U očima prosečnog provincijalca (ne mislim pri tom na geografsku širinu nit' dužinu, već na stanje svesti) NADLJUDI!!! Osobe koje se opiru gravitaciji, zakonima (g)astronomije, astrofizike, hemije, morfologije, (pato)fiziolofije, cirkuske akrobatike i ko zna koje sve nauke ne ... Otprilike bi u njihovim očima bili klonovi i to: 65% Supermena (s tim što njima ni Kriptonit ne može ništa), 15% Hulka (nemaju baš tu masu i boju), 7% Tarzana (jeb'o ti Vajsmilerovo "ispod minut na 100m", preslabo je to za vaterpoliste), 5% Taličnog Toma (mrtvi-ladni i brži od sopstvene senke - a još u vodi!) ostalih 8 % bi činili: Konan (zbog sirove snage), Džems Bond (lukavost i plejbojština), Dalaj-Lama (respekt i obožavanje čije razloge slabo ko ume da pojasni) i Brus Li (usporavaju li neretko njihove golove? Pa i Brusove mavašije su, 24 frejma u sekundi je malo za tu brzinu) ... Elem ...
Pre, hm, dosta godina, ja klinac, lokalni bazen, stariji džiberi sede nedaleko od mene i potaknuti nedavnim uspehom naše reprezentacije divane dok im se repovi (čest motiv na Panini sličicama bugarskih halfova) suše na suncu:
- Štaaaa?! Nisi nikad video uživo vaterpolistu?! Eee, moj ti ... Znaš šta mi nije jasno - "drži banku" tip koji je zajebao i Pinkija (jerbo je taj vid'o samo Tita, koji je trenutno totalno "out") - nije mi jasno gde se oni oblače?! Znaš ti koja su to ramena, koja leđa ... sledi razvlačenje ruku.
A tek koliko jedu, taj što je bio JNA sa mnom, jeo 5 tanjira pasulja, nema ni šinjela za njega, obuko čizme tek posle mesec dana, u patikama iš'o!! A što pliva!! ...
- Ma da, a jesi, jesi vid'o golmana kad iskoči iz vode ( i tu krenu licitiranje do grudi, do pasa, do kolena ... čekao sam samo kad će neko reći da hodaju po vodi ko onaj gušter?!?!)
Al' najjača legenda, urbani (ili više ruralni) mit o vaterpolistima jači i od toga da im ramena nisu ko normalnom svetu frtalj visine već trećina (ma i polovina) i da su im ruke ko butine prosečnog šljakera, i da se ne umaraju, i o veličini srca pokojnog Sandića, i da izranjaju kao delfini je priča o štipanju sidraša pod vodom za mošnice i neosetljivost istih na bol!Tu sam se x puta naslušao taaaakvih lupetanja ...
- Ma daaaaj nemamo mi pooojma šta oni tamo pod vodom rade... idi bre, zamisli zavrće mu jaja pod vodom a on prima mrtav-'ladan loptu i šraubom u rašlje! Ni da trepne!! Eeeej, zamisli da te onim ručerdama stiska za jaja a ti trpiš - pa meni bi oči ispale ...
I zamišljam, zamišljam kako mogu biti toliko glupavi ...
'Ajde pomisliti od čoveka od 195 da je 205, ajde dodati mu i 25 kg, ajde i 2 tanjira pasulja da mu dodamo ... Al' kako je jaja nabildovao majku mu?! Kako je skrotum ojačao, kako je receptore otupeo??
Da im nisu poznate neke tibetanske tehnike disanja i meditacije? Da im se ne regenerišu ko kraci morke zvezde?
Ni dan-danas to ne dokučih.
Penzioneri napravili Viber grupu pod ovim nazivom gde jedni drugima javljaju gde mogu slobodno izlaziti napolje i prolaziti.
Dva penzionera 65+
De vidi Stojane boga ti šta pišu u policijskoj patroli, mogu li da skoknem do Mileve po vreću brašna i tariguz.
Krava muuuu, ovca beeee.
Nije da se hvalim ali tako je. I nije još beznadežno. Tek mi je 65. Do 99 i kusur ima nade.
Odgovor upućen devojci koja se hvali kako je smršala dve/tri kile.
A: Vidi me dragi, sa 67 kilograma sam spala na 65 za samo dva dana.
B: Ma čini ti se, ti si to ispišala.
U slučaju da sportski novinar Petar Denda prenosi neku košarkašku utakmicu, svaki građanin Srbije, stariji od devet godina, je dovoljno kompetentan da ponese naziv - stručni konsultant.
1)
Prenos bilo koje utakmice KK Partizan.
Stručni konsultant, inače stalni saradnik Petra Dende, uporno, košarkaša Slavka, koji se preziva Vraneš, naziva Vranješ. Petar Denda, začudo, koristi ispravno prezime Vraneš.
Epilog: Juče u prenosu utakmice Unikaha-Partizan i komentator Petar Denda, “prelazi” na Vranješ.2) Takođe juče, u prenosu utakmice Unikaha-Partizan
Stručni konsultant krajem druge četvrtine:”Ova utakmica za razliku od one u Beogradu, koja je završena sa 61:60 (završena je sa 60:59 prim. Reservoir dog), neće biti odigrana na mali broj poena.”
Epilog: Utakmica se završava sa 65:65
Iz II sv.rata je izasao jedan broj ljudi ,koji je od pocetka pruzao otpor neprijatelju,rizikujuci svoj zivot pri tome.Kasnije kada se rat zavrsio ,ovi ljudi su uz vojne pocasti dobili i tzv."boracke penzije",kao kompezaciju za to sto su rizikovali zivot....To bi bilo istina da medju tim ljudima nije bilo najvise foliranata,koji rat nisu ni osetili!!!
Procedura za dobijanje boracke penzije je bila prilicno jednostavna i sastojala se od toga da je trebalo da nadjete dva svedoka,koji ce da svedoce da ste ucestvovali u ratu od pocetka.Mnogi su iskoistili priliku i nabavili lazne svedoke i tako dobili pocast za nesto sto nisu uradili.
To nije bila mala cast!
Podatak koji nam govori o tome ,je da i danas ,65 godina od II sv.rata ,mnogi i dalje primaju te penzije!
Mnogi koji su bili casni i verovali u to za sta su se borili,odbijali su da prihvate priznanja,ordenje i penzije i prilicno se mucili u daljem zivotu....
Teorija o nevidljivim, nepoznatim i prilično neshvatljivim dimenzijama Kosmosa. Centralna enigma ove teorije je koliko duboko može da se zavuče struna od tanga gaća a da ne žulja.
- Šta misliš da roknem strunu 0.65?
- Jes'ti neki teoretičar il' pravi pecaroš? Tim najlonom mo'ž kita da izvučeš a mi idemo samo do potoka.
Budženi naziv za motokultivator. Midžet u porodici traktora. Za sitno rastresti vingradarsko tle, za pokositi 65 ari okućnice ili za prevesti prikolče mlade deteline iz luga? Molim, 3-4 odsečna trzaja iz lakta, i ola: omnipotencija u punoj erekciji je spremna za pentriranje u problematiku.
Univerzalna mašina koja ne odaje toliko utisak luksuza, koliko stila, tj načina života.
Dok ostali voze traktor sa kabinom ili kabriolet, vozač freze komata po ustima suvu slamku, jednom rukom drži guvernal, a drugom je naslonjen na kanate male prikolice koja se koherentno vuče za njim. Brzina je podešena tako da prestiže pešake, ali da se ima dovoljno vremena za studiozno osmotriti pohotno telo jedre seljančice obučene u jednodelno letnje 'aljinče, lagodno za rad u njivi ili ubrzano zadizanje iste u šumarku, što iz nužde, što iz zadovoljstva (što iz oba poriva istovremeno, u najperverznijoj varijanti).
