Cesto ime i karakter roma,takodje se koriste i :Sicepan,Sandokan,Dzingis kan,Kasandra,Rumija......

Nebitno da li je u pitanju Sony ili PC igraonica, umetnost psovanja se uvek ceni. Uopšte neće biti važno ako ste loš igrač, bitno je da psujete kvalitetno. Čak će vam i najzaluđeniji gejmeri oprostiti što ne znate da sastavite inventar za Kentaura ako povremeno opsujete mrtvu majku ovima iz Blizarda kad ne radi tastatura. Psovački monopol obično drži grupica starijih likova koji su kod klinaca poznati kao "oni ludaci sto puše Malboro" ili "ona trojica što su jebali ćerku Zidanu". Vrhunski psovač postajete kad usavršite tajming pa psujete samo u pravim trenucima, a ne stalno kao neki prostak.

Prvo moraš da budeš već obrijan, gladak kao bebina guza.Dalje, skineš se do pola. Nikako siledžijka, bade mantil ili ne dao Bog majica. Podrazumeva se da si nabildovan kao Statam između dva Transportera. Ogledalo mora da bude dimenzija 3 puta 3 i da se u odrazu vidi spavaća soba. Nanosiš gel (pena je za Turke) rukom, s takvom preciznošću ko da Džejmi Oliver maže kajmak na lebac. Bez gromuljica. Pristupaš aktu brijanja. Jednim brzim potezom odozgo na dole skidaš nepostojeće dlake. U pravom životu tom brzinom bi potkačio jugularku i iskrvario za tren oka, ali ovo je reklama. Složi facu kao da Severnokorejci bombarduju Seul. I tada...tada dolazi ribetina koja te 'vata za nabreklu sisu. Ono što bi u real life-u bilo: 'Goni se bre u kurac zakla' se ko Misirac' pretvara se u pogled pun razumevanja. Jebaćeš. Ali tek kasnije. Prvo mora da te pipne za obraz da vidi kako si gladak. Lice ti nije kao predgrađe Bejruta. I ne skvičiš kad staviš afteršejv.

Upotrebljava se kao iskaz koji subjektu saopštava da je poprilično zakasnio/zaostao za objektom.

Kralj dzungle,u dobrim odnosima sa majmunima o chemu svjedochi chinjenica da mnogi u dzungli na asfaltu ponosno nose frizuru sa njegovim imenom.

Veoma snažna i emotivna ličnost, vodi poreklo od Saše Ćurčića

naziv za muškarca, ili općenito pripadnika muškog roda koji go ili u dopičnjaku trčkara po kući

Веома запуштена особа. Нешто попут шумара.
Симболише га дугачка коса, брада и наравно дугачки нокти, како на рукама тако и на ногама.

Crnogorski ministar poljoprivrede, zalutao između funkcije i porijekla.

Некад лик из филма и херој многих клинаца, а данас синоним за некога ко се понаша глупо и чије нам понашање није јасно.

Momak samotnjak,malo duze kose i neobrijanih brkova.U skoli je uglavnom sedeo sam i bio smoren po ceo dan.Vecito pricao price koje nikog ne interesuju i bio antitalenat za svaki sport.Kada je doslo vreme da se izlazi i nalaze devojke,on je radije ostajao kuci i igrao igrice na kompjuteru.Tek po zavrsetku srednje skole,poceo je da izlazi i to iskljucivo sa svojim ortacima iza gejmerskog kluba.U pocetku se kretao po kaficima,dok nije zakljucio da je tamo pice skuplje nego u kafani.Posle izvesnog vremena presao je u kafanu sa istim ortacima.Nedugo zatim ortaci su shvatili kakav je papan i ostavili ga samog sa njegovom jedinom ljubavi-flasom.Iako je ostao sam,nastavio je sa redovnim odlazenjem u posetu kafani,jer to je jedino sto mu je u zivotu ostalo.Nikada nije nasao posao i ziveo sa roditeljima celog zivota.

sin zemunca i majmunice

Bilo kakva plažica, dovoljno je da ima drvo sa lijanom. Odatle dopire cika i vriska, aplauzi, navijanje, pljusak vode i kad doplivate bliže vidi se egzaltirana grupa plivača, navijača i skakača.

Drveće u Srbiji nema lijane pa se meštani dosete i privežu kanap na visoko drvo. Ukoliko su pedantni i vredni, ukucaju i letve koje glume stepenice (lakše se penje), ogroman ekser na koji se okači lijana (omogućava da je na dohvat svakom „Tarzanu“) i motku sa kukom koja služi sa se nakon skoka, iz plićaka, izvadi lijana i ponovo okači na drvo.

Novajlijama na plaži je potrebno oštro oko da uoče lijanu na drvetu. Zadovoljstvo je zagarantovano.
Ako ste gost, klinci koji žive u blizini vam daju detaljnija uputstva: dubina vode, amplituda zamaha lijane, visina skoka u „mrtvoj tački“ i sl.

Skakanje sa lijane je tako zanimljivo i neodoljivo da vam je sutradan zagarantovana upala mišića ramenog pojasa i žuljevi na obe šake.
„Tegobe“ prolaze do narednog vikenda, taman da se čitav postupak ponovi.

Poludeli covek koji ima neodoljivu zelju za vesanjem po lijanama

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.

Usled bolne činjenice da ih ima jedva 300.000 i još bolnije činjenice da žive na ogromnoj santi leda u pripizdini severnog Atlantika, Islanđani i Islanđanke su osuđeni jedni na druge i ne mogu da budu mnogo izbirljivi. Jebu ono što je dostupno, neretko i svoje dalje rođake što rezultira rekordnom stopom debilnog potomstva.

Kada neko ima kriterijume kao Islanđanin, to znači da ne pravi pitanje. Metno bi ga slučajnoj prolaznici bez obzira na njeno godište i gabarite, mrtvom četniku u bradu ili Vejnu Runiju u rč. Pomijar. Živi dokaz da su neki preozbiljno shvatili devizu "od birača nema jebača".

Kurac palac u lovačkom žargonu.

Реченица коју, у шали, упутиш особи која се исцимала од неког твог покрета.

Čovek može da zaradi ovaj nadimak na dva načina.

Prvi način je da dotična osoba užasno podseća na samog Tarzana svojim ponašanjem. Dilejisanje, divljanje, seljačenje, urlanje, i sve vrste neartikulisanih i neljudskih krika mogu da čine jednog Tarzana.
Drugi način da zaradiš ovaj nadimak je da svojim izgledom podsećaš na Tarzana.
Duga kosa, skinuta majica. Mada, dotična osoba u nekim slučajevima i ne mora da ima dugu kosu dok ima skinutu majicu.

Пошалица којом ортака смештамо у свет фауне. Заснована на идеји да у првом тренутку изненадним наглим покретом руке наведемо ортака да се рефлексно цимне мислећи да смо пошли на њега, да би га након тога, насупрот утиску, сасвим нежно и полако помазили по глави и умирујућим тоном изговорили: