Kaže Tifa, kroz moje prazne džepove džepove vjetrovi mi prolaze a kroz cipele kiše jesenje e e e o o o. To je tih godina prolazilo kod klinki. Kad nemaš dinara u džepu sa 20 godina, to je 80-ih bilo romantično. Danas, možda se neki gimnazijalci i brucoši pale da je to kul, medjutim posle shvate surovu istinu: bez para si i glup i lud i smotan i nesposoban i jadan.
-I gde si mislio da idemo?
-Pa malo da prošetamo kroz Knez Mihajlovu pa do Kališa.
-A da pojedemo nešto, odemo na piće?
-Hehe hej curo šećeru, nemam ja za većeru, za malu votku, rakiju.
-Šta citiraš ti, jel to Mika Antić?
-Ma to ti je Tifa ft. Miligram, nebitno. Bez sprdnje nemam dinara u sebe.
-Pa kako?
-Ma ja sam student, moji ne rade, matori u invalidskoj....:razgovor prekida zvonjava telefona:
"i onda si se ti pojavio, kao da si magijaaaa"-Halo.
-E maco, šta radiš?
-Ništa. Šta hoćeš?
-Zavaljao sam neke sonije i tablete, dobar sam 500 evra, mislio sam da odemo na neku večericu, vino, pa do mene malo?
-Zaboravio si šta si uradio.
-Ma ajde mici, poneli su me muški nagoni, imala je predobro dupe. Ma znaš da tebe tvoj Mile voli, a da mi taj seks nije ništa značio. Ajdeee
-Dobro. Pokupi me kod Tašmajdana.
-Važi, sunce. Ljubim.-Ko te to zvao?
-Bivši dečko. Ćao poz čujemo se. Ustvari ne čujemo se više.
-...-Halo mama, tata?
-E sine, ja sam, reci?
-Ma loše mi je, pravite me ponovo. Čuješ?
Rečenica koju svaki vozač željno iščekuje iz usta saobraćajnog policajca koji drži u rukama tvoju vozačku i saobraćajnu dozvolu nakon očigledno izvršenog prekršaja. Izrečena rečenica znači da prolaziš sa novčanim popustom od oko 80%, bez kaznenih bodova i zabrane upravljanja motornim vozilom određene kategorije, a budžet Republike Srbije bez određene svote novca u zavisnosti od težine prekršaja.
-Šta ćemo sad?
-Šta možemo da uradimo?
-Kazna za ovaj prekršaj je 5000 dinara.
-Prijatelju ja jedva imam 1000 dinara. Hajde lepo ja tebi dam tih 1000 dindži da imaš za piće, a i da ne moraš da pišeš onolike papire.
-Da znaš i da me mrzi da pišem. Sačekaj samo da ode ovaj što ga je kolega zaustavio.
Glavno pitanje koje bi kao klinci postavljali ponosnom vlasniku novog sata.
Izgled, cijena, marka, vrsta, sve su to bile sasvim nebitne kategorije u usporedbi sa "water resistance" kategorijom. Obično bi pisalo na poleđini sata. Ispod 80 metara pod vodom su bili "pederski" i "kineski" satovi. Iznad sto metara su bili respektabilni.
Jer tada se znalo, što ti dublje može sat pod vodu to si bolji čovek.
A: Vidi novu čuku što sam kupio. Swatch, potpis dizajnera, 400 evra na crno, nabavio mi rođak iz Švedske, nije taj model još u prodaji...
B: Koliko može pod vodu?
A: 50 metara.
B: HAHAHAHAHA, samo 50, pederski sat ti uvalili. Moj je 50 evra pa može 300.
A: Ma šta bre...---ljut i zbunjen odlazi..-
U Srbiji, posle srpskog i albanskog najviše korišćen jezik.
Nastajao spontano u prethodnih nekoliko godina. Iako se prvenstveno koristi u pisanom sporazumevanju, neretko se ljudi služe njime i u usmenom obliku. Za ovu operaciju su potrebni dobro razvijeni mišići lica radi što izraženijeg pućenja usana.
Ovaj jezik ima većinu reči iz jezika iz regiona.
Koriste se slovni znakovi pozajmljeni iz ćirilice i latinice. Reči mogu biti pisane posebno jednim ili drugim pismom, često upotrebom oba u jednoj reči. Neretko se koriste slova iz engleskog latiničnog alfabeta, kao što su w kao zamena za latinično v i q kao zamena za kombinaciju latiničnih slova k i u.
Fejsovski jezik karakteriše upotreba reči koje zvuče kao tepanje na srpskom. Primeri su mavo, svatko, vepo, naravno uz primenu gorepomenutog w.
Jezik, iako je nastao na sajtu u narodu nazvanom "fejzbuk", nastavlja da se širi i na ostalim sajtovima, u poslednje vreme i na ovom na kojem čitate ovu definiciju. Neizostavan deo ovog jezika su posebni znakovi interpukcije nazvani "smajliji" koji omogučavaju korisnicima ovog jezika da što bolje i lakše izraze svoje emocije.
O samim korisnicima, tj. ljudima koji se služe ovim jezikom ne treba mnogo reći. Dovoljno je to da se koeficijent inteligencije prosečnog korisnika fejskovskog jezika kreće od 0 do 80.
Fantomski* broj izuzetno popularan kod klinaca rođenih 80-tih, tj. broj redakcije Trećeg kanala i za uživo uključenje u Mandinu emisiju za klince ''S one strane duge'', nedeljom u podne. Osim što je to bio carski šou koji se emitovao na nekadašnjem 3K u kome si mogao direktno da čavrljaš s kraljem Mandom, a najviše da bi zacrveneo preko fona posle njegovog čuvenog pitanja: Dddddaa! Da li si se zaljubiška? I ti kažeš JESAM, istrpiš smeh klinaca u publici i aplauze, navedeš ime svoje simpatije a Manda te kao televizijski ćalac nagradi igračkom iz kuće igračaka ''Pertini'' ili taki neki kurac, igračkom po sopstvenom izboru! Znači, u obzir dolazi i jebeni AUTO NA BATERIJE S DALJINCEM rođaci! Alo bre, auto na baterije u ranim 90-tim nije bio ič zajebancija u vremenima kad narod nije imao za leba. Osim ako ti matori nisu bili gasteri.
Jebeš mi sve, mislim da sam Mandu u tom periodu voleo više od rođenog ćaleta...
*Fantomski je bio konkretno za mene, jer ja kreten provincijalski nisam znao da treba prvo okrenuti 011 kao pozivni za BG.
Kad si braon-veli ptičar (epanjel breton) i zoveš se Sima. Naravno, Sima je ime psa iz serije "Srećni ljudi" koji je bio i najinteresantniji lik u seriji. Od tad svaki pas koji liči na njega po rođenju automatski dobija to ime.
-E brate, vidi, imam novog džukca.
-Da pogađam kako se zove?
-Ajde.
-Sima?
-Kako si znao???
-Vidovit sam...
Najjača ekipa Brazilske populacije. Pažljivo birana. Poznata u celoj faveli. Časno nosi svoj nadimak "Karton City Army".
Reprezentaciju čine: Demir, Fergan, Đejson, Enver, Avatar, Džedaj, Đango, Pejdžer,
Đasmin, Đole Đogani i Ajet.
Ove karioke imaju i svoj prvi i istorijski stadion sagrađen na intervenciju Coe Čićvua.
Stadion nosi ime po starom pretku Romulanaca "Sveti Ramiz II". Na stadionu se organizuju najbitnija i najveća okupljanja muškog dela favele. Tu su se pratili i prate se najveći mečevi fudbalske reprezentacije Brazila. Za vreme mečeva svi građani Karton City-ja
su obučeni u dres Karioka. Preko televizora (crno belog) je stavljen dres Sv. Roberta Karlosa, zaštitnika favele. Većina ovih karioka nosi andrićke, a na nogama ima nazuvene otrcane papuče nađene u Cigan maloj. Ispred TV-a šurnaest praznih flaša piva i uplaćeni tiket: Brazil - Urugvaj 1.