Freza ispušta taj reski zvuk nalik Štilovoj motornoj testeri dok reže mladu bukovinu, dakle oštro, ali ne prejako, samosvesno svoga postojanja na koje samouvereno ukazuje i okolini. Vozilo koje uvek nailazi na simpatije i blagi osmejak, osim ako se ne nađe bez osvetljenja na magistralnom putu, usred mrkle noći. Njegova višestruka namena je uspela da ovoj napravi obezbedi zavidno mesto pod tremom gde su parkirane poljoprivredne mašine i priključci.
Pravi domaćin osobito ceni frezu i u kasno letnje popodne, kad se sprema poći u lokalni bircuz, posle mukotrpnog rada u polju, pored svih raspoloživih prevoznih sredstava, on će se bez skrupula odlučiti za ovog dvotočkaša i zasluženo uživati u ćarlijanju povetarca, dok odvažno otpozdravlja komšije koje preteravaju poslednje prikolice sena za taj dan. Bukom najavljen dolazak u kafanu nailazi na topao doček prisutnih, i kako umorno spušta zadnjicu na svoje stalno mesto, tako sinhronizovano za njim, uz blagi tresak, pada orošena flaša hladnog napitka od pola litra i dok uvežbani pokret iskusne konobarice pravi dobro poznati zvuk otvaranja piva ''plop'', pre nego što otpije prvi gutljaj, on će značajno reći:
'' I daj ovim ljud'ma šta će ko da pije.''
Primer pristrasnosti.
Svako ko je čitao ovaj "Dojč" auto-magazin, razumeće o čemu pričam. VW magazin da se bolje izrazim. Nebitno je koji automobili učestvuju u uporednom testu protiv moćnog "Fau-Vea", unapred se zna se ko je pobednik. VW.
Jer šta znaju ostali poizvođači automobila iz Evrope, Japana, Koreje, Amerike (uf, ne Amerike, i ja ga sad pretera), pa to je bre sve sam krš i škart. Koji je to auto bolji od Moskviča? Na ovo hipotetičko pitanje Auto Bild izgleda ima odgovor. Pa da. Da vidimo mi taj auto bolji od ultrajebačkog, kvalitetnog, za sve prilike podobnog, neuništivog GOLFA? Ili Pasata. Ili Pola. Ili... Ili bilo kojeg auta VW grupe. Seat, Škoda, Audi i ostale pičkematerine. To su bre vladari svoje klase a i šire. TDI? Veruj mi buraz da boljeg motora nema. Pa još crveno I, uf, evo dig'o mi se. Taj prelazi milion km iz cuga, troši tri litra. Piči trista na sat. A čak i da svi kvaliteti padnu u vodu pred konkurencijom, gepek je spas. Za 10 litara veći gepek, pa ti vidi. Odma' dodatnih 100 poena na testu i auto VW grupe pobeđuje. Ubedljivo. A Pežoi, Citroeni, Alfe, Opeli, Bemvejci, Tojote, Kije i ostala govna možete da se slikate. I klanjate majstoru Volkswagenu sa jakim marketinškim odeljenjem koje ima Auto Bild u svom vlasništvu. Das Auto. E pa dam vam kurac!
Na svakoj trafici za samo 65 dinara možete dobiti primer. Ali oprez! Ne čitati više puta ako ne želite ispiranje mozga. Spaliti posle prvog čitanja.
Izgleda da se guske sremaju/pune dok su vruce. Ja nijesam kuvar i ko ce ga znati sto se ne pune kad su hladne. Ono sto znam je da srbi ovaj izraz koriste prilikom svake utakmice kad tim pocne da pravi veliku razliku.
Srbija-Nemacka(kosarka)...
Komentator: I kakva trojka Teodosica, pa ovo je neverovatno 65-45, nemci nemaju sta da traze ovde, bravo Teo!
Navijaci: Tooooo! Puni guske dok su vruce!
Bolest koju svi mi posedujemo u nekom obliku..
Svi smo nekada brojali korake, brojali stepenice, stajali samo na belu liniju na pešačkom, stajali u okvir kockica na trotoarima ili šetalištima, grickali nokte, tresli nogom, vratili se u nazad kako bi dotakli nešto, gledali u telefon bez razloga, brojali sekunde. Svi smo u blažem obliku psihički bolesni.
"56 koraka, 57, 58, 59, 60, 61, jao vidi suv list i to čitav, sigurno će kvrcnuti kad ga zgazim!"
Prelazim ulicu da zgazim osušeni list. "KVRC!"
"62, 63, 64, 65, 66"...
Sve tetovirane, pirsingovane, nekonvencionalno nafrizirane ili nedolično odevene individue, najčešće ženskog pola.
(bulevarom Revolucije ♫ ♫ ♫)
Averedž činovnik ili kakav drugi ćata: ''Mala, našta ličiš, imaš li ti oca?''
Tinejđerka/starija maloletnica/ostale kategorije: ''Nemam, zgazila ga Rakovica 65, koju sam ja vozila, ajde bjaaaži.
U krizu poznih godina, kao što joj samo ime kaže ulaze osobe u poznim godinama(65+). Najčešće penzioneri. Postoje raznovrsni i brojni simptomi koji se javljaju u autobusima gradskog prevoza, ali najčešći su:
1. Ustajanje u 5h ujutru i odlazak na najbližu okretnicu gde se započinje dnevno kruženje jednom od linija.
2. Brzina ulaska i snaga pri guranju oko slobodnog mesta u autobusu je neverovatna. Osoba tada postaje jača i gipkija nego u svojim ''najboljim godinama''.
3. Slabost i obolelost im se naglo povećavaju kada je potrebno nagovoriti druge (mlađe) putnike u autobusu da im ustanu.
4. Ukoliko im se mlada osoba koja sedi sama ne ponudi da im ustupi mesto ili ukoliko ih neko slučajno zakači dok se kreću kroz autobus, slede glasne kritike upućene osobi koja je to uradila. Prisutno je obilato korišćenje fraza: ''današnja mladež'', i ''u naše vreme nije moglo ovako''.
5.Osoba se uklučuje u svaki razgovor o politici koji vode okolni putnici, pri tom obavezno navodeći da je za vreme Tita bilo mnogo bolje.
Možda mislite da ''kriza poznih godina'' nije ozbiljna, ali osvrnite se oko sebe sledeći put kad se budete vozili autobusom, kad budete čekali prevoz na stanici, obratite pažnju na to koliko je putnika oko vas obolelo. Videćete da zauzimaju mesta, stvaraju gužvu, smrde, pridikuju, deru se... Videćete da ih ima na desetine, stotine, milione... ''Kriza poznih godina'' je, za razliku od ''krize srednjih godina'' opasna po društvo.
Hladni rat, špijuni protiv spavača, Amerika protiv Sovjeta, CIA protiv KGB-a, zapad protiv istoka, trka do svemira i nazad. I do savršenog mes distrakšn oružja. Uvod.
Da bi se uopšte shvatio značaj jedne takve epruvete, mora se prvo skapirati geografski položaj bivšeg SSSR-a i manjka resursa u vidu nuklearnih elemenata. A upravo taj deficit resursa su ludi i vispreni Rusi nadoknađivali tako što su ubacivali svoje ljude na američko tlo, infiltracijom u njihova nuklearna postrojenja i istraživačke laboratorije, sve legalno i regularno. Naime, te stamene, ali lude i verovatno bolesne u mozak osobe, ljudi i žene, reskirale su svoje živote i čitavu špijunsku mrežu i sistem majke Rusije, pa samim tim i pun potencijal vojne snage Crvene Armije da budu otkrivene, ispitivane, mučene, ubijene. Sve zbog ideologije. Kažem, bolesne u glavu osobe. A sad, kako će jedna takva individua zaslepljena ideologijom da prense to ukradeno 'blago' u komunjarsku utopiju? Gde će da strpa tih 7 grama Plutonijum 65 probnog elementa ako ne u - epruvetu. Nezaštićenu, na vrhu plastikom zapečaćenu, staklenu epruvetu. Sa Plutonijumom 65 u gaćama, čarapama, anusu ili vagini, ko čime raspolaže naravno, oprezno izlazi iz istraživačkog postrojenja nadomak malog gradića u Koloradu, seda u svoj Bjuik, vozi rutom 66, stiže do benziske pumpe u Minesoti, i posle tajnog raspoznavanja predaje tu epruvetu drugom špijunu koji odmah ulazi u prepun Grejhaund bus koji piči do Čikaga, proverava da li ga je neko u međuvremenu pratio i ostavlja sadržaj u ormarić na stanici kog će pokupiti neki tamo treći anonimus koji će proslediti dalje do Njujorka, Bostona ili gde već, sesti na avion, prekookeanski brod, voziti se i nesvesno ozračiti okolinu svuda oko sebe, sve dok ne stigne u Evropu. A tu putu jedne epruvete nije kraj. Cela Evropa se treba preći bez problema na isti način da bi se konačno stiglo do tla Istočne Nemačke, koja je takođe bila prepuna kontra špijunima, agentima i profesionalnim ubicama.
Kruži proverena legenda da je jednu rusku špijunku pod sumnjom, u Lajpcigu pretresao jedan žandar koji nije ni slutio šta ova ima u svom skrivenom šteku. Naime, pre samog čina pretresa, počela je da glumi i oponaša curenje iz nosa i kijanje, i dok joj je ovaj pretresao tašnu i lične stvari, dokumentaciju, džentlmenski joj ponudio izvadivši iz njene torbice kutiju maramica koju je ova oberučke prihvatila, istresla par veštačkih slina u maramicu i vratila mu nazad. Naravno, ovaj to nije hteo da uzme u ruke. Pustio je ne našavši ništa. A šta mislite šta je bilo u toj kutiji maramica? Jeste, epruvetica iz Jurijevog čmara s Plutonijumom 65 koja je prešla veću kilometražu od Jovanča Micića.
A to je samo jedan banalni primer, hladni rat je trajao više od trideset godina. Hehe, ludi Rusi.
- I, si je jebao na kraju, a?
- Beži bre, nju je prešaltalo više tipusa kroz prangiju nego buljuk Rusa epruvetu iz perioda hladnog rata.
Tehnika merenja telesne težine koja uvek daje željene rezultate.
Imala sam 65 kila, da vidimo sad da li dijeta deluje... Opa, 66kg. Pa dobro, kad odbijem kilo i po na trenerku, 750 grama na brus i pola kile na tange, nije loše.
Verovatno najveća legenda predsedničkih izbora u Srbiji. Po zanimanju fasader. Rodom sa Ohrida, po opredeljenju iz Malog Mokrog Luga. Imao je petlju da se kao dosta nepoznata ličnost pojavi kao nezavisni kandidat na prvim predsedničkim izborima 1990. godine, na kojima je zauzeo tek 26. mesto (pritom je Sloba bio prvi sa 65%). Vlasti su ga ranije optuživale da proizvodi i nelegalno prodaje (kako je sam rekao) "ćetke i metle", zbog čega je i hapšen, a što je uspeo da porekne tek pred sam početak izborne tišine.
No, ostao je upamćen i po tome što je uprkos ubedljivom porazu ispunio predizborno obećanje: kada je u okviru kampanje obilazio neku školu i saznao tom prilikom da učenici žele da dobiju bazen, obećao je da će im ispuniti želju. Posle izbora, kao građevincu mu nije bilo teško da to zaista i uradi, pa je ova škola zaista i dobila bazen.
1990. godine bilo je nezamislivo da neko njegovog kalibra postane predsednik. Međutim, imajući u vidu ko je sve u međuvremenu bio šef države, Šećeroski bi bio zlato.
I tako Vukajlija, leta gospodnjeg 2014, nekoliko meseci pre osmog rođendana, dobi prvu definiciju o ovom pioniru višepartijskog sistema.
…pripremajte se kao da će sutra biti rat. Čuvena krilatica pripisana Josipu Brozu kojom je hrabrio svoj narod i učio ga kako da se ponaša u svojoj državi, najlepšoj na svetu.
Dok su jedni slobodno spavali na klupi u parku i nisu se plašili nikog, drugi su se pripremali. Srpska posla, svaki savet čujemo samo do pola.
- Šta kupuješ tolike konzerve?
- Nek’ se ima, ko zna šta nosi sutra…
- Ma ne seri, biće bolje od proleća!
- Biće, sigurno, daj 20 narezaka i 65 pašteta i ne jedi govna.
Grupa matoraca na ovom sajtu. Uredno registrovani, u odličnom stanju. Ovo odličeno čitati kao relativno.
Ja lično 65, ujka vanja 60 ..... Za oldajmerke ne znam, a teško da će se i saznati (obzirom da se dame ne pitaju za godine).
U glavnom se misli na autobus,s obzirom da je on najzastupljeniji i za razliku od trolejbusa i ostalih vidova javnog prevoza ima ga bukvalno u svim gradivima. Pored toga sto služi za prevoz ljudi od tačke A do tačke B,može poslužiti i kao zabavište za ljude starije od 65 godina. To uporno izludjuje mlade,pogotovo kada u najvećoj špici traže da sednu ili guraju i udaraju studente ili učenike srednjih i osnovnih škola da sklone svoje rance i torbe (i ako je to apsolutno nemoguće zbog prevelike gužve). Obično baš tad vozač ni malo ne pazi kako vozi pa se desi da neki klinac slučajno gurne neku "nafrakanu" babu. Nikada nisam video nekulturnije ljude od tih starih "dama" čija je jedina razonoda u toku školske godine da se vozikaju i izluđuju mlade. Psovaće vas i udarati,ali ako slučajno odgovorite Vi ste nekulturni i bezobrazni. A negde baš na sredini autobusa obično se čuje neki lik od 30 do 40 godina kako kaze: "U pi**u materinu,ova današnja deca su tako bezobrazna."
Zemlja iz koje potice nebeski narod tj. Srbi. Inace ova zemlja se u poslednjih 65 godina zasniva na kriminalu,korupciji,ratovima i svim mogucim nevoljama koje mogu da snadju jednu zemlju.U celu tu grupu nevolja fale samo vulkani,razorni vetrovi(Tornado,Tajfun itd. barem smo toga postedjeni).Srbija se nalazi na sredini Balkanskog poluostrva i samim time se stice utisak "sljive u govnetu"! Ja kao mali sam dozivljavao ovu zemlju kao neko goluzdravo pile koje svako sa svih strana cerupa i pokusava da izvuce svoj deo ne mareci kako ce se to odraziti na samu zemlju,al od svega toga najgore je to sto Srbija ima cerupace pilica unutar sebe i cini mi se da ti cerupaci izvlace najbolji deo!! Od skoro nam je odcupano "srce" koje se zove Kosovo.I poslednjih par meseci imam utisak da nase pile umire(lipsava)!! . Al kao sto je receno u poznatom serijalu Monty Python: "Always Look on the Bright Side of Life Some things in life are bad, They can really make you mad" Eh kume to ti je SRBIJA!!!
