Хранио се нездраво.

Krajnji sadijum prihvatanja svoje hude sudbine. Tri ujutru je. Za par sati imate histericno idiotski ispit i spopadaju vas suicidne misli. Ne mozete da razumete da je iko sastavio knjigu tako besmislenog sadrzaja i tog nivoa elementarne nepismenosti. U glavi vam je samo ono staro dobro 'ovo nikad u zivotu nece da mi treba, ovo nikome u zivotu nikad nije trebalo!'. Elem, tu je greska. Autoru idiotizma koji trenutno izucavate je to itekako bilo potrebno. Covek je ipak nekako morao da se dokopa trenutnoga zvanja u akademskim krugovima.

Ljudi koji imaju težak život. Imaju tonu iskustva, koje ih je nateralo da budu obazrivi. Žive socijalno i nestabilno, zavise od mnogih faktora. Poseduju izuzetnu količinu upakovanog straha, ponekad sasvim neopravdanog. To su osobe koje će se pre nasmejati nego one koje je život mazio, koje su site, ali taj smeh neće biti od srca. Taj smeh će skrivati sivilo, prekrivati tugu. Neće dati vihoru zla da odvuče i preostalu snagu kojom te osobe raspolažu. A te snage je malo.

Gledaju da nikoga ne uvrede, da se ne mešaju u tuđe živote. I svoj im je veoma komplikovan i nimalo lak. Predstavlja nerešivu enigmu. Ne nameću se, zatvorene su u sebe, izjedaju se iznutra. Ne žele nikome da govore svoju muku. Niko i ne zna šta ih muči. Mada se mogu prepoznati na prvi pogled kao osobe koje imaju određene nedostatke za sreću, niko ih neće gledati sa razumevanjem, neće nuditi pomoć. Sklanjaće se od njih kao od neke bolesti. Želeće da ih što pre prođu, preskoče, da ne stupe u kontakt s njima.

Mnogo brige obuzima takve ljude, ali se ipak oni zadovolje i najmanjim stvarčicama. Nisu halapljive, štaviše, sasvim malo im treba za sreću. Ali to malo, nikada ne dobiju. Brižljivo čuvaju ono što imaju, ne želeći da izgube ni delić onoga što poseduju. A poseduju veoma malo. Zbog toga su i obazrivi.

Kupuju crni hleb, gledaju po radnjama gde je šećer najjeftiniji, preračunavajući se koliko im je ostalo, ne bi li deci kupili bar litru mleka. Uvek jedu posle dece, i to ono što ostane. Nekada su bili zadovoljni svojim životom, a danas se sa velikom dozom sete sećaju tih dana, kada su umesto sebi pomagali drugima. Kada su imali mnogo više nego danas. Kada su bili srećni.

Danas, krišom kupe novčić na ulici, zgazeći ga i gledajući da ih niko ne vidi. Pre se tako odlučuju da skrpe za život, nego tražeći milostinju od drugih.
Ljudi koji rado pomognu, bar koliko je u njihovoj moći.

Uteha za one kojima ništa ne ide od ruke.

Ортак који је био на врхунцу славе, омиљен у друштву, прави лаф, шмекерчина. Е онда је све успео да засере. Увалио се у говна до гуше, дословце отишао у курац. Дужан ко Грчка, није га било нигде и само њему је знано како је преживљавао. И онда после тмурног периода враћа се у пуном сјају. Како? Опет, то само он зна. Све се враћа на старо, опет омиљен у друштву, можда и више него први пут. Опет је све лепо, бајно и сјајно, само што је после толико година бедака стекао неко искуство, па се сад понаша зрелије. И свима је драго због тога, чак и они који га не воле поштују га. И заслужио је њихов наклон. Једино што постоји бојазан с обзиром на историју да не понови све наново...

Potpuno nelogična rečenica,al važno je da je vi koji je izgovarate razumete.

Ona je malo ista.
Samo će trebati vremena da shvatiš.

Nije iz licnog iskustva,ali dobro ce vam doci da znate kakav je pakao...
Istinitost događaja na testu iz hemije na Univerzitetu u BG-u je nemoguce potvrditi.ali bilo kako bilo,prica je veoma zanimljiva.Odgovor jednog studenta je bio toliko ,,dubok'',da je profesor odlucio da ga podeli sa svojim kolegama preko interneta.
Pitanje:''Da li je pakao egzoterman(predaje toplotu),ili endoterman(absorbuje toplotu)?''
Vecina studenata je napisala svoