Ovakav izraz se može koristiti za sve proizvode nastale ili osmišljene u Srbiji, i dugim nizom godina i proizvođenim upravo u našoj otadžbini, ali iz nekog razloga su te iste proizvode licenicirale i predstavile kao svoj "brend" druge zemlje.
To samo pokazuje da se ideje i intelekt i umeće ne cene od institucija koje su za to odgovorne.
Pelinkovac je brend Hrvatske (sada je kod nas to Gorski List jer van Srbije ne možemo za to piće koristit pelinkovac).
Šljivovica je brend Nemačke (jer se neki Švaba setio da našu rakiju registruje kao njihovu).
Ajvar je brend Slovenije (jer su se bivša nam braća setila da je posao posao, a istoriju ko jebe, tako su se provukli i do rastave).
Ali, ne lezi vraže! Jedan naš pametni Srbin odlučio da licencira burek i sad ga zamrznutog izvozi po svetu za debele pare. Pametan čovek i svaka mu čast za ideju, video kako to rade oni sa druge strane ograde, pa lepo da i on barem malo vrati (u ovom slučaju onome ko je već smislio burek).
Dijabolicni plan direktora Emotiona da podigne rejting Operaciji Trijumf, Operacija Trijumf dovodjenjem poznatih srpskih umetnika (tipa JK) u emisiju, ali pod maskom parodije (otuda i ime), da se urbana mladez koja prati B92 ne bi uvredila.
Direktor Emotiona: Jebote, kako losi rejtinzi! Verane, jebem ti pas mater, kako je moguce da ovu nasu emisiju pustamo u citavoj Ex-Yu, pa opet nije gledanija od pinkovog reklamnog bloka?!
Veran Matic: *rezignirano sleze ramenima*
Direktor Emotiona: E, znam! Trebalo bi dovesti neke klasicne srpske zvezde, tipa JK ili Stoju! A mogli bismo i Maci, Maca da damo da se oblaci kao zena, narod voli te bahanalije...
Veran Matic: Ali! Ovo je urbana TV, nema ovde mesta za...
Direktor Emotiona: Tisina bre! Kao da je to neki problem, dacemo im posebnu emisiju... kao neka parodija, da ne oteramo ove tvoje! Evo, nazvacemo je "Najgori od sve dece"! Je l' da je dobro ime?
Veran Matic: ...ja se ovde bas nista ne pitam, zar ne?
Direktor Emotiona: Pa i ne bas. Ko ti je kriv kad ne citas ugovore.
Krajnji nivo pada cene nekog proizvoda,toliki da taj proizvod skoro da i nema nikakvu vrednost.Po gradaciji:
Made in Germany - Lupanje po ušima - Vrlo Skupo - Skupo - Malo skuplje - Pristupačno - Povoljno - Jeftino - Vrlo Jeftino - 90% popusta - 2 dinara - (izraz još nije izmišnjen) - "Cigani se gađaju sa njim"
"Razmišljam Milenka!Ne znam da li da uzmem jedno 20 kila paprike da pravim ajvar!"
"Pa jel si ti luda!" (uz povik sličan pištanju Nikole Simića kada mu neko uvrće testise)
"Što bre tako?"
"Pa sad ti još nije sezona!Lupaju po ušima!Sačekaj kad dođe jek sezone,toliko će da padne cena,da će Cigani da se gađaju sa njom na pijaci!""Ne znam da li da kupim ovaj sat na Limundu?"
"Ma gde!Ove budale licitiraju,a ne vide da je najobičnija kineska skalamerija!"
"Misliš da ne vredi ništa!"
"Ne da ne vredi ništa,nego se Cigani gađaju sa tim satovima od dosade!"
Ljudi kod kojih primetite nešto čudno u vezi sa muzikom koju slušaju. Naime, bukvalno preko noci promene svoje muzičko opredeljenje u velikoj meri jer praktično kreću da slušaju nešto o čemu pojma nemaju ali ipak oko sebe sve ljude ubeđuju da su dugo u tom tripu i da to nije ništa novo. Ovaj fenomen najčešće se javi nedelju dana pred koncert određene grupe, tj. u trenutku kada se ceo grad izlepi posterima koji najavljuju taj koncert. Upravo iz tog razloga, ovakvi ljudi se i nazivaju koncertaši/slušaoci koncertne muzike
Osoba A: Braaaate, 'ladno Whitesnake dolazi u Bg sledece nedelje!!
Osoba B: hmmm.. Pa??
Osoba A: Šta "Pa" bre jesi luuud!! Najjača grupa!! Ae sutra sa mnom po karte, biće ludnica, pijemo pivo i slušamo najbolje muzičareee!
Osoba B: Brate, da te ne znam, možda bih ti i poverovo! Pa ti u ceo život slušaš onaj nostalgični ex-Yu rok, Parni Valjak, Bijelo Dugme... eventualno pesme "Balkan" i "A šta da radim" od Azre kad si janpi, jesi lud!
Osoba A: Tebra, ne vređaj me! Pa jbt slušam Whitesnake ceo šivot brate, sve pesme skoro znam...! Slušam jat strani rok i hevi zvuk, odavno sam ja u tom tripu! Baš, baš odavno!
Osoba B: Ma da... sve ti verujem! To si se utripovo jer im je koncert uskoro... ne mož me zajebeš, ae pali!
Pomislili biste da je to opori miris, ali nije.
U neku ruku i jeste, ali opori miris rastanka, rastanka sa dijelom sebe.
Voliš nešto, ideš za njim, skačeš kao malo dijete kad vidiš, plačeš kad vam ne uspije, plačeš kao malo dijete i kad uspije...
Od pelena su te naučili da vičeš JU-GO-SLAVI-JA, da, baš sa takvim redom slogova, i to si vikao i dok si vukao pola kila govana u pelenama, pa i kad si uzeo Bukvar u ruke, i kad ti se svidjela Milica iz I-3, vikao si i kad si se susreo sa hemijom po prvi put, kad si maturirao, uvijek, kroz cijeli život...
Švrljao si YU po sveskama, u stvari švrljao si đe god si stigao.
I onda jednog dana si nepomično stajao gledajući nepoznate i nebitne ljude koji razdvajaju tebe i tu radost, kako te odbijaju od nečega što si iskreno volio, onako, kao majku.
Gdje god se okreneš vidiš nešto novo, novi ljudi idu tamo gdje si ti nekada išao sa žarom i skakao, gledao sa očima punim suza, oni idu tamo tek onako, iz inata, idu da prospu neko sranje koje te nikada nije interesovalo, koje su propagirali neki tamo ljudi pred kamerama na sjednicama i koji se pitaju oko toga što ćeš ti voljeti ubuduće.
Olimpijada, svjetsko prvenstvo, evropsko prvenstvo... Šta bješe to?
Prolaze pored tebe kao vjetar za koji nisi ni najmanje zainteresovan, štaviše nervira te jer ne možeš da uživaš u njemu...
Ponovo gledaš ljude koji kenjaju unaokolo, koji se kolju međusobno, koji nisu naučili ništa već dugi niz godina, samo su se zatupili jer biju glavom o zid.
Na kraju ti ništa ne preostaje već da se praviš lud i nezainteresovan, noseći u sebi teret zbog kojeg te drugi smatraju budalom, ali znaš da to nisi, znaš da će možda nekada doći vrijeme kada ćeš ponovo dati svu svoju ljubav i svoj žar, dan kada ćeš i ti ponovo skočiti ponosno na tribine i uskliknuti ime svoje reprezentacije koja nije vođena od strane one bagre koja vas je razdvojila sve ovo vrijeme.
Nada umire poslednja, ali onako potajno se nadaš da ćeš ponovo plakati dok gledaš porniće svoje reprezentacije u kojima oni glume muški pol.
Kad neko krene da vas smara kako nesto fenomenalno radite da vam od toga pozli,onda vi ovako,sarkasticno njemu odbrusite.
- Ziko,pa kako vi dobro meljete taj paradajz,tek kakva vam je tehnika,a dobro i ajvar pravite,kamoli pindzur?
-Pa hvala,nije to za mene tes..
-Ma znam da vi to lako radite,nego mi je tako lepo da vidim kad je neko takav kao sto ste vi,mladi,predan radu i voljan da napravi nesto tako fenomenalno i fascinantno i..
-Jao hvala al' da znate nisam ja tako mla...
-Ma da,nego jel umete da potapate kupus za zimnicu?Ja bih tako volela jedno bure,znam kako vi to dobro..
-Zeno,znas sta?Goni se u tri picke materine,bices ti zadivljena,tek kad vidis kako jebem!Aj mr's napolje!
-IJU KAKO STE BEZOBRAZNI!JA VAS PITAM ZA JEDNO BURE...I KOJU TEGLICU PELATA A VI TAKO!!!
Malograđanska okupljanja gde svaka prva i po osoba ima manji IQ od krave i gde se većina pronalaze u svakoj narodnjačkoj, kafanskoj ili turbo folk pesmi, a još ako su pijani polomili bi „čaše od kristala“ samo da ih imaju. E sad dok ove pesma u srce pogađa drugi gledaju kako nešto da na'vataju, pa ako im to krene za rukom sretni su narednih 48 sati i hvale se svojim podvizima. Ako im pak to ne pođe za rukom mesec dana će gledati osobu od koje su dobili korpu kao da žele da joj pokidaju arterije i naprave fontanu krvi, i obavezno s njom ne progovara ni reč ili se pak kad vidi dotičnu gore pomenutu osobu kaže najlicemernije „ćao!“ Treća grupa su oni koji dođu naduvani. Njih je obično malo, ne znaju gde su i zašto su uopšte tu, smeju se non-stop. Nakon dva časa nisu svesni da su uopšte bili na žurki. Nakon tih žurki koje imaju najbolje prelaze između žanrova muzike (sa narodnjaka na house, zatim Baja Malih Knindža – kojoj god vrsti muzike on pripadao – preko kafanskih, zatim ex yu rock – i to pesme tipa Mornar, Nataša, Dolazim za 5 minuta itd. – do DJ Krmka) slede doživljaji iz soba. Bar njih petorica peglaju tepih, neki krevet a dvojica ili trojica se dovuku do WC šolje. Mala ekipica se okupi na terasi i pljugaju uz priču kako su se ubili od alkohola (dok su ustvari uzeli tri gutljaja piva ili su liznuli rakiju koja nije ni za kurac, jer su jedino brlju mogli da maknu iz kuće a da niko ne primeti) ili o tome kako su klinke (iako su dotične godinu dana mlađe od njih) kurve, vaćare se sa kim stignu. Zatim dolazi kontrola. Svi se postroje i odjednom pijanstvo i uticaji ostalih opijata prestaju dok kontrola ne ode sa sprata. Zatim se sve nastavlja svojim tokom, a normalan svet ni kriv ni dužan ne može da spava.
- Ajde na žurku
- Jesi ti normalan, da te gledam celo veče kako izigravaš neko ludilo dok mi muzički program skače po mozgu i stiska ga dok ga ne spljošti pa zatim da postanem neandertalac kao svi vi. Da mi pokazujes koja „klinka“ se lako na'vata, a ustvari i ti nemaš pojma jer nemaš muda da joj priđeš zato što bi ti dala pedalu jer si najveći paćenik i luzer. Hvala, ali ne hvala. Želeo bih malo duže da živim, a sad se teraj na tu žurku i ne smaraj više.
- Okej, okej. Iskuliraj brate – lik odlazi na žurku sa zaprepašćenom facom, kao da mu je Darth Vader rekao : „Luke I'm your father!“
Moto Gradskog Saobracajnog Preduzeca Beograd.
-Dobar dan,kartu molim?
-Nemam,evo sad izlazim na sl...
-(Zvizduk) Joviceee,'vamo...!!
-Nemoj Jovice,nemoj,stani....hjooooj,auuuuf,majku ti,iiigde bas u trece njega sam lomio 2 puta...-Dobar dan,kartu?
-Evo izvolite!
-Ta karta ti je fejk,isto kao sto si i ti jebeno fejk,Joviiiceeeee 'odi...!!!
-Jooooj...jel moze u muda mesto rebara ovaj put?...ne moze,dobro.-Dobar dan stara majko,jel imate kartu mozda?
-Nemam sine,izlazlim na "Cvetkovoj" da kupim malo paprike i....
-Jovo 'odi vamo! Ne brini stara,rekao sam Jovu da ne stavlja boks,neces ni osetiti,za 15 dana ima da kuvas ajvar sve u shes...
-Fala sine fala,a jooooj majko!
Postoji mnogo načina da se započne konverzacija za slavskom trpezom. Sve zavisi od toga da li se dobacuje snajki, priji, šurnjaji ili nekom trećem licu ženskog pola...
Smazala si rotkvicu kao ciganče slinu!
Pocepala si sarmu ko poziv za vojsku!
Pa ta voda se ne pije,to je za kašiku od žita gusko!
Hoceš malo masnije parče da ti izaberem?
Hoceš da ti dodam ajvar?
Pojela si bambija debela!
Pitu sa sirom ili sa mesom za tebe lutko?
Jela si luk,ides kući peške!:)
Hoćeš ren uz tog bambija?:)
Ti si sad neka dama pa ne jedeš pihtije?:)
Lepotice dodaj mi taj prebranac:)
Domaćice zavila si sarmu k'o partizanka ranjenika!:)
Domaćica je naivna kao japanska sobarica zvana Jao Ne Ceo:)
Gospodjo sačuvajte mi te koske da nosim kučetu.
Pardoniram svima za stolom morao bih do toaleta a mozda ću i da se istovarim.
Tvoje oči su k`o božićne sarme,mada ni ove nisu loše.
Sto je pun vitamina Ce...pilenCe,prasenCe,jagnjenCe,mezenCe,supiCe,pivCe,sarmiCe,cigariCe,klinkiCe,matorkiCe...:)
Drago mi je,ja sam Marko a ti me možeš zvati....večeras posle slave.
Domaćin se smorio kao djak generacije na raspustu...
WC šolja s onim zgodnim zaravnjenim delom iznad odvoda na koje možeš lepo da složiš govno i diviš mu se, ili ga natenane proučavaš.
- Dobar dan doktore, evo, doneo sam uzorak.
- Pa što toliko, pobogu, rekoh samo malo da otkinete.
- Neka, doktore, ima se, može se. A i sad mi je zgodno otkad imam novu šolju pa ne moram više da zajmim od komšije meredov.
- Dobro, nema veze, nego zakasnili ste danas malo pa neće moći isti dan rezultati.
- Ma došao bi ja ranije nego primetio sam bio nešto čudno, kao neki crveni listići a ne sećam se da sam jeo išta crveno otkako smo pre par dana potrošili ajvar pa sam se iskreno malo prepao, znate, nisu šala ni tumor ni hemoroidi.
- Naravno, šta je na kraju bilo u pitanju?
- Zovem ja ženu a ona takođe nema pojma pa sam već bio malo uspaničio, nego setih se da pitam kuma jer sam preksinoć bio s njim da posedimo malo, reko možda se on seća.
- I šta je on rekao?
- Pa ništa, bili smo to veče kod Miće Epruvete na gajbi i popili malo jače pa sam zaboravio detalje i lepo me podsetio čovek da nam je u neko doba nestalo grickalica pa smo uzeli da mezimo lakmus papir.
Jedno isprepadano čeljade, drhtavih ruku, ištipane guzice, ispranih očiju, tamnih podočnjaka a čista, čista, bela krpa skore predaje oko tankog pojasa. Svaki zevzek, krdžalija, badavadžija i džambas baš namerno kroz tu krčmu prođe, a i nema drugde, da se naloče, najede, ispoždriguje svoje pijano postojanje, i isprazni svoje masne upadice na nju, zabode u njeno jastuče duše iskorišćene s obe strane čačkalice ko iskusni akupunkturičar-automehaničar one iglice nehajno, da je izvalja po blatu svojih ubogih rečenica natopljenih žudnjom kad već ne može da je izmasira dlakavom trbušinom negde u mračnom kutku u kratkim trzajima.
A ona, kakva je? Pa, ni neka lepota ni neka ružnoća, prosečno devojče koje ne zna šta ju je snašlo – ona bi naime samo da je puste na miru, neki život, miran, običan - al od tih pogleda tolikih, čežnjivih, od tog masnog duvanskog dima, od muškog znoja koji joj se u međunožje zavlači i štipa to zadremalo slatko oko i šašolji stidljivu međicu, morala je i ona da se raskrupnja da pusti guzove da klapću ko usta šarana na suvom, da mlati sisama (ah devojka je svoje sise klela zar su morale tolike da budu) u hodu nezadržanim, da dobije mučenički izgled ala Mirjana Joković na koji se cede bale muške po pocrnelim stolovima i mešaju sa baricama ostalim od prosipanih pića – psihološki – simbol istečenja u ovom snu.
Eto, premijerno, zarad vernog prikazanja, na trenutak insert iz filma: ona zauzdava izmašnjenu kosu, pramen njen, mrk, jasan, sklanja sa čela dok uzima popijene čaše i nehajno se okreće da čuje drugu porudžbinu – džiber koristi trenutak i povlači joj tkaninu preko grudi još malo na dole, nevešto se brani, ne mož mozak na tri strane; ta njena zbunjenost, rastrzanost, nesreća i onaj pokret ruke koji neuspešno kroti pramen kose za uvo a on se opet vraća i pada nad lice ljuljajući se od pokreta njenog tela, samo još više uspaljuje kočijaše, šegrte, majstore, kovače, rabadžije, terzije, zanatlije; pa i travnički konzul, koji svrati samo tu da uzme kiselu vodu i ratluk za gospođu što napolju pada u nesvest od prizora magareće kurčine, i on, kezi se već zlo i kiselo, jebeš engleske manire, čita se u vazduhu: rastrgnite je, pocepajte je, unizite je, jebite je, cerekajte je – isto kao kad je svetina nekad vikala: raspni je raspni je. Ali ona nije ništa kirva – Pilat umorni reče. Kriva je, žensko je, pičku ima kriva je, kurva je!
Na kraju po difoltu, filmu i pričama koje su uvek iste, namestiće je lokalni mangupi u jednu vetrovitu nedelju – jugo duva s mora - silovaće je nemi retardirani sluga dok se oni pijani smeju, posle će i oni skoro lenjo to da odrade – više nije to to. Ona će se pokupiti bez reči i nikad nikome neće reći. Udaće je uskoro za siromašnog seljaka iz drugoga sela, živće normalno, bez nekih većih trzavica. Žrtva je učinjena, svet može da krene dalje, na neko vreme.
A ostaće pesma skoro bajkovita na neko lepše i srećnije vreme kada se znalo... Šta se znalo?
- Eh kako je to nekad bilo lepo vreme, slušaj stih - ko to pali sveće i po krčmi šeće... Daj još jedan litar... a mi sad živimo po ovim gradovima ko govna...
Pokretni sajam koji demonstrira istoriju ovih prostora u poslednjih 50 godina:
Šetaš ulicom sasvim normalno, preskačući pukotine u trotoaru. Ipak, nešto se čuje. U dvostrukom smislu. Uši i oči ti grabe ka prizoru ispred. Lik je upregao neko mršavo kljuse koje samo što nije odapnulo i bleji na čezama tvog pradede. Na glavi mu kačket sa amblemom neke propale komunističke firme ( npr. yu-export), nosi Paspaljev dres iz '95, a na nogama drečave leteće najke bez pertli. I dok se pitaš otkud mu čeze tvoga pradede koje su stajale u seoskoj šupi 250 km od grada, uočavaš spektar antikviteta koje poluodapeli konjić vuče: stari Cajavecov televizor iz '80, komodor 64, kertridže za segu, kolekciju porcelanskih lutki, auspuh za dijanu, poštarsku uniformu, stare tablice i jednu rđavu "Gorenje" veš-mašinu.
Dok gledaš kako pali drinu bez filtera, dolaziš u iskušenje da ga zapitaš ko mu je dao taj trulež od prikolice. Ali onda vidiš kako vadi Iphone iz džepa i shvataš da jednostavno nećeš razumeti...
Put licnog stava od potpuno razvijenog do izgubljenog, uslovljen sazrevanjem, starenjem, uticajem sredine, ekonomskom situacijom...Sastoji se iz vise faza, odredjenih starosnim granicama.
Prva faza (10-13 god.): Prvi stav. Osoba je krajnje subjektivna, ne priznaje nijedno misljenje osim sopstvenog.
"Bijelo Dugme je bio najbolji bend na svetu"
Druga faza (13-15 god.): Tek prvi kontakt sa informacijama o pojmu za koji se stav formira. Osoba uvodi kap objektivnosti, na osnovu zdravog razuma.
"Bijelo Dugme je bio najbolji bend na Balkanu"
Treca faza (15-18 god.): Osoba cesto diskutuje sa drugima o sopstvenom stavu. Priznaje i tudja misljenja, priznaje subjektivnost sbog stava.
"Za mene je Bijelo Dugme najbolji bend sa ovih prostora."
Cetvrta faza (18-25 god.): Osoba previse zauzeta da bi razmatrala sopstveni stav. Stav izrazava samo kao mogucnost.
" -'Jeli, sta mislis koji je najbolji ex-yu bend?'
-'Ma sta znam, mozda Bijelo Dugme...Nego, da l' ce da dodje Barselona iz keca u kec ?' "
Peta faza (25-55): Stav je nebitan, usled mnogih problema koji zadese prosecnog coveka.
" -'Tata, tata, koji je bio bolji bend, Bijelo Dugme ili Smak?'
-'Ne znam, sine, nego daj da poguramo Juga, vi's da nece da upali!' "
Sesta faza (55-do kraja zivota): Stava nema.
" -' Deda, deda, a sta je to Bijelo Dugme?'
-'Ne znam, dedino, idi pitaj babu, i vidi jel ostao neki ustipak.' "
Ako ste žensko, sigurno ga znate. Muvao vas je. Nekih devetnaest puta. I vašu drugaricu. I njenu drugaricu. I onu čudnu devojku što ima kosu k’o krzneni okovratnik. I njenu drugaricu. Onu grbavu. Retko do nikad mu uspeva, što ga samo ohrabruje. Iako ste mu xy puta već suptilno stavili do znanja da mu je mnogo isplativije da se druži s desnicom rukom nego da vama prilazi – ne isplati se. I dalje vam (kao i svakom ženskom stvoru u krugu od par kilometara) dahće za vratom i namiguje onako kako je video da rade baje u pornićima, zalud se nadajući da će proizvesti sličan efekat.
SUP: Eee, ćao, mala, ono kao, šta ima, vidim nisi zauzeta? :neuspešno jebačko namigivanje:
Sirota Spopadnuta Devojka (SSD): Ehm, pa, ovaj, jesam, mislim, imam dečka, samo nije tu, ali znaš, on je jako ljubomoran, nikako nema poverenja u mene, verovatno će se pojaviti u nekom momentu, tako da, ono...
SUP: Pa, dobro, ima ovde mnogo gotivan špajz, tu nas garant neće videti, a i ako mu neko kaže da smo tu, reci da sam ti pomagao da dohvatiš ajvar... :neuspešno jebačko namigivanje – drugi put:
SSD: Pa, znaš, provalio bi on odmah, znaš, ja njega ne umem da slažem...
SUP: Ma, mačkiceee, mojne da se brineš, sve će da bude okej, da vidiš kako ti posle malo vremena provedenog sa mnom sve ostalo postaje nebitno.... :jebačko namigivanje kombinovano sa unezverenim pogledom mačaka u februaru:
SSD: More, da se nosiš ti u tri pičke materine, nemam dečka, goni se u kurac, bre, pre bih umrla kao nastojnica u lezbejskom manastiru nego bila s tobom, govno raspalo! M’RŠ!!!
SUP: (posle kratkog ćutanja) Ahaaa, znači tvrdiš pazar, sviđa mi se to mnogo, pazi šta ti pričam.... :jebačko namigivanje+mačeći februarski pogled+pogled Miroslava Ilića pred lomljenje čaša:
Služe radi dekoracije. Jedan se nalazi iznad vozačevog prostora, a drugi visi negde na pola autobusa. Nikome, ko iole češće koristi usluge međugradskih prevoznika, nije poznato da su vozač ili kondukter pustili neki film.
Inače, pravilno bi, nasuprot ovom žargonskom izrazu, bilo reći "monitori u autobusu", jer ovi uređaji ne hvataju TV signal. Oni samo mogu da emituju sliku puštenu preko putnog VHS-a, DVD player-a (po pravilu marke "Blaupunkt"), ili što je češće u novijim busevima, internog GPS uređaja- da putnici "setelicki" vide gde su.
Samo teorijski, "majstor" se može odobrovoljiti da pusti neki film, a to je moguće u sledećim situacijama:
1) Duža je linija (npr. Leskovac-Subotica, što je preko 400 km), a majstor je nedavno gledao neki jako dobar film (kategorije "Žikina dinastija" ili "Sekula se ženi") i dugo se nije tako dobro smejao. Dug je put, ali je ovaj dobrog raspoloženja, pa rešava da pusti film. Nekim putnicima se možda to ne sviđa (naročito onima koji su naknadno ušli u Beogradu ili Novom Sadu), ali makar će da ubiju monotoniju. Kondukter drema, a vozač (naravno) ne gleda film, već osluškuje dijaloge i u svojoj glavi rekonstruiše scene.
2) Isto je duža linija (ko i hoće da gleda film na kraćoj?), a u prvom redu sedi neko ekstravertno dete (koje po pravilu putuje sa roditeljim ili rođacima), i ne može da umukne. Neke nervira, ali je vozaču ili kondukteru jako simpatično, pa među njima dolazi do konverzacije. Dete uspe da se pohvali kako su mu pre dolaska na stanicu (za 99 dinara), roditelji kupili DVD sa crtaćem. Vozač/kondukter sam pristaje da pusti film. Ostali putnici mogu da se pripreme za crtać- ali ne neki klasik, poput "Toma i Džerija" koji svi vole da gledaju, već neko japansko sranje, kao što je "Yu-Gi-Oh",...
Lik koji svojoj WC šolji pruža 24-časovnu zaštitu od upornih nasrtaja svih kućnih prijatelja i posetilaca koji bi da je napune rezultatom svog minulog rada.
- Fin ti dupleks, matori. Nego gde ti je WC?
- A što?
- Pa, kenja mi se.
- Ne seri da ti se sere?! Nemoj brate, molim te, zar ne možeš da se strpiš malo?
- Koji si ti domestos, jebote, zar nećeš da se nađeš ortaku u nevolji?!
- Ne smem, brate, veruj mi, ubiće me keva! Ćale se sinoć pijan vratio sa slave, osr'o se sav, prebranac, pečenje, sarma, mo'š misliti kakav pomor je bio.
- Dobro, daj mi bar malo papira, video sam neko žbunje ispred ulaza...
- ?!...
- ...maramice, salvete, novine, bilo šta?
- Nemoj brate, mooolim te, znaš da smo još pod prismotrom od kad je baba Cana sa prvog zvala komunalce jer smo kuvali ajvar ispred zgrade.
- Ama, jesi li ti Srbin ili nisi?! Imaš li bar neku kafanu u blizini, Dom zdravlja, Mek?!...
- Šta da ti kažem...
- E pa, nemoj ništa da kažeš! Serem ti se na ovaj tvoj WELCOME otirač ispred vrata!
- BRATE, NEEEEEE!!!
Jedna od stvari koja svake godine iznova oduševi sve Bosance i Hercegovce koji plaćaju RTV predplatu, a i one koji to rado i svojevoljno ne čine. Pjesma za Eurosong se bira u organizaciji "“BH Eurosong” tima i BHT1 televizije" (čitaj Maja Čengić - dobra mala i company). Da bi se izabrao izvođač i pjesma otišla na Eurosong vrlo je bitno da se poštuju sljedeća pravila:
1. izvođač se bira po nacionalnom i samo nacionalnom ključu. Ako je godina djeljiva sa 3 BiH na Eurosongu predstavlja Srbin, prije Srpskog predstavnika su Hrvatski, a poslije njega tzv. Bošnjački (čitaj muslimanski).
2. Kvalitet izvođača nebitan, bitno je da se poštuje pravilo 1. i da mu se agent sreo po bilo kojem osnovu s već spomenutom Majom,
3. kvalitet pjesme nebitan, bitno je da se u emisijama prije premijere pjesme spomene da je pjesmu skladalo neko zvučno lice s bivše Yu estradne scene (Goran Bregović, Željko Joksimović, Dino Merlin ...) jer ko će reći da ta osoba ne zna napraviti pjesmu,
I onda dođe premijerno predstavljanje, u studiju bliža rodbina izvođača, palamudi se u šuplje 2 sata i ... na prvu pjesma vam i nije nešto, nije ni na drugu, ali onda kreće invazija sa svih radio stanica i htjeli - nehtjeli uđe vam u uši, počnete da je pjevušite i zavrćete prepoznatljiv refren "ooooooooooooooooooo ooooooooooooo oooooo"
E onda ćemo početi da dobivamo pozitivne kritike od susjeda:" Jao komšije divna vam je pesma. Beograd je lud za istom." (reći će neka neimenovana Srpska pjevačica, iako u Beogradu niko nije čuo pjesmu, a još manje se oduševio istom) ili "Susjedi, imate hit i pokorićete Europu" (reće Severina i osta živa, a svi znamo da je ona kompetentnija u porno industriji). Tu se naravno nađu i ostali ''kompetentni'' muzičara iz Izraela, Turske i drugih vjekovima prepoznatih "muzičkih država" za koje niste nikada čuli, ali su oni ubjeđeni da će baš BiH predstavnik napraviti lom ...
I onda ćemo da kotiramo visoko za pobjedu na nekim kladionicama, pa će se naći neki francuz ili španac ili ko zna ko da kaže da smo apsolutni favoriti jer je on sa našim izvođačem upravo sjedio na ručku (jeli su fenomenalne ćufte) i ovaj mu je odpjevao refren "ooooooooooooooooooo ooooooooooooo oooooo" koji je njemu odmah ušao u uho i to je HIT, polomiće MTV, uzeće Gramy awards ...
I onda uđemo u finale (hvala susjedima i komšijama na glasanju u polufinalu) i tamo budemo negdje 15-20 jer su prejaki lobiji pojedinih istočno europskih država nastalih raspadom SSSR-a i zbog kojih je i Italija odustala od Eurosonga, a ovi ostali su se prepali da glasaju za nas zbog ovih kvota na kladionicama, ali naš predstavnik je fenomenalno otpjevao svoju numeru i doživio najveće ovacije u dvorani i pravo je čudo kako je osvojio samo 45 bodova (od čega 39 iz zemalja bivše Jugoslavije) ...
I tako do naredne godine, cirkus se ponovo vrti.
Prodaja magle na televiziji. Prodaja toliko mocnih i savremenih potrepština cije se kolosalne mogucnosti granice sa magicnim...
Tante za kukuriku...
Dry Cooker - Tiganj napravljen po poslednjem svemirkom standardu (MARS 5). Toliko napredan da peče pomfrit a da vi pritom niste NI UKLJUČILI ŠPORET. Neverovatno...
Jastuk Kontur - Bolji od ortopeda. Leči kifoze, skolioze, lordoze, prelome, luksacije i nagnječenja. Specijalna pena napravljena od nano poliuretanskih vlakana ubija sve vrste mikroorganizama, jonizuje vazduh i šalje pozitivno teta zracenje te poboljšava san i rasteruje negativnu energiju i nečiste sile iz kuće (Vidovita Zorka je za ovaj jasatuk prošla generacija).
Kosmo Disk - Da li znate zašto su se čovekoliki majmuni ispravili? Zato što su nosili Kosmo Disk. Da li znate zašto više ne postoje niski Pigmeji? Zato što su nosili kosmo-disk. Zašto Kina ima najvišeg košarkaša na svetu? Zato što ima Kosmo-disk.
Anonimni Pigmej: Bio sam visok svega 150cm kada sam otkrio kosmo-disk. Od tada sam porastao dva metra i, i dalje rastem. Svakome bih ga preporucio jer se ja od njega više ne odvajam.Turbo električni secko - Pored standardnih funkcija koje zadovoljava čak i običan nož ovaj potentni uređaj je toliko snažan da u sebi može da isecka i beton!!! Znači ako ikada budete poželeli da sameljete ulicu (a svima to barem jednom zatreba) bez ovog naprednog uređaja nećete moći. Kada beton ponovo pretvorite u pesak pitaćete se kako ste ikada mogli bez ovog uređaja!
Mega pećnica - Ova fenomenalna sprava u sebi ima ugrađeni nuklearni reaktor sa kojim ćete bez po muke u svega par sekundi moći da ugljenišete bilo koji organski proizvod, od gliste do slona. Ovom revolucionarnom uređaju crispy funkcija očito nije strana. Pored toga idealan je za prevođenje radioaktivnih elemenata u niže radioaktivno stanje jer vas je više sramota da od komšince tražite još šolju Polonijuma, Uranijuma 235 ili prstohvat olova...
Pored ovoga Telešop nudi i široku lepezu još neverovatnijih proizvoda kao što su: gumeni roštilj, pejsmejker za jednokratnu upotrebu, ajvar na solarnu energiju, elektroturbinu na baterije, trogled, plinski depilator, kajak dvosed na nuklearni pogon, šmirglu za trepavice, pancir prsluk za deveruše, kolica za bebe sa ugrađenom kosilicom, harmoniku za sviranje strujnog kola, četku za kosu sa blatobranom, zimnicu u prahu, zejtin u kockama, samohodnu muzilicu sa ukusom maline, samonavodeći vibrator, pertlu za levu patiku, gaće sa omamljivačem, sprej protiv kobasica i još mnogo toga...
Skraćenica od reči bulja/bulju prim. aut.
Sleng pripada grupaciji uličnih slengova koji su ušli u anale mejnstrim bukvalistike. Nastao još osamdesetih godina prošlog veka dok je Milan Mladen.. ma ložim te.
Nemam pojma kako je nastao termin, ni ono da je uličarski, mada je to i najbliže istini. Jedno znam, a to je: Kada vidim dobru cicu, samo žeknem ko iz topa: Vidi lju tebra!
Idu dve ribe i ispred njih neki čojk od pedes' godina min.
- Vidi ljuuu! Matorooo!
- Jelena, da li si no rma lna?! To je matoro kljuse, dupe mu dismr na užegli ajvar!
- Ali ja volem kada je matorije, ne volim one zategnute. Kapiš? Nekako mi je draže ovo, lepo, mekano, direktorsko.. dupe. Ahh ljuu bavi.
- Fuj.Idu dva čojka od pedes' godina i ispred njih riba od dva'es'.
- Znači, ono kamionče na Horgošu imaš da mi pustiš! Nemoj Živorade da se zajeb.. VIDI LJUU BRATEEU!
- A što je dobra mala! Imam ja trista eura u džepu, ajmo da joj bacimo pred noge, možda je i smuvamo hehe. Nismo više mladi Dragosave... krsta me ubijaju i ja sad trebam ovu LJUU da izvodim na pićance, pa u park...
- I to što kaješ, idem ja da joj bacim koju zelenu, ima mala da se zaljubi na prvi pogled hehe
Svaku stvar dakle tapni dva puta prstom, prstom kažiprstom, kad je ostavljaš, tu stvar, valja se. Isključuješ svetlo u kupatilu? Nema problema, samo napred, to je jedna lepa stvar, ako se isključenje svetla može nazvati lepom stvari a ja mislim da može, ali isključujući svetlo dvaput prignječi braon unifikovani prekidač u tom yu triptihu prekidača (svetlo + bojler + grejalica) dakle, jednom pritisni, prvi put, stvarno isključujući svetlo (ako se može reći ''stvarno,'' ako postoji stvarno) a drugi put, potvrdivši, ugnječi još malo prekidač, nabi mu glavu još malo da ulegne u svoje vekovno ležište, mada nema gde više, ali, pritisni još jednom, izrabi ga do kraja, iskoristi svoje pravo, stavi ga na njegovo mesto, na mesto-mesto, eee treći put ne diraj, i bog je rekao, i običaj, i ljudi: treći put ne, šta te se tiče treći put, ne ne, kreni napred, samo napred, zaboravi tu kratku romansu sa prekidačem, pa zaboga, život ide dalje, ne očajavaj, eto popravi milje na veš mašini, dakle, rekli smo: isti postupak, sa dva pîpa, inzagija: pap lagano primi loptu, upoznaj se s miljeom, to je prvi tzv. pîp ili tapk i onda cap, oproštajni tapk, šutni na gol, drugi udarac je odmah šut, nema trećeg dodira, kao u 10-9, eventualno pitaš, ali retko, nemoj, to je to, milje je namešteno, gol jepostignut, uređujemo svet, idemo dalje, obodreni, vedri, čili. Eto je, odmah još jedna šansa: kuhinja! Oh, spusti na sto stvar neku, ok tvoja je stvar kako ćeš je spustiti i koju stvar i u koji položaj namestiti, i da li ćeš je odmah bezdušno ostaviti, samo baciti, to je tvoja stvar i to se mene ne tiče, ali ono što se mene tiče a i svih nas je da, odlazeći od stola, pipneš ga, dvaput, prstom, blago zadržavši prst na njegovoj površini, osećajući ga: jednom dakle pîp ili takn, i voila, sto si ustolio, mnogo si učinio, čoveče, o ''čoveče''! Da, ovim potvrđujem, prstom i dodirom i ovim trenom: o ovo je sto, i ovo sam ja, ovo je trag, ovo je dodir, ovim dodirom potvrđujem postojanje ovog stola i svoje, i uspostavljam zvaničnu vezu između nas dvoje, proglašavam kontakt ostvarenim! Pevaj, svete, bogatiji za jedan dodir! I onda, ah, onda, ah kako samo brzo vreme prolazi, kad je najlepše: već ide drugi dodir, ispis i rastanak, tapni još jednom po njemu, tužno: stole, ja sad odoh a ti mi zdravo ostaj, dirljiv je bio naš susret i ispunjen toplinom i samom tajnom postojanja ali moramo sad svako svojim putem: ja u svet, u dalja dvotačja po svetu, tačnije prvo u dnevnu sobu, da se izvalim na krevet, a ti, eh ostaćeš verovatno tu, još zadugo, čekaj me, šta da ti kažem, ili dvotačinjaće te već neko drugi, ali čekaj me, čekaj, vratiću se jednom, ustvari, verovatno za nekih petnaestak minuta samo dok pojedem, tamo, u dnevnoj ovaj neki takozvani KOH.