Sasvim običan dan u karton sitiju. Fudbalska reprezentacija Favele posmatra meč svojih ljubimaca na TV-u
Avatar: Tatko, tatko protiv kog igramo?
Enver: Protiv Kolumbije, čuti sad sine.
Avatar: Tatko, tatko a ko vodi?
Enver: 1-0 za Urugvaj, čuti malo.
Avatar: Tatko, ti si reko da igra Kolumbija.
Enver: Čorom pula ando muj. Čuti bre sinko.
Demir: Pusti dete nek nauči fuzbala. Trebače mu.
Enver: Kurafte dake minđ Demire. Ti Avatare dodži da ti tatko priča šta je fuzbal. U fuzbal šutiraš loptu u go. Go se pravi od prečku i stativu.
Na go stoji golman, i on sme da fata loptu u ruku. Protivnici se tuču. A sudija im govori faul.
Avatar: A sudije al se tuču?
Enver: Ne bre dilo. Sud... Kuku ovo li je 90. minut. Jao bre Avatare, sad si našo da te učim fuzbal. Jebaču ti sve ako ne damo još 2 gola do kraja.
Avatar: Nemo tatko, molim te.
Kraj utakmice
Enver: Šta bre nemo, ava kari! Đeljana, skini mu gače i donesi mi kaiš! (Krene da ga bije)
Ljudi koji vole svoju drzavu vise od rodjene majke,to iskazuju mrznjom prema drugim drzavama,narodima,religijama,rasama.Isto tako dobijaju "blagoslov" od crkve za svoja (ne)dela,mislim bar oni tako kazu.Obicno mrze Ameriku i sve njihove proizvode,(sem Nike obuce i odece)a najvise MC Donalds restorane u kojima svakodnevno jedu.Verovatno 80%njih nema pojma o istoriji svoje drzave.Uzrasta u proseku 25 godina.
Lada karavan od 80' do 90' godišta. Mašine uglavnom od 1200 do 1700 kubika, jaki amortizeri, čvrst lim i ogroman prtljažni prostor. Naročito kad se izbaci zadnje sedište.
Otvaranjem petih vrata dobija se tenda i prodajno mesto za kojekakve proizvode sa poljoprivrednih dobara ili sa buvljaka.
U slučaju da je momački auto, i ćebence spada u obaveznu opremu.
-E deco moja, al vi danas nemate mogućnosti za provod. Samo taj internet i pijančenje. Ja kaCam počeo da se zabavljam sa vašom mamom, vozio sam Ladu lubeničarku i svake godine smo pičili na more.
Natrpamo par džakova krompira i luka, jednu šunku od prošle godine i gajbu piva i na put. Pa svaki čas stanemo...
-A što stanete? Jel se lubeničarka kvarila?
-Vid' budale! Lubeničarka se NIKAD nije kvarila.
-Pa što ste stajali?
-Još i da ti kažem, he-he...
Kuhinjski mag level 80 sa setom katana od nerđajućih dijamanata koje je dobio u nasledstvo od čukunčukunpračukundede koji je kolenima prenosio znanje čišćenja otrovne ribe koja se posle umotava u barakudin nos sa zaprškom od kitovih škrga punjenim malim ostrigama koje su hranjene sopstvenom krljušti, pa sve to zgužva najtajnijomm metodom u oblik ždrala pogodan za nabadanje kineskim štapićima.
Pokret i žanr muzike sa kraja 80-ih godina. Odlikovale su ga pevljive melodične pesme brzog ritma, uglavnom sa atmosferom "autoput, u petoj, gas do poda". Tipični predstavnici su Motley Crue, Twisted Sister, W.A.S.P., Poison... Odlika muzičara i poklonika glam metala su oblačenje u šarenu odeću koja "vrišti", natapirane frizure i muškarci koji izgledaju kao žene. Čak je bend Poison tražio da na omotu prvog albuma izgledaju baš kao žene, i dok nisu održali prvi koncert, većina ljudi, čak i fanova, su bili ubeđeni da je u pitanju ženski bend sa "mnogo zajebanom ribom" za mikrofonom. Taj imidž je imao samo za cilj da sablažnjava dežurne dušebrižnike i "dobre hrišćane" u Americi. Inače su ti bendovi bili poznati kao "smrt za žene". Novinari su prilikom najava koncerata Motley Crue-a (u kom svira bivši suprug Pamele Anderson Tommy Lee) pisali "Zaključajte svoje ćerke, Motley Crue dolaze u grad". Inače, za one koji ne znaju, Tommy Lee je prvi bubnjar koji se vrteo sa kompletnim setom, po svim osama, na rampi iznad bine, što su mnogi bendovi kasnije kopirali. Glam metal je bio vrhunac ekstravagancije i seksualne revolucije 80-ih godina XX veka.
Motley Crue:
http://www.youtube.com/watch?v=2zHNcSwx71w
http://www.youtube.com/watch?v=WURSJ4ZDYKMTwisted Sister:
http://www.youtube.com/watch?v=3nYeN5rBGgs
Poison:
Revolucionarno otkriće 80-ih godina. Stvar prestiža. Iako je šuštao na 2 metra od baze, to je bilo podrazumljivo. Jer , ipak ste sagovorniku morali skrenuti pažnju da ste sam krem društva, jer u kući imate Panasonik bežični telefon (doduše težak oko 900gr).
Ruku na srce, posle tolikog napredka tehnologije, danas mi je ipak merak da se javljam na ovaj sa kablom.
Ćao Milena, šta radiš?
Evo ništa Nikola, stigao mi je najnoviji PiSi 386 sa kolor monitorom, pa neznam gde da ga postavim.
Jao, nešto šušti, šta je to? Da okrenem nulu?
Ma jok, to mi je bežični Panasonik.
IMAŠ BEŽIČNI PANASONIK???? JEL BELI???
Beli Nikola, beli, aha!!!
Mitološko ostvarenje ''home made'' porno produkcije. Svojevrstan jednorog (za razliku od Mančićke, Severine, debele Kardašijanke i metiljave Pamele) o kom su svi pričali '80 i '90 godina, a kog verujem, niko nije video. A keve mi Nevenke, znam ih bar 10 koji se kunu da ga jesu gledali.
Marfijevi zakoni bi dobili još jedno opširno poglavlje apsurdnih situacija koje su se dešavale, baš uvek kad sam trebao da dobijem kasetu.
Mlađi brat presnimio, keva prosula kafu, plejer pokidao traku, pijana baba bacila u šporet...
-Brateee nevera! Znaš koju sam pornjavu nabavio?
-Sa Nedom ukraden?
-Jebote kako znaš?
-Intuicija.
-Hoćeš da ti donesem da vidiš?
-Nemoj brate, gledao sam ga 20 puta. I taj, i onaj gde glumi Mile JNA.
-Sereš?
-Naravno...
Tip osobe koja ima problema sa razumevanjem ljudskog artikulisanog govora, te joj se sve mora objasniti putem pesnica.
Naziv potiče od grčke reči πυγμή, što znači pesnica, i nastavka istog porekla -fon, u značenju "koji govori jezikom", te se doslovno može prevesti kao "onaj koji govori jezikom pesnica".
(Srpsko-vizantijski granični prelaz Delfi, godina 1351. po Hristu; vizantijska vojska se povlači pred srpskom)
Komnin: Alo! Ti, ti, buđavi, dolaz' vamo!
Panajotis: Izvolite, gospodaru?
Komnin: Begamo ovamo od Dušana, ako dođu ovamo, kažite da smo otišli onim drugim putem, jasno?
Panajotis: Jasno kao da vas žena vara, gospodaru!
Komnin: Vidi ga ovaj, pa leteće ti glava kad prođe Dušan, ej!
Panajotis: Zapravo neće gospodaru, ja čekam da dođe Dušan pa palim da budem gastarbajter u Raškoj, triput veće plate.
