Crtać koji se prikazivao devedesetih godina u Srbiji sa namerom da ubije monotoniju koja je vladala nacionalnom frekvencijom. Dosadili su više prenosi skupštine, slike spaljenih ognjišta, reportaže o redovima za hleb i zejtin, afera oko rumunske nafte... Trebalo je doneti nešto novo. Bez nasilja. Nešto veselo.
Glavni likovi su bili: iskrivljeni kaktus, dosadni ananas, žuta made in taiwan banana sa rancem u obliku zakrivljenog penisa, luda mandarina, gradonačelnik jagoda i domaćica patlidžanka.

Zbog živopisnih boja, sinhronizacije i glasova, gotivili su ga i stariji.

Pouka zasnovana na širokom asortimanu jutarnjih tegoba ili pak nekom euforičnom stanju koje oslikava sadržaj noćašnjih aktivnosti.

Odjeb na idiotsku konstantaciju mandrila i loš pokušaj da se ispadne zanimljiv. Dlake na jeziku bez, ali suptilnije malo. Samo što kod baš ukanaljenih vrsta može da izazove kontraefekat i nastavak priče sa još većim uzbuđenjem.

Tako sladak naziv za ne baš tako slatku zabavu kao što je slot aparat.

Čovek koji živi u ubeđenju da ima sposobnost prolaska kroz objekte tj. toliko slabo obraća
pažnju na njih da stičemo takav utisak.

Upoznah se sa likom 2011. ili 2010. godine i mogu Vam reć' da mi se tada učinjelo da je baš baš ono. A kako tad WOW nijesam ni znao da igram pa mi čo'ek objasni masu toga učinio mi se toliko dobar momak, a čega dobar, strašan momak za ne vjerovat'.

I tako, počinjemo Doticu malo ovo, malo ono, i garili smo tu WOW jer u Dotu je bio nub prevelikih razmjera, družili smo se baš baš ono skorosvaki dan. Igrali i tako.

Onda me upoznao tu sa njegovim drugom sigurno najboljim Dovijem. Počesmo sa njim onda WOW da igramo sigurno svaki dan, znači svaki dan, odlično nam bilo svaki dan, kad god mi nešto trebalo, neki torrent, tu je bio Cupara, kad god mi je bio potreban neki crtani, tu je bio Cupara da bez pogovora pomogne. U WOW nije bio nešto ali se trudio, u Dotu je bio ništa i nije se trudio ali nije to bitno sad za priču.

No, kako to obično biva, dođe mu fakultet nekakav i ode čo'ek, ka' da je u zemlju propa', ode, tu smo se nešto isprekidano čuli i svi vi mislite dobar momak, strašan momak, i ja sam to mislio ali jednu noć riješili Dovi, drug mu, i ja, drug mu, da krenemo mu put kuće i ono šćeli da ga iznenadimo, odemo mu od pozorišta onamo u centar do kuće mu, pješke, a on živi u Tološe mrtve, i dođemo mu do kuće, četiri sata hoda, i ovaj Dovi, drug mu, ga zove na telefon da izađe, a ovaj veli da je sad legao i mi nalijevo krug i kući i eto kakav je čo'ek, eto kolika je to ubazda od čo'eka.

Раширена појава у којој претерано урбане и квази-образоване даме у свакој причи за децу виде скривену поруку која за циљ има да се женски пол омаловажи и потцени.

Disciplina kulturih i moralnih patuljaka današnje omladine. Dobro, neću da generalizujem, ali ovakvih primeraka ima na svakom ćošku. Nažalos'.
Elem, došla nova vremena. Što si nepismeniji, to si veća faca. Što manje čitaš, popularniji si u društvu. Naravno, ne računaju se SMS poruke, statusi na fejsu, nalepnice na deterdžentima i drugim dezinfikacionim sredstvima ili Bravo girl. Ne bih ja računao ni ''štiva'' kao što su Kupoholičarka ili Grabljivica, al' aj sad, bolje išta nego ništa. Ma i ''Amouage'' (Amoaž prim. prev.) Marijane Mateus neka uzmu, valjda ima nečeg poučnog majkumustaru.

- Poslednje što sam pročitao bila je Bela griva i to samo zato što me je (m)učiteljica naterala.
- Haha, a ja Vuk i tri praseta, i to pre nego što sam saznao da postoji i crtani!
- Taj rad!

Simpatično. I bilo bi, da ovo ne izgovaraju konji od 18+ godina. Cenim da su ovo ljudi kojima je film bolji od knjige. A ako nije izašao film? Ma opušteno, kad tad će ga neko snimiti. Onda kupiš kokice, zavališ se u fotelju i... Ček', da l' sam pomenuo pivo? Ne? Dakle, kokice i pivo, zavališ se u fotelju i uživaš. U jednoj ruci pivo, u drugoj kokice. Imaš li treću ruku za okretanje strana na knjizi? Ne? Molim lepo. A i zašto bi čitao knjigu mesec dana, kad film možeš sabiti za cirka 2 sata? Prosta računica.

Izgleda da im ipak bolje ide matematika od književnosti.

Izraz koji u značenju buljenja u knjigu koriste isključivo prosvetni radnici, dok svi ostali misle na neke druge lekcije, koje se vrlo rado i sa zadovoljstvom obnavljaju.

Univerzalno objašnjenje koje se daje deci starosti do nekih 5-6 godina kada postave neugodno pitanje u vezi nečijih postupaka.

Naj efikasniji način da pridobijete publiku kojoj upravo NE preporučujete dotični program. Postoje tri varijante koje mogu da ulaze umesto ove tri tačke:
(18)- Iako deluje, ovo NIJE pornić. U filmu će najverovatnije biti par golih riba, biće nekoliko ubistava sa krvavim detaljima, i podosta psovki. (Glupost je da scene relativno umerenog nasilja i golotinje mogu da izazovu neke loše posledice po razvitak mladog čoveka u tim godinama.) Zašto ne stave taj znak na, recimo, boks?
(16)- Par ubistava, BEZ krvavih detalja(samo čovek koji se stropošta na zemlju), eventualno može da se vide sise tu i tamo i to je to. (16 godina?!)
(14)- Smrt može biti samo prirodna, negativci iza rešetaka, pozitivci jašu ka zalasku sunca, mala deca nadmudruju odrasle ljude, devetogodišnjaci 'ladno polome od batina odrasle sirovine. Sve psovke su na fazon: ,,Dođavola"'', ,,Prokletstvo'', ,,Sto mu gromova!'' (Samo još da podsetim da je dete sa 14 godina ide u osmi razred!:) )
(12)- Isto kao crtani, samo sa živim glumcima. Nema smrti, nema psovki, u najgorem slučaju negativci idu u zatvor ili se transformišu u pozitivce. (12 godina, pubertet, a tebi se preporučuju samo Pokemoni, Digimoni, Teletabisi itd.)
Zaključak: Šljašteći crveni krug sa brojem unutar njega služi samo, ali samo, za ismevanje onog ko ga je stavio. Po njemu, ako imaš 17 godina, treba da čekaš godinu dana da bi pogledao film kao što je recimo ,,Kum''. Glupost. I,da još jedna stvar, Američko rvanje, praaaavi izvor nasilja, se na FOX-u pustao u udarnom terminu!(ne sećam se koje je ,,ograničenje'' bilo,ali sam 100% siguran da nije bilo 18 godina!)

Privremeno, funkcionalno ime za nečijeg sina kome smo opet zaboravili ime ili nikad nismo ni znali.

Društvena igra u kojoj je cilj objasniti za 1 min što više pojmova bez korišćenja samog pojma. Igra se u parovima, i što manje poznaješ osobu sa kojom igraš, teže je

Najzanimljivije ju je igrati u pripitom stanju, jer tad dolazi do najboljih ispala, i nezaobilazno dođe do bar jedne svađe po partiji

Na prvi pogled, neki bezvezni crtani za malu decu. Ali je zapravo šou u kome ima više nasilja i tuče nego u svim delovima "Rokija".

Naime, jednoga dana, neki profesor je odlučio da napravi decu i da to obavezno budu devojčice. Pošto je verovatno bio impotentan ili ga ni jedna nije htela jer je bio zaluđenik, uzeo je "sugar", "spice" i "everything nice" i sve to sipao u šerpu. Potom je u taj bućkuriš slučajno prosuo hemikaliju X i od toga su nastale tri glavate devojčice bez noseva, bez prstiju na udovima, ali sa super snagom, razarajućim laserskim očima, ledenim zadahom i ostalim bakračima od kojih bi se i Pokemoni uplašili.

I naravno, one su super-heroine, i bore se protiv zla (neki majmun sa ogromnim mozgom; neki polu-đavo, polu-tranvestit; medved koji svira bendžo; razmažena klinka koja je ćerka nekog tajkuna itd.). Način na koji se bore protiv zla nije ni malo naivan. Udaraju, lome koske, izbijaju zube, leti krv (nešto od ovoga se može videti i u uvodnoj špici, pa posle razmislite kakvu poruku šalju maloj deci).

Tu je i gradonačelnik (verovatno pedofil) koji ih zove stalno kad god, iznenada napadne neko čudovište veličine Avalskog tornja ili kad banditi pljačkaju jednu od hiljadu banki u tom gradu. Ruše sve po gradu, a onda u sledećoj epizodi, grad potpuno obnovljen i čitav. Nema čak ni razbijenih prozora. Tu je i gradonačelnikova bebisiterka Miss Bellom, kojoj se nikada ne vidi glava pa tako kad se ona pojavi u kadru, možete videti njene silikonske grudi, uzak struk i noge koje su toliko dugačke, da je to verovatno razlog zašto joj se ne vidi glava, a farbu za kosu pozajmljuje od Zorice Brunclik.

Crtać se nekada prikazivao na Cartoon Network-u.

Ako znaš ko su vitez Koja, Draguljče i Minja Subota.

Staro odbojkaško pravilo zbog kojeg bi većina mečeva postajala monotona, a samim tim i ubijala ljudima volju za gledanjem, jer bi osvajanje jednog poena znalo da potraje čitavu večnost.

Poslednja karta na koju igra svaka baba. Nakon polučasovnog ubeđivanja da treba nešto da stavite u usta, prezalogajite, čalabrcnete, jezik počinje da joj trni, šecer skače, a pritisak pada, ona ispaljuje ovu sudbonosnu izjavu koja se u glavi mladunčenta transformiše u stvar od krucijalnog značaj za njegov razvoj. Kec iz rukava posle kog nema nazad, a ni napred. Sve ili ništa. Pobeda ili agonija.

To je bio kamen temeljac u životu svakog muškarca! Jedina novina koju kradeš od oca i vraćaš je na isto mesto gde si je uzeo pazeći da je milimetarski pozicioniraš u predjašnje stanje kako niko ništa ne bi primetio. Kad si klinac, Plejboj ti dodje kao poprilično stariji brat, naučiš i vidiš mnoge stvari koje nisi mogao ni da sanjaš, ali posle Plejboja te iste stvari stvarno možeš da sanjaš do mile volje.

Iz Plejboja si mogao da naučiš kako da izgradiš životni stil, kako da se obučeš, kako da obaraš žene s’nogu, kako da napraviš najbolje koktele i sl. Pa kad sve to naučiš odgledaš crtani film u 19 h i 15 min., popiješ čašu mleka, obučeš pižamice sa medvedićima i odeš na spavanje. I dok ti majka prebacuje prekrivač (sa medvedićima) osećaš da imaš dva mala šiljata roga na glavi i da te pozadi žulja kopljasto zašiljeni rep i to baš nezgodno smotan u pižami. Da, spavanje, ali kakvo!? Pre nego što se uspavaš prelistaš u glavi sve što si video i pročitao u Plejboju i taman stigneš do … prekid filama ….. zzzzzz

Plejboj je imao nešto što nijedna novina nikada nije imala i neće imati. Imao je duplericu. Otvoriti duplericu je bio pravi mali ritual … pa recimo da je to nešto slično otvaranju dobro upakovane čokolade. Namučiš se da je otvoriš i da slučajno ne nagužvaš ili zacepaš neki list, ali trud se uvek blagosloveno isplatio. Inače Plejboj se čitao od prvog do zadnjeg slova. Iako je u svakom broju bilo identično čitalo se čak i uputstvo za pretplatu. Nemam pojma zbog čega. Nagadjam, možda zbog želje da se što duže drži u rukama tj. pred očima.

Danas nema tako tajanstveno i golicavo upakovanih slatkiša, sve je ogoljeno, brzo i instant. Dva klika mišem i pornjava do mile volje. Gde je tu kamen temeljac, stariji brat, materijal od koga se heklaju snovi, uputstvo za pretplatu, bog će ga znati, ali neka su oni nama živi i zdravi.

Proces koji najcesce nastaje kao posledica spoljnih faktora koji ruse decje iluzije i ideale. Siroko rasprostranjeno medju osobama rodjenim u Srbiji u drugoj polovini 80ih.

Likovi iz crtanih filmova i filmova za decu. Poznati su po tome što zaista mogu sve ono što jedno dete od 5-12 godina može da poželi da uradi, iako je to nemoguće. Evo nekih primera...

1) Prkošenje gravitaciji i letenje
Svi crtani likovi ili likovi filmova za decu barem u jednoj epizodi svojih herojskih avantura moraju da polete ili pak na neki drugi način prkose gravitaciji. Pošto već znamo da Superman i Batman mogu da lete, navešćemo još neke očigledne primere prkošenja gravitaciji. Wile E. Coyote a.k.a. Pera Kojot Supergenije u svim svojim epizodama mora na neki način da padne sa litice, ipak on ima dovoljno vremena da ostane u vazduhu pre pada i kaže Vam "Ba-baj" ili "O-o" (ovo je opšta pojava u svim crtaćima, Kojot je samo naveden kao primer). Teletabisi, iako su u početku napravljeni za retardiranu decu, veoma brzo su postali popularni kod normalne dece sa niskim koeficijentom inteligencije. Na kraju svake svoje epizode skaču u rupu na brdu, koja neodoljivo podseća na bunar, i naravno, ništa im ne bude! Nije ni čudo što su neka deca igrajući se Teletabisa pokušavala da skoče u bunar.

2) Besmrtnost
Svaki, ali svaki lik je besmrtan, osim Bambijeve mame. Ova osobina se najčešće se vidi kod protivnika glavnih likova. Tom, mačka, poznati protivnik miša Jerrya, preživeo je sve! Od sekira, čekića i tegova koji su ga udarali po glavi, preko onog kada ga Jerry zakači kanapom i vuče po celoj kući, šišanja kosačicom, mnogobrojnih padova sa višespratnica, do eksplodiranja raznih eksploziva koji su se našli u njegovoj blizini! Protivnici Duška Dugouška su takođe preživeli ovakve ili slične napade na njihov život, jedino se razlikuju po tome što moraju da izdrže i onaj gej poljubac glavnog lika!

P.S. Zašto je samo Bambijeva mama morala da umre? Majku Vam vašu, skratili ste mi život na pola!

3) Uvek imaju sve što im treba
Najbolji primer za ovo su Pingvini sa Madagaskara, iako su skoro počeli da se prikazuju. Naime - Riko, retardirani pingvin koji ne zna da priča, uvek može da ispljune šta god ostali pingvini požele! Makar to bio i ceo šleper sa dve prikolice, Riko će samo elegantno da otvori usta i on će da izađe. Deca novijih generacija su vrtiću počela da gutaju igračke igrajući se Pingvina sa Madagaskara.

4) Magija
Ima je koliko god poželite. Sve je počelo sa prokletom žabom i princem, pa je došla devojka čija prelepa odeća traje samo do ponoći, a posle nema čime ni da se vrati kući. Tu su još i Ekskalibur, otrovna jabuka, "ogledalce, ogledalce moje", Ružica (lepotica koja se ubola na trn ili vreteno pa je zaspala), maska, a da ne pominjemo leteće ćilime i razne Kaspere koji ispunjavaju želje.

5) Brzina
Mnogi od ovih likova su ekstremno brzi. Dok mi na ekranu vidimo samo neke čudnovate linije kretanja ili oblake prašine oni su već pospremili kuću i stigli na drugi kraj sveta. Kod onih malo sporijih se vide i noge koje se kreću u krug kao točkovi, a neki to vole i vrtložno, kao dobri stari Tasmanijski Đavo.

6) Snaga
Lik sam po sebi nikada nije snažan, međutim, nekolicina njih može da dobije dodatnu snagu ako obuče neko odelo, popije ili pojede nešto. Super heroji su, naravno, niko i ništa bez kostima! Ni jedan Popajev crtani ne prolazi bez spanaća. Asteriks ne bi ni postojao bez tajnog napitka. A vi i dalje ne znate kako da naterate dete da jede zeleno povrće ili pije sirup.

I pored svega ovoga, mora se priznati, svi smo mi voleli te dane i te likove. A i to vreme je bilo mnogo lepše za odrastanje u odnosu na ovo danas. Setite se da mi možda nismo imali kompjutere, internet, fejsbuk i ostale moderne stvari, ali barem nismo bili osuđeni na to da gledamo kečere, bakugane, ben-ten i slične gluposti.