Poduži vibrator nezavidne debljine.

Početak navijačkog slogana sa više završetaka, a samim tim i posledica. Praćen je ritmičkim poskakivanjem i skandira se uglavnom na sportskim takmičenjima, a ponekad i na političkim skupovima, mitinzima ili kontra-mitinzima.

Varijacija je mnogo:

... Cigan

Večiti derbi. Skaču momci i devojke u crno-belom. Za to vreme, momci i devojke u crveno-belom nepomično stoje, zvižde, pokazuju srednji prst i/ili golo dupe u pravcu iz kojeg dolazi buka, a i sami se dernjaju se na sav glas spominjući bližu i dalju familiju svim pripadnicima protivničkog tabora. Ostali - prijatelji sporta, pokušavaju da se skoncentrišu na ono zbog čega su i došli na utakmicu - praćenje iste.

...Grobar

Copy/Paste prethodnog pasusa, uz zamenu mesta terminima "crveno" i "crno".

...Hrvat/Šiptar/Peder

Vrlo popularan slogan kada neki naš sportski kolektiv igra protiv hrvatskog, albanskog ili (ne daj Bože) pederskog tima, mada je ponekad krajnje nebitno iz koje zemlje dolazi protivnik ili koje je seksualne orijentacije. Takođe, na utakmicama koje igra reprezentacija Srbije u većini popularnih kolektivnih sportova u nas (osim odbojke, tamo je publika kulturiška), kada počne gorepomenuto skandiranje, skače ili poskakuje 95% prisutnih gledalaca. Onih 5% preostalih rizikuje pesnicu u glavu ili bubrege od zanesenih skakača uz zapaljive komentare tipa 'vidi ga br'te Ustaša/Šiptar/Peder', 'udri govno mamu mu jebem' ili 'a neš' skačeš, a... da ti pokaem, a?' i slično.

Oglas kojim se komentariše nešto jako dosadno na interentu.

Da sam prije 5 godina imao ovakav ljetnji raspust vjerovatno bih rekao da je bio savršen. Sada, najveća ocjena koju mu mogu dati jeste tri... na skali od jedan do pedeset to jest.
Zašto? Pa zato što u svega par pasusa mogu prepričati sve što mi se desilo u proteklih šezdesetak dana koliko je isti i trajao. Kad kažem "sve," mislim bukvalno sve.

Elem, dan pred raspust zacrtao sam sebi da ću očistiti godinu u avgustu. Odavno nijesam toliko promašio ali o tom-potom.
Naime, u avgustovskom roku ostavio sam tri ispita za polaganje a u Podgorici je to, jelte potonji ispitni rok. Nije da imam prostora da se žalim obzirom da nas ima samo tridesetak u mojoj, sada već bivšoj, generaciji ali opet bolje da krivim državu nego sebe za sopstveni neuspjeh. To svako radi, pa što ne bih i ja?

Eh, već prvog dana u okršaju između mene i pedesetak kila hartije izvukao sam deblji kraj. Iz nekog samo njoj poznatog razloga knjiga nije htjela da dođe do mene. Nije da to obično radi ali treba imati poštovanja kad vidi da sam umoran čo'ek.
Rezultat nakon 12 sati spavanja i još toliko sati gledanja u sunce - Pazl 0:1 masoni i ostala govna.

Ni drugi dan situacija nije bila ništa bolja. Opet greške u komunikaciji sa saigračima. Državna bezbjednost, evropska unija, NATO pakt, ruski tajkuni i ostala fizička i pravna lica koja mi žele zlo a predvode ih masoni i počinjem da sumnjam i jevreji (neđe smo ih ja i jedan drug negativno pomenuli a oni sve čuju) podižu svoju prednost na dva pogotka.

Premotaćemo film do otprilike desetog dana. Tad sam krenuo opet da treniram sa drugom na trim stazi tako da se raspodjela vremena značajno promjenila. Počeo sam da trošim 13 sati na spavanje, 9 na gledanje u sunce i 2 na trening... osim neđeljom. Tad bih se vraćao na "staro računanje vremena."

Tu neđe oko petnaestog dana jedan drug mi reče da će da ide na more. Taj drug mi je ujedno kolega sa fakulteta. Mlatili smo malo preko Morače, pričali o mogućoj vojnoj intervenciji u Siriji, kratkom filmu, čak i o projekciji srčanih tonova... doduše tu je više on pričao nego ja al' ajde.

Vraćamo se u dane opasnog treninga koji bez prekida traju neke dvije i po neđelje. Drugu sa treninga je bio rođendan.
Slavio sa još jednim likom kojeg niti znam niti poznajem. Dobar momak. Mislim i jedan i drugi su dobri momci.
Bile i neke đevojke i još jedan lik tamo. Rekao bih za tog tipa da je metalika. Ne volim metalike al' opet smo se fino ispričali o filosofiji, ženskim pravima i seksu.
Otišao kući neđe oko 2 ujutro i ispurnjao 17 cigara za manje od 2 sata. Ne znam zašto.

Nazad na dane treninga koji traju do deset dana prije ispita kada se pali crveno svjetlo!
Počinjem ubjeđivati sebe da i nije tako loše izgubiti godinu, fazon duže živim na računu starih iako u zadnje vrijeme češće ja njima dajem pare nego oni meni. Dobro je to.

Dolazi ispitna neđelja. Svoju filosofiju počinjem širiti po hodnicima mog fakulteta đe tješim ljude koji su nešto i naučili za vrijeme raspusta. Zapravo me boli kurac. Boli i njih kurac za mene. Doduše mene nešto manje boli kurac jer ja sam donekle altruista a ostali ljudi su mahom sebična govna.
Poslije mi bi pomalo žao par ljudi. Dobra su đeca al' makar ću imati s kim da iskočim na kafu poslije vježbi ako me zovnu. Ja inače slabo idem na kafe al' kad me neko zovne ne odbijam.

Elem po završetku ispitne neđelje rezultat je oko 60:0 u korist masona i ostalih tajnih društava koja preko chem-trailsa djeluju na moj nervni sistem i tako izazivaju lijenost.

Poslije toga sam još jednom iskočio sa onim kolegom da malo prozujimo preko Morače. To mi je bio drugi dan nakon rođendana. Za rođendan sam izio neki roštilj. Bili neki punjeni ćevapi i ražnjići sa slaninom. To dvoje obožavam (mada sam cijelo ljeto jeo odlično obzirom da je stara bila na odmoru).

Ove godine ću pobjediti masone.
Obećavam!

Stanje koje nastupa nakon dugog procesa razjebavanja levog tastera miša, kada on počne reagovati na tek svaki drugi ili treći klik.

Uloga
I- komentara je da pridobijes sto vise glasova ili obozavaoca!
II- komentara je da skratis ljudima muke oko trazenja definicija vrednih citanja!
III- komentara je da ispraznis svoju neg.energiju na nekom nepoznatom!

Svako društvo ima bar po jednog takvog. Njega bi svaka cura želela za najboljeg druga. Zaljubljen je u samog sebe, a ponašanje tipično žensko. Njegove obrve su tanke kao kod cure, puder i kreon su mu sastavni deo uniforme. Na fejsu ima preko hiljadu prijatelja i obavezno koristi w umesto v.
Najbolje se vidi u primeru:

Uz masne fote i igru "flaše", jedna od najčešćih tinejdžerskih igara na privatnim žurkama. U igri jedna osoba drugoj postavlja pitanje "Istina ili izazov?", ako se ovaj opredijeli za izazov mora da odradi neki poduhvat (da poljubi neku curu, da proba cigare, da eksira određenu količinu cuge, da skine određeni dio garderobe, da istrči u gaćama na snijeg i sl.), a ako se odluči za istinu, onda mu se postavlja neko vrlo škakljivo lično pitanje na koje on mora (bar u teoriji) iskreno da odgovori. Nakon toga onaj ko je odgovarao bira slijedeću osobu kome sada postavlja pitanje istina ili izazov i tako se igra nastavlja. Igra je odlična jer podstiče slabljenje inhibicija (ukoliko se opredijelimo za izazov), odnosno povećanje povjerenja (u slučaju istine).
Sve u svemu, dovodi do zbližavanja, komičnih scena, zagrijane atmosfere, opuštencije, a nekom se možda posreći pa na kraju ispadne i nešto konkretno.

Sredstvo za manipulaciju kontakata.

Komplikovan naziv ovo Makslio. Treba prevrtati jezik da se izogovri. Lakše sam naučio da kažem onu brzalicu "Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom!", nego ovo. Tri dana mi je trebalo. Meksiko.... ovaj Maskilo..... Ovaj Maksilofacijalna. E da, to!

Poseban skup ljudi, i žena... koji čine jedno od dva, kako mi je deda rek'o (valjda ne laže), najkvalitetnija odeljenja u zemunskoj bolnici, a kaže i u gradu da su najbolji u tome. U Maskisklaklgkloo.... E JEBIGA NE ZNAM! Tom nekom sranju, razumeli ste već!

