući noćas na spavanje
2) ako si stariji od 18*: dođi kući makar na nedeljni ručak sutra u 2
*u zavisnosti od keve i odnosa u porodici granica ide od 14-50 godina
U kombinaciji sa pevačevim imenom, nezaobilazan komentar na većini narodnjačkih pesama na Jutjubu. Služi da pokaže komentatorovu "boemsku prirodu", pa shodno tome često biva izglasan za najpopularniji od strane sličnih seratora. Uglavnom ga ostavljaju napaljeni klinci od 13-14 godina ubeđeni da je mnogo kul biti alkos a čije se alkoholičarsko iskustvo svodi na otkidanje od jednog i po piva na ujakovoj svadbi ili komšijinom ispraćaju propraćeno formatiranjem želudačne kese iza šatre i dozivanjem keve da im obriše ubljuvanu facu.
ŠomiŽitorađa97- ŠABANE DUGUJEŠ MI JETRU!!!1!1! 62548 palčeva gore
