Oldschool osoba je osoba koja ima nekih, 40-50 godina. Može biti i muško i žensko. U jeku mladosti slušala je gramofonske ploče i išla na rok žurke, a u daljem životu pratila razvoj TV tehnologije kako su godine odmicale. Od crno-bele tehnologije, pa sve do LCD televizora.

I sada želi da živi u skladu sa vremenom, pa koristi i internet. Ima fejsbuk i posećuje ga samo jednom dnevno na sat vremena, u glavnom od 21h do 22h.
Uglavnom se prva javlja na chat-u i najčešće jednom rečju.
"Pozdrav (Vaše ime)", ili "Ćao (Vaše ime)"
Naime, takva osoba ne ume da putem interneta izrazi svoja osećanja, što današnjoj omladini veoma dobro ide za rukom. Svaka rečenica joj je prepuna ozbiljnosti, iako ona nije uvek ozbiljna. Ne koristi smajlije.
Dopisivanje sa njom nikad ne može obuhvatiti više od odgovora na pitanje "Šta ima?", jer oldschool osoba nije u stanju da putem interneta iznese svoje mišljenje o drugim dešavanjima koja su možda interesantna za razgovor.
Prilikom dopisivanja sa oldschool osobom strah te je da zbiješ šalu, jer te je strah da će ti odgovoriti sa: ok
Na pitanje: "Šta ima kod tebe?", ne odgovara kao i mi (eo brate, ili klasika... ili smor), već kuca barem 10 rečenica gde nabraja sve od ustajanja do leganja u krevet. Taj odgovor piše oko 15 minuta, dok ti gledaš u "... is writting a message" i refrešuješ window jer misliš da je fejs ubagovao. Taman kad' pomisliš da ti oldschool osoba neće ništa odgovoriti, na tvom ekranu izleće 10m teksta što te opet vraća u prvi plan dopisivanja i stavlja ti obavezu da to prokomentarišeš.
Najčešći naš odgovor na to je: ":D :D ekstra" - jer ne želiš ponovni proces.

Sve to traje neko vreme dok oldschool osoba ne nađe sledeću žrtvu kojoj će napisati: Ćao (njegovo ime) i sačekati da je ona pita: "Šta ima kod tebe?"

Tada ne koristi Copy-Paste, nego opet kuca sve. Taj krug ponovi oko 3,4 puta za veče i onda ide da spava.

Kada uživo sretneš oldschool osobu, uvek će ti pomenuti kako ste se dopisivali na internetu.

Odgovor koji dobiješ od maloumne klinke kad joj baciš pozitivnu opasku na izgled.
Razlog je što smatra da je ribetina ako se drsko ponaša, a ne što je narcis kako se pogrešno misli.
Čak šta više, takve devojke imaju manjak samopouzdanja i misle da su ogavne, ali najviše žale što nisu muškog pola.

Vo vremja ono kad kod nas bejahu samo I i II program televizije, kablovske TV nemaše nigde, sateliti služahu samo za špijunažu između USA i SSSR, a magnetoskopi(preteče video-rekordera) koštaše kao 5 novijeh automobila, jedini način na koji mogaste da čujete koncertnu verziju neke pesme, beše ta da je taj koncert i snimljen na neku ploču, dakle na vinil.

Jedna od najpopularnijih grupa, bejaše tada vrli i progresivni Deep Purple, sa njihovim najcenjenijim albumom, koncertnim "Made in Japan", inače noćnom morom svijeh mladih muzičara vo vremja ono, koji svi bezuspešno pokušavahu da makar malo zaliče svirkom na one koji na toj ploči svirahu.
Taj "Made in Japan" imaše skoro svako ko imađaše i gramofon, jedinu spravu koju svaki roker moraše da poseduje da bi uopšte i mogao da sebe nazove tijem krasnim imenom - roker.

Na albumu tom slavnom, beše i znamenita pesma "Child in Time", koja beše najslušanija, naročito zbog toga što se tren pre najglasnijeg vriska Ian Gillan-a čujaše pucanj!
Taj pucanj bejaše pucanj Japanca iz publike na tom koncertu, koji tada sam sebe ubi...u transu zbog lepe svirke - tako svi misleše.

Mnoge godine prođoše od tada, proletoše kao jato ptica...i ja u jednoj zemlji dalekoj, upoznah čoveka koji bejaše jedan od mnogih majstora za zvuk na tom koncertu u dalekom Japanu! U tami noćnoga bara dušu svoju krepismo, pa se ja posle nesebičnog i dugačkog krepljenja setih toga pucnja, te mu ga i pomenuh.
On me pogleda, osmehnu se, pa mi reče da toga nema u sećanju svom, ali da dobro pamti da baš tada, u tom trenu o kome govorah, njima pade rampa za svetlo, polupa reflektore nekakve i veliki prasak pritom napravi...

Kaže se za nekoga ko pocrveni i pocrni preko svake mere od sunčanja na plaži, ili još gore, u solarijumu. Najčešće se dešava džindžerima i plavušama.

Roditelj detetu slepcu. Al ne u smislu invaliditeta, nego nesposobnoj kljusini, neretko i od tries i kusur leta koji još cucla izjanđale roditelje bez kojih bi isti ovaj bio izgubljen kao da je sam na sred okeana.

Moto karakternog vozača čija se noga ne pokoleba pred iznenadnim pojavljivanjem radarske kontrole.