Izgubiš kontrolnu nad kolima, skreneš u kontejner, i sjebeš glavu malo. Da dođeš k sebi, odeš do Pinokija, na jednu toplu s' Nutelom i plazmom i pravac kod njih. Šta ti je to, da prepišaš! Da vide da l' si zbog sudara poremećen u glavu ili nisi? Čisto reda radi.

Uđeš, odma' na prizemlju desno, vataš krivinu i tu si. Živ još uvek, zdrav delimično. Kažeš tamo onim pičkama od sestara šta ti je bilo, dok im gledaš u sise i dupe i onda čekaš. To je povoljnija okolnost. A lošija je ako si baš došao u smenu kad su sestre koje rade babuskare od šesetšpet pa ti još onako, em ti nervozan, em one nervozne, sole pamet. E sad to čekanje je interesantno. Ima caka jedna koja jebe mnogo. 1 DOKTOR! Jedan jedini koji radi i u ambulanti i gore operiše na četvrtom. Ako ga ne zatekneš dole, nema ti povratka kući ceo dan! Nek se nose u tri lepe! Naše cenjeno zdravstvo! Moraš zbog lošeg automehaničara, da blejiš sa ljudima koji poseduju najrazličitije viruse, boleštine, AIDS, liče na sve samo ne na ljude, i još to pola dana.
Baksuz si jebiga, šta da ti kažem!

Načelnik - Prava ljudina! Isti Dino Merlin. Vidi se da je obrazovan čo'ek. Istorijom barata k'o Mikelađelo iz Nindža Kornjača sa nunčakama. Priča sa onim sestrama (pičkama, ne babuskarama) o Napoleonu i Borodinskoj bici, dok one u sebi misle: "Zajebi Napoleona matori, oću tvoju kitu da pušim!" Vidi im se u očima to, šta ćeš. Opaaaa stig'o si na red, aj upadaj....

Uš'o si u ambulantu i tu opet imaš dve solucije k'o i na šalteru. Ovaj put ne dve sestre, nego dva doktora. Sad pošto sam već napisao da radi jedan, to je malo čudno za objasniti, i trebala bi mi knjiga čitava a ne defka, ukratko.... koji te usere! Šanse su 50-50. Doktor ili Primarijus. Zvezda ili Partizan. Pasulj ili Sarma.
Doktor - Trajče. Od nekog jednookog stvora u čekaonici si čuo da taj firca k'o lud. Drži sve konce u rukama. Prevod - nisi im'o sreće.
Primarijus - Povoljka, Poljovka... jebemliga kako, komplikovano ko Maskiolio....... AAAAAAHHH U KURAC! Kao što mu i sama titula kaže, voli da prima.... Pacijente.
Taj ti radi 200 na sat. Brzina svetlosti. Ne stigne ni da stavi Andrićke koje nosi, završio te je. Tri puta. Ako se zajebe, povratka nema, družićeš se s' Svetim Petrom. Prevod - opet nisi imao sreće.

Završio si. Jesi kurac! Izaš'o si iz ambulante i rekli ti da dođeš za 2 dana na kontrolu i misliš da će to biti to. JEBAĆE TE ONI JOŠ MESEC I PO DANA MOJ PRIJATELJU DOK KONAČNO I NJIMA NE DOSADIŠ, PA ĆE TEK ONDA PUSTITI! Odeš u bolnički toalet, da izdrkaš na one sestre, obrišeš kurac ako ima toalet papira, ako ne ništa, vratiš ga u gaće, izađeš iz bolnice, opet u Pinokio, ovaj put uzmeš sa Nutelom, plazmom i višnjom, hasaš je i jednom onako po srBski opsuješ: JEBEM TI MAKSILOFACIJALNU!

Stanje u koje se dolazi kada se vraćaš cirke zadnjim noćnim, ima da cima i kruži narednih 45 minuta, a onog trenutka kada bus krene shvatiš kako ti se neviđeno ide u WC. Ili, još gore, muka ti je.

