Najveca budalastina koju neko moze da izgovori.
Ljudi zive u uverenju da se nekada zivelo zdravije,iako to nije bas tacno.Cinjenica je da je pre sto godina bilo daleko manje pesticida,izduvnih gasova,buke,stresa i slicnih stvari za koje znamo da su nezdrave,ali zato nije bilo antibiotika,vakcina i svih onih modernih stvari koje su nam poboljsale zivot.Cinjenice govore da je prosecan zivotni vek bio oko 55 godina,dok je danas oko 75 za muskarce i 80 za zene.
Jedino je nepravda sto zene imaju duzi zivotni vek od nas muskaraca i pored svih tih nezdravih stvari i to sto im je tehnologija omogucila da vise ne moraju samo da abruju po sokacima,vec sad imaju fiksne i mobilne telefone i internet.
Deda od 80 godina koji uvek nešto filozofira, iako vidi da si samo u prolazu ili si mu se samo javio na ulici običnim "Dobar dan", njemu to ne smeta da ti popuje o tome kako je on nekad bio mlad kao ti, pa šta je radio a šta nije, šta se uopšte smelo raditi a šta ne. Najviše voli da daje savete i da širi neke mudrosti, pošto je on, jelte, prošao to već milion puta, a ko će da ti da bolji savet od Kornjačinog Vrača ?
Pera i Djoka idu na basket, Kornjačin Vrač sedi ispred kuće i samo čeka svoje prve žrtve.
Pera i Djoka prolaze pored Vrača i uljudno mu se javljaju.-Dobar dan, čika Mile -
-Dobar dan, deco, šta vam je to ?- (Misleći na loptu, koju Pera nosi sa sobom)
-Lopta čika Mile, lopta...Idemo na basket,malo da se izduvamo-
-E deco,deco, kad sam ja bio vaših godina, mi smo se drugčije igrali, mi se okupimo svi na ulici pa šutamo loptu po putu, mnogo smo mi srećniji bili nego vi sad, sad sve neke nove igre izmišljaju, a Boga mi, onda se i nije sve smelo igrati...A opet, bili smo mi mnogo srećniji.. - Deda nastavlja da priča iako su Pera i Djoka već uveliko stigli na teren za basket...Pera : Au, al udavi Mile, a ?
Djoka : Kornjačin Vrač...
Radnja koju obično izvode roditelji.Manifestuje se kada se klinac pravi da spava zbog nekog žešćeg sranja,a roditelj sumnja u to,pa želi da se uveri.Ukoliko je klinac okrenut ledjima ka zidu,a vrata su sa suprotne strane,radnja uspeva u 80 posto slučajeva.Roditelj pažljivo zatvara vrata,ne pravi nikakve zvukove,da dete pomisli da je izašao.Tada dete pravi kobnu grešku,okreće se,roditelj ga gleda u lice,ubitačnim pogledom,dete se pravi da je u "postšlogiranom" stanju i da je tek ustalo,ali roditelj ne pada ponovo na još jednu zajebanciju.Nastaje muk...
Nastavak zavisi,obično je ubijanje boga u detetu,popovanje,dranje,naravno,sve se to duplira ako je klinac ispod prekrivača držao mobilni,na kojem je gledao...ma znate i sami.
Datira jos iz 80-ih,kad su tada nasu malu palanku mnogi iz sprdnje umesto Obrenovac nazivali Obren City.Vremenom se to i kod nas odomacilo,pa su se cesto pojavljivali grafiti tog tipa,medjutim izraz se sve vise povlaci iz dnevnog slenga iz razloga sto nam ga je "ajkula sa ljudskim likom" aka Vladan Batic ogadio na prethodnim lokalnim izborima na kojima je izasao pod sloganom "Obrenovac SI TI",i time sam izraz ucinio skoro neupotrebljivim.Medjutim,izraz ce zauvek biti ziv u navijackoj pesmi Tvorova iz Barica,ciji tekst glasi "Obren Siti nikad nece biti,nanananananananana"(a na melodiju "O Suzana")
Stara dečija igra bez koje detinjstvo tokom 90-ih,80-ih a i pre nije moglo da prođe.
U zadnjih 10-ak godina igra žmurke je totalno nestala.Zadnji put igra žmurke na planeti je odigrana 23.04.2006.godine u državi Čile,dan pre nego što je uveden internet u državu.
Danas je velika želja određenih pojedinaca da njihovoj deci obezbede da igraju žmurke preko interneta iz topline svoga doma.Imaće i posebne patike koje će koristiti da simuliraju kretanje,a sve to će biti rađeno sedeći.I naravno,biće realizovana u 3D tehnologiji.
U decembru 2012.godine se predviđa izlazak igre "Žmurka".
Jedna od perspektivnijih srednjih stručnih škola. Mesto sa ogromnim suficitom učenika muškog pola. Neretko se nađe i po koja devojka. Otkako je sveta i veka, muškarci su tu uvek bili u suficitu, a svaka generacija koja je krenula u treći razred je bila veoma optimistična da će baš kod prvaka biti koliko toliko više devojaka da bi se posle razočarali. Treba napomenuti da prisutnost devojaka zavisi od smera!
Multimedija - smer gde većinski broj učenika pripada raznim subkulturama. Tu možemo naći hipstere, umetnike, filozofe, metalika likove/uše, a neretko i običan živalj, klošare itd. Prosečno budu 2-3 devojke.
Računari - jedan od najpopularnijih smerova u etš-u. Odeljenje je uglavnom šaroliko, a prosečno budu 2-3 devojke (bilo je slučajeva da ih nije bilo uopšte).
Drugi smerovi su uglavnom zanatski i tu gotovo da nema devojaka, a i čak da postoje odeljenja gde ih ima je prava retkost.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
U etš-u je uglavnom veća zajebancija nego u gimnazijama, pravnim i ekonomskim školama na primer. To je pre svega zato što nema devojaka jer tamo gde ih ima uvek će se naći neko ko će želeti da se dokaže pred njima, glumi šmekera, mačo muškarca itd. Ali opet to ne mora biti glavni razlog, jer da ima i jedna bar, grupa pubertetlija bi ograničila svoj širok dijapazon ludačkih radnji na umeren nivo.
Ovako kako sam napisao je u oko 80% slučajeva :D
Mnoge zemlje imaju svoj derbi,ali nijedna nema ovaj derbi kao naš.Kako se blžii derbi svi postaju navijači,pa čak i babe od 80 godina,ali su najzastupljenije devojčice koje se 2-3 dana uoči derbija slikaju sa Zvezdinim i Partizanovim šalovima,kapama,dresovima,a ovamo ne znaju ni dva igrača da nabroje. Ipak najbitnija stvar se dešava posle derbija,gde navijači gubitničkog ne izlaze iz kuće po nedelju dana,da ih navijači pobedničkog tima (koji tih nedelju dana slave i ne ulaze u kuću ) ne bi zezali.
Pop ikona moćnog glasa i ogromnih perika koje sežu preko 60-ih, 70-ih, 80-ih, 90-ih, i 2000-ih. Glumica i pevačica (ili pevačica i glumica), počela je skromno, kao brkatija polovina Sonija Bona u istoimenom klubu iz šezdesetih. Emancipovala se sedamdesetih. Postala rok zvezda osamdesetih. Vrhunac je doživela uz rečenicu "Da li veruješ u život posle ljubavi" koji se čuo iz zvuka diskoteke devedesetih (kada je, ironično, bila u pedesetim). Od tada, pa do danas ne zna se koliko zaista ima godina. Ljudi su prestali da broje.
Ostala sinonim za uspeh, uz svoje uspone, padove i skandale, perike i najrasprodatije turneje.
Loš način da izgubite svoje dragoceno vreme. TV program se uglavnom sastoji iz besomučnog, višečasovnog prikazivanja malih oglasa koji koštaju 100 dinara po oglasu o čemu jasno svedoči obaveštenje u gornjem desnom uglu ekrana, američkih filmova iz 70-ih i 80-ih sa masnim, žutim slovima preko crne podloge kao nekadašnji vid titlovanja i niskokvalitetnog reklamnog programa.
Inforamtivna emisija je malo svetlija tačka, šteta što u poslednje vreme malo koja televizija ima novca za organizovanje jedne takve emisije baš svakog dana.
Pored svega toga, te televizije imaju želudac da u sopstvenim reklamama kažu da njih gleda ''5 miliona ljudi!''.
Za razliku od Pandorine kutije ona u sebi skriva mnogo veće zlo. Kutija se ne otvara često. Najviše za vreme demonstracija i utakmica visokih rizika. Sadržaj kutije je upravo najpoznatiji demonstrantima i navijačima ali i običnom narodu. Svako poznaje bar 2 čoveka koji su osteli na svojim ledjima njen sadržaj. Pendrek i pištolj su osnovni članovi kutije ali ima i dosta drugih zanimljivih spravica, za kojima naši ,,čuvari reda" vrlo rado posežu.