Čuvena pesma najvećeg pesnika među muzičarima Dilana Boba. Još se ne zna šta je tačno pravo značenje ali se najviše sumnja na "smisao i prolaznost života" i "Dilanovo poimanje Biblije". Inače pesmu je maestralno obradio najveći inovator među gitaristima Džimi Hendriks. Kad je gorepomenuti Bob čuo obradu, više nije izvodio svoju verziju već Hendriksovu (tačnije, neku simbiozu dve verzije). Pesma muzički (u obe verzije) i tekstualno odaje tako epski osećaj da vam se pojavi vetar u kosi. Čak i ako ste ćelavi.

Kurton od čoveka je čovek koji ne vrijedi ni koliko rabljeni kurton.

Skupina radovaca.

Faca, pokreti i pogled "pažljivog" slušaoca koji se pravi da ga zanima samo predmet razgovora, a upravo to ga ni najmanje ne zanima.

Psovka, koju je moja strina (Nina Živadinka) uvek koristila kada sam bio nevaljao kao dete.
Nina = strina kod nas...

Uloga
I- komentara je da pridobijes sto vise glasova ili obozavaoca!
II- komentara je da skratis ljudima muke oko trazenja definicija vrednih citanja!
III- komentara je da ispraznis svoju neg.energiju na nekom nepoznatom!

'Ladna pica, suva za sve pare. Tol'ko suva da se brašno ne bi u'vatilo ni tri dana da ga bacaš. Ni jedna jedina suzica tu ne krene, reda radi. Samo stoji, samo mami, al' radosti ne daje.

Svako društvo ima bar po jednog takvog. Njega bi svaka cura želela za najboljeg druga. Zaljubljen je u samog sebe, a ponašanje tipično žensko. Njegove obrve su tanke kao kod cure, puder i kreon su mu sastavni deo uniforme. Na fejsu ima preko hiljadu prijatelja i obavezno koristi w umesto v.
Najbolje se vidi u primeru:

Fino.Ma šta fino dobro. Rekoh dobro? Ne, ne, ne. Odlično! Da, da stvarno je tako, bar izgleda, a izgled ne vara, rekli bi, ma ko će ga znati. A i šta se nas tiče. Nećemo valjda da turamo nos di mu nije mesto. No-no.
Začešljano, frizirano, našminkano spremno za velku pozornicu. Spremno za surovi život i našu proekciju nas samih drugima. Fino, lepo, dobro, iako ispod ili samo koji tren pre toga nije bilo tako, ali avaj šta se ne vidi nije se ni dogodilo. Ko će ga znati da se raščupana štrokava kosa do pre koji sekund vijorila po zraku ako je neposredno pre sud očiju silnih svezana u formalni društveno prihvatljiv rep. Ko će i pomisliti da ispod finog povugenog komše s teglama i ravnim kariranim kolirom čuči kojekakav psihopata. Naravno niko! Ono što se ne vidi to se i ne događa a ono što se događa to se najčešće ne vidi.
Veština većine i vrlina retkih koji je ne primenjuju. Društvena obmana zarad društva i duševna naslada zarad duše. Dosadna izrežirana predstava koja je samo farsa mnogo zanimljivije predstave, ali ona je nažalost, najčešće vidljiva samo glumcima i oni će se svojski potruditi da tako i ostane. Naša stvar, samo naša stvar, možda je zanimljiva, puna patnje, gorčine, bola, govana ali je naša, ne nije za vas, ne, nikako, vama smo sprremili nešto bolje, lepše, prihvatljivije i vama sličnije. Barem Vama kakve poznajemo.

Gotovo neizbežan lik u svakom autobusu koji noću vozi turiste na letovanje u Crnu Goru.
Ima 60+ godina i putuje na letovanje sa ženom, koja mu je po pravilu potpuno podredjena. Vrlo često ima brkove (on, ne žena).
Ima završen 3. stepen (eventualno VKV) i najveći deo radnog veka je proveo u nekom metalskom gigantu SFRJ, koji je danas u stečaju ili već prestao da postoji.

U autobusu obavezno sedi u prvom redu sedišta i to sa desne strane, kako bi imao pregled situacije na putu.
Zna svaki motel i stajalište na kojem će da se prave pauze i on daje znak drugima kada je pauza gotova i kada treba da se krene dalje.
U autobusu sve vreme prilično glasno razgovara sa vozačem i suvozačem o svim mogućim i nemogućim temama (politika, svetska ekonomija, vojni blokovi...), ne dajući nikom da spava. Zapravo, njegovo herojstvo se i ogleda u činjenici da će ceo put biti budan, pa sa visine gleda na sve one koji su se drznuli da makar i na tren dozvole da ih sanak savlada.
Na Tjentištu će u inat svima da skine gornji deo trenerke i da ostane u majici na bretele.
U 5:15h će biti prvi koji će u daljini da ga ugleda i naglas vikne "LJUDI, MORE!", budeći time i ono malo ljudi koji su uspeli da sklope oči pored njegovog konstantnog drobljenja.
Moliš Boga da nisi smešten na istom mestu gde i on.
Uprkos svim tvojim željama i nadanjima, biće tu i kroz 10 dana kada treba da se putuje nazad...

Imati ovu moć znači moći istovremeno raditi više poslova i slušati više osoba koji govore o različitim stvarima. Maksimalno skoncentrisan i prisutan, ovde i sada. Moć uglavnom svojstvena ženskama.

Opis fenomena koja traje dugo, predugo, u beskonačnost, toliko je daleko otišao da se početak ne vidi, a kraj ni blizu. Do njegovog kraja ne bi skočio ni dinar u vrijeme hiperinflacije.

Свирати курцу, пренесено. Ако би узели неку ближу одредницу, клепати мајмуна не би ли живнуо. Шаматари. Клеп-клеп! Подстаћи га, јелте, на ангажовање без фармаколошких средстава.

Akcija u kojoj konobar, uz osmeh na licu, slucajno naplati vise il vrati manje para.