to je veštačka inteligencija koja služi kao pomagalo najpametnijoj životinji na planeti Zemlji-čoveku. pošto čovek nije mogao da kompjuter zamisli drugačije napravio ga je da funkcioniše veoma slično kao što on sam funkcioniše.
u daljem se navode neke paralele:
utikač - usta
internet provajder - država
kabal do ispravljača - jednjak
ispravljač - želudac
kabal do kompjutera - tanko crevo
miš - ruke (najviše kažiprst)
skener - fotografsko pamćenje (inače veoma slabo razvijeno kod ljudi)
web kamera - oči
memorija - čovečja memorija uvećana nebrojeno puta
procesor - mozak
grafička kartica - centar za vid u mozgu
muzička kartica - centar za sluh u mozgu
monitor - svest o postojanju
mikrofon - uši
slušalice - slušni aparat
recycle bin - alkohol (prazni fioke;ovo dokazuje potrebu za alkoholom)
anti virus programi - jetra
______________________ - apendix (slepo crevo nije potrebno)
štampač - papir, ljudska ruka i nervoza u slučaju greške u pisanju
oklop kućišta - koža
programi - ono što deci instaliraju roditelji do punoletstva (ako im instaliraju babaroge onda će i da dobiju babaroge)
drajveri - ono što čovek vremenom pomalo nauči onako sam za sebe
flash - (to čovek nema a nema ni gde da ga zabode)
.
.
.
očigledno nedostaju mnogi delovi čovečjeg tela. neki nisu navedeni a neki nisu potrebni. ipak se neodoljivo oseća potreba za sistemom za razmnožavanje kod kompjutera (što bi osim uživanja značilo i to da kada prinesemo jedan kompjuter do drugog - dobijemo jedan mali kompjuterčić ali možda će i to biti vremenom)

Standard zemlje bez standarda. Samo dno državnog poslovanja.

Čarobna reč kojom se oslobađate od obaveza koju pokušavaju da vam nametnu druga lica(roditelji) ili pak kao kratko ali jebitačno obrazloženje svog sadašnjeg položaja.Roditelji obično idu ovom analogijom-''ako ne uči-neće spremiti ispit,ako ne spremi ispit-neće ga položiti,ako ga ne položi-neće dati uslov,ako ne da uslov-pašće godinu,ako padne godinu-moramo da mu platimo obnovu,ako mu platimo obnovu-tata ne može da sredi svoju kantu od auta a mama da kupi novu mašinu za pranje sudova i kosmodisk.***

Још од тренутка кад је Пинокио почео да фарба добру вилу не желећи да сазна како је изневерио маторог Ђепија, оваква форма лагарије и спрдачине није могла толико често да се сретне.

Универзална женска фраза пружања (не)искрене подршке приликом дијалога које је уско повезан са вишком килограма. Скривање истине ради неповређивања осећања. Ваљда. Јебем ли га. Увек је лакше слагати кад је неопходно, него испасти грбав.

Izraz zbunjenosti.

Varijacija izraza i ja tebi. Razlika je u tome što se "i ja tebi" odnosi na rečenicu, a "da li se to maže na hleb" se odnosi na reč.

Čini mi se da je ovo kraća ili manje poznata verzija one stare narodne: "Šta li misliš, čemu li se nadaš?" Uglavnom je izgovaraju rezignirani roditelji, kad popizde od detetove nesposobnosti ili neke druge vrste neznanja. Cilj je da sjebe mlađanog studenta koji je okinuo prvi ispit ili ćerku koja je prvi put došla kući mortus pijana. Kao i u raznim drugim životnim situacijama. Tek, poenta je, svejedno, ista!

Omiljena hrana internet trolova. Trolovi uglavnom idu sami u lov na hepo kocke, jer mogu da konzumiraju neograničene količine istih i zbog toga se retko udružuju u grupe. Taktika lova je na nekoj datoj temi iskazati dijametralno suprotan stav od opšte prihvaćenog. Kroz gomilu postova trol polako uočava ko je hepo kocka i loži ga dok se ovaj ne zapali.

To je ono sto usmeri, nazalost, vecinu kupaca sa ovih prostora na proizvod koji ce kupiti. Iako je vrednost tog poklona koji se dobije uz kupljeni prozivod, kao po pravilu, izmedju 60 i 120 puta manja od vrednosti samog proizvoda, poklon je ono sto nadomescuje sve nedostatke samog proizvoda i to cime cemo se hvalisati po komsiluku ( a ne samim proizvodom ).

Trenutak koji traje barem godinu dana pred izbore, i u kome sve staje, osim priče i prepucavanja koji su pošteni a koji lopovi. Eh da, tu su i predizborna obećanja, obogaćena optimizmom koji nema pokriće, osim kod stranačkih poslušnika (pa valjda samo jedan dio njih i može očekivati uhljebljenje u nekoj državnoj ustanovi i primati platu koju će mu plaćati onaj veći dio građana i seljaka, putem poreza, PDV-a, i ostalih dažbina i nameta)...