Najčešći završetak razgovora ekipe iz bloka, koji je uzeo maha u primerima na Vukajliji. Nakon razmenjenih par rečenica, gde prvi učesnik razgovora postavi pitanje, a drugi odgovori zajebanim ili nevera odgovorom, sledi oprobano finale, jer ništa nije kulje od kombinovanja ove dve reči, tj. sintagme.
Oko 80% razgovora između Šoneta i Kize se završavaju upravo na ovaj način.
Moguće varijacije su "Taj rad?" "-Ma da."; "Taj rad?" "-Dakako."; ili repetitivna responzija "Taj rad?" "-Taj rad."
Šone: Kizo, jesi završio one dve buksne?
Kiza: Jesam, brate, i tri.
Š: Taj rad?
K: Jašta.
------------------------------
op(r)asan: Prištevac, 'de ti je onaj gedžo sa profilne, je l' ono Kesić ili šta?
Prištevac: Ajoj brate, ja posle njega promenio 7-8 profilnih. Ja to k'o čarape hehe...
op(r)asan: Taj rad, a?
Prištevac: Ma da.
------------------------------
-Kevo, šta je danas za ručak?
-Isto k'o i juče, sarma.
-Taj rad?
-Ako te puknem kutlačom u glavu, videćeš ti taj rad!
-Taj rad?
-:kutlača u glavu:
Mitski medikament iz holivudskih filmova!
U tim filmovima, uglavnom se pominje u situacijama kada neko kao slučajno otkrije da neko drugi to koristi, pa ga tako provali da je taj u stvari skriveni narkoman, a ne fin i porodični tip čoveka, kako se do tada predstavljao.
U realnosti, to je samo drugo ime za ono što mi u Srbiji zovemo "diazepam" ili "bensedin", dakle tablete koje uglavnom preuzmu mesto prezervativima u onoj skrivenoj pregradi novčanika, a gricka ih umesto semenki svaki dobri i prosečni Srbin koji prebaci 30 godina starosti.
Onaj najskuplji, od 10mg, košta 80 dinara, puno jeftinije od Aspirina...a i od prezervativa.
2 "opaka" benda stare Jugoslavije, koji su "prasili" od Triglava do Djevdjelije 80-ih godina. Jedan muzicki kriticar je jednom davno rekao kako su oni jugoslovenski Led Zeppelin i Deep Purple!!?? ( verovatno je mislio da su Hari Mata Hari jugoslovenski Black Sabbath, ali su ga na vreme ucutkali). U sustini, ova 2 benda nikad nisu bili suprotstavljene snage, jer, ko je slusao jedne, obavezno je slusao i druge, i obrnuto, kome se povracalo od jednih, bacao je peglu na druge. Osim sto si sebi nadenuli idiotska i veoma originalna imena, imali su i, uglavnom, iste takve tekstove. Prosto su se takmicili u pateticnosti. Nezaobilazne teme su: tuga, jad, suze, raskidi, srednja skola, neuzvracena ljubav. Slusale su ih tinejdzerke koje nisu kapirale EKV, propali jebaci i zagorele domacice.
Sve popularniji izraz, tačnije fazon na internetu kada želimo da opišemo koliko je Rusija luda zemlja, a sa njom i Rusi naravno. Pojam potiče od ukrajinskog komičara Jakova Smirnofa koji je frazu prvi put upotrijebio u '80-ima naravno da na ironičan način opiše stanje u SSSR-u. Ne upotrebljava se samo za SSSR nego i za "demokratsku" Rusiju. Stvari koje se navodno dešavaju samo dešavaju u Rusiji mogu se desiti bilo gdje ali kako je Rusija uvijek inspiracija za gluposti ne vjerujem da će ih ovaj trend zaobići u skorije vrijeme i preći na neku drugu zemlju...
U SAD-u vršite atentat na predsjednika.
U SSSR-u predsjednik vrši atentat na vas.U SAD-u gledate televiziju.
U SSSR-u televizija gleda vas.U Japanu hvatate pokemone.
U SSSR-u pokemoni hvataju vas.U Srbiji mlijeko je u vrećicama.
U SSSR-u vrećice su u mlijeku.
Kao što znamo, Smogovci su Hrvatska dečija serija iz 80-ih koja govori o dogodovštinama šestorice braće Vragec iz Zagreba. 90-ih je snimljeno još nekoliko epizoda tokom rata u kojima su svi likovi, pozitivni i negativni stupili u tuđmanovu vojsku i krenuli u rat protiv četnika.
Međutim, u ovim epizodama pojavljuju se samo petorica braće. Najpametniji od njih, Štefek Vragec niti se pojavljuje, niti se uopšte pominje u njima. Teorija kruži da je Štefek, svestan svog srpskog porekla, u najmanju ruku odbio da učestvuje u ratu... A možda se čak i priključio Četnicima
Lik koji ima ribu koja je toliko luda za njim, da može da radi sa njom šta god hoće. Kao barsa kad uzme loptu, davi, gnjavi, uradi šta ima, smori, pusti malo drugi tim da se igra, i opet ponovo. Kao što imaju posed lopte 80% tako i lik sa ovakvom ribom provodi, ili na neki drugi način koristi njeno vreme. Uglavnom je to mlada i naivna devojka, koja se zaljubila do ušiju u (verovatno) konja, kojeg boli kurac, ali šta će jadan, dobro mu je došla za život.
- Matori, 'si video Ćomijevu ribu?
- Ufaa, mala je zlo.
- Trsi li on to, ili se samo drže za ručice?
- Ču trsi li?! Poseduje je kao Barselona loptu - radi joj šta hoće, mala odlepila za njim. Valjda joj je prvi, pa gaji neku posebnu emotivnu vezu sa njim. A on s njom šta hoće. Pušing, lizing, karing, kuva, pere, čisti, pegla, opet pušing... Došla iz Glamoča na faks, bila kući posle prve 2 nedelje faksa, i više se nije vraćala, zaboravili njeni kako izgleda.
Čuvena izjava bivšeg selektora Milana Žive Živadinovića. Pa sad, nije baš da je najgori, nekako, više volim da mi ekipa vodi 2:0, nego da gubi istim rezultatom, ali da je nezgodan, nezgodan je. Vodiš dva razlike, držiš sve konce u svojim rukama, tri boda su praktično već zabeležana, kad kurac. Neki slobodnjak, korner ili daleko bačeni aut u 80-om minutu, gužva u petercu, lopta jedva prelazi gol liniju i eto sranja. Panika se polako uvlači u redove ekipe koja je do malopre imala sigurno vođstvo, a protivnici osokoljeni ovim iznenadnim poklonom, kreću sa furioznim napadima i 2:0 se začas pretvori u 2:3.
A: E, 'de si. Sedaj. Šta 'š pit'?
B: Može pivo. Šta reče, šta se čeka?
A: Čekam, brate, još ovaj Tuluz, za soma.
B: O, pa super vode 2:0. Kolk'o to još, petnes' minuta?
A: Nemoj brate, znaš da je 2:0 najgori rezultat, hehehe.
Kladioničar za susednim stolom: Šta reče, mali, da čekaš? Tuluz? Pa, 'de si njh naš'o? Znaš li ti šta znači Tuluz kad se prevede sa engleskog?
B: Ajde bre, matori ne jedi govna, ne maleriši tu.
A: Vid' sad ovo 2:1, pa majku vam jebem raspalu...
Kategorija ljudi koja neodoljivo podsjeća na jedinku razumnog čovjeka, bar po svom fizičkom izgledu. Ono što ih razlikuje od homo sapijensa jeste njihova sposobnost da postave toliko glupo ili iritantno pitanje da to nije humano.
Sveukupno, pojava iritantnija od Amidžićeva smisla za humor i scensko-muzičkog pravca Sejo boja.
-Đe si pravniče, čkin dušmanine. Hoće brzo ta diploma, treba mi advokata.
- Gdje si Nebojša. Biće, još par ispita pa fajront.
- Šone, brate, Šone. Nebojša je malo derpasto. Šta je ovo, opet pivo piješ, a? Ti reče prošli put da ne piješ više. Stani, jel' ovo pivo?
- Jeste Šone, pivo je. :mislim se u sebi: jok nije, u pitanju je antifriz spjes šatla Apolon MS 1312 flaširan u ambalaži Jelena:
- Moj te oblivo. :cerekanje:
Nego slušaj. Vidim prodaješ onog svog Punta. Kol'ko ga cijeniš da ga kupim maloj za rođendan. Da mene ne cima svaki put kada treba do centra.
- 7 'iljada.
- Čega 7? Na njemu piše 3 milje.
- Pa što pitaš moronu jedan!? E aj degažiraj se, ne mogu da izdržim tvoje prisustvo. Čekam djevojku a ne bih htio da misli da se družim s tobom. Malo me je blam.
- Kapiram, frka ti je da mala ne padne na moj šarm. Nemaš problema, čujemo se oko Punta i to. Otišo sam.
- E baš to. Važi, čujemo se.