Komin: Samo ti odradi šta sam ti rek'o, pa pali posle i u Ahmenide ako 'oćeš.
(Komnin s vojskom odlazi)
(pola sata kasnije, srpska vojska stiže do graničnog prelaza)
Panajotis: Dobar dan želim, molim vas da izvadite pasoše na stranici gde vam je portret i sačekate mirno da pregledam.
(vojnici vade pasoše)
(pola sata posle)
Panajotis: Hvala vam svima lepo, dobro došli u Vizantiju, carstvo Hristovo na Zemlji.
Dušan: Au jebote, koliko mu treba da mi overi pasoš, zbog tri grada sam pola sata izgubio, aupičkumaterinu.
Mihailo: Pa lepo ja kažem, gospodine care, da nisu normalni, znate kako je dobro u ovom našem Novobrdskom bezviznom režimu, uđeš, spališ i gotovo.
Dušan: Alo, carinik! Ti, ti, buđavi, gde je prošao Komnin ovuda?
Panajotis: Molim Vas da imate malo više poštovanja prema pripadnicima pogranične službe, Komnin je otišao onim putem uzbrdo.
Dušan: Ovaj mene zajebava, a? Je li, a kako je 3 000 ljudi otišlo tamo, kad se ne pozna trag u putu?
Panajotis: Vizantija ima marljivu službu, ponosni smo na Puteve Vizantije.
Dušan: (Mihailu) Ovaj mene stvarno zajebava?
Mihailo: (Dušanu) Ma jok, samo je pigmifon, sačekajte da mu pičku polomim, pa ćemo videti kuda su pošli.
(pola sata kasnije)
Mihailo: Otišli su onim putem pravo pre 111 minuta i 15 sekundi, vremenski uslovi su bili relativno povoljni, dok je Komninov horoskop predvideo da mu se smeši poraz jer je Mars danas u kući Jarca.
Tužna iliti žalosna vrba na kojoj vise obešeni političari današnjice.
- Ma, sve bi ja to u subotu na Vrbicu, pa da nam deca budu srećnija!
Interesantna i specifična pojava u našem interesantnom i specifičnom narodu. Namerni proizvod levičarske politike koji je upropastio živote svojih zamoraca i otrovao resto koji je sve to posmatrao. Ostatak jedne tužne ali poučne istorije naših dedova.
Elem, kako je geografska lokacija koju su isti naseljavali vekovima bila – da ne kažem, VAZDA – opterećena kojekavim ratovima i sukobima, kako onim svetskih tako i lokalno-građanskih razmera, prirodna činjenica je da je u pomenutim borbama poginuo ogroman broj ljudi a od njih nezanemarljiv procenat onih koji su, po svemu sudeći, to učinili HEROJSKOM SMRĆU. Zastanimo tu na trenutak.
Naime, spisak narodnih heroja koje su iznedrila plemena sa ovih prostora a u čiju sam se veličinu lično uverio na stranicama Wikipedie, pre liči na kakav birački spisak u jednom omanjem kineskom gradu ( pa, se vi zapitajte koliko je to ljudi ) nego li na nešto srazmerno skromnoj brojčanosti gorepomenutih plemena. Bez i najmanje namere da nekog ili nešto uvredim, ali ispostavlja se da ima više heroja nego što je ukupno ljudi jebeno učestvovalo u ratovima! U to se, uostalom, možete svakodnevno uveriti šetajući svojim rodnim gradom/selom ulicama Arsena Vivode, Đine Vrbice i Milenka Verkića, odvodeći svoje dete u vrtić «Radovan Kovačević Maksim» tj. dočekivati ga iz škole «Majda Vrhovnik» ili jednostavno ako ste išli u jebeni «Končar». Eto, Englezi imaju Nelsona, Škoti sirotog Volasa, Francuzi se diče Garosom, Amerikanci se ponose Dejvi Kroketom ali zato mi za svako slovo azbuke imamo mali milion takvih. Drugim rečima - JEBEMO. Ili ne?
Legende koje su nam servirali u školama o raznoraznim hajducima naoružanim isključivo zarđalim noževima za pisma kojima su hrabro posecali stotine i stotine turskijeh glava i epopeje o neustrašivim partizanima koji su se bacali na čitave tenkovske divizije u rukama držeći jednu jedinu kašikaru – razume se, sa pozitivnim skorom – dovele su do specifičnog oblika indoktriniranosti međ' srpskim narodom te se tako do skora niko živ nije ni pitao zašto u, na primer, Irigu postoji ulica Dragana Pavlovića Šilje?! I taj Stevan Filipović…Nije stig'o ni da pljune Nemca a kamoli nešto ozbiljnije a već ga u'apsili i obesili!
Elem, ne umanjujući doprinos pomenutog u narodnooslobodilačkoj borbi i nimalo se ne ismevajući paklenim ostatcima komunizma koji su «ostanuli na dar» aktuelnim generacijama ( jer to i nije za smejanje ), dolazimo do spoznaje da novi i bolji život neće nastupiti dok se ne otarasimo pušaka, bombi i diverzantskih akcija iz davnina i prihvatimo da heroj može da bude svako od nas i to bez molotovljevog koktela. Nisam završio. :khm, khm: Ustvari, jesam.
- Ej, majmune, šta to radiš?! Pa, porazbija mi celu kafanu, idiote!!!
- Ćuti, gazda, zar ne znaš ko je to???
- Ma, ko je da je - saću da ga upucam k'o vepra!!!
- To je, bre, rođeni sin Miodraga Čajetinca Čajke, čuvenog srpskog ratnog heroja! Pa, on ti je svojeručno udavio čitav jedan nemački bataljon i to usred bela dana, eeej!!!
- Uh…nisam, ovaj, znao…Idem po metlu…
Poslednje reči istraživača bele puti u DR Kongu, uhvaćenog i stavljenog u lonac od strane Kanibala.
Čovek koga niko u svom okruženju ne može da razume šta priča. Roditelji razumeju 80% onoga što kaže, bliža rodbina sa slava i daća 50%(ako su bliži njemu za stolom), a ortaci uspevaju taman toliko da shvate da nije potpuni Mutareli. Ime dobio po fudbaleru poznatom po tome što polovina njegovih izjava za televiziju nije ugledala svetlost dana zbog mutavluka.
Mutareli: Ohe neo sanon na pio?
Lik: Šta?
M: Ohej na pio guvi?
Lik: Ljudi, hoće neko da mi objasni šta ovaj Podolski priča?
Ostali: Zove te na pivo, čoveče.
Lik: Aaaa, pa tako kaži, bre, Podolski, pričaš kao da te šlog strefio! Al' ti častiš!
Odlazak 80 i neke u robnu kuću da vam otac kupi šmajser marke “Plastika Niš”.
Jedna vrsta igračaka za dečake, jedna za devojčice i to je to, nema briga, nervoze, ludila oko izbora, svi sretni. Loptu već imate, poniku još niste zaslužili (uslov je završen prvi razred 5,00), prema tome - puca. Kad počne igra rata svi imate isto, ko u pravoj verziji. Otac u povratku kupuje 57, karneks paštetu i hleb iz parne pekare.
2011.godina
- Tata jesi li mi kupio gormite?
- Jesam sine, evo ga Gormion mučitelj mučitelja i Lavion vrhovni siledžija u paklu! A? Ajde ljubi tatu!
Kreće vrištanje, majka dotrčava iz kuhinje.
- Dragoslave šta si uradio detetu?
- Ništa, tražio je gormite ne znam...
- Ali tata, to je iz treće serije, a ja sam ti rekao treća serija - magnetik i ne kineske, vidiš da piše made in prc!
- Pa šta sad ?
- Moraš da zameniš al kad već menjaš, zameni Laviona za Barbatusa letećeg siledžiju i nikako ne kupuj, al pazi nikako Epicentrika vrhovnog mučitelja mučitelja, jer ga već imam.
- E jebiga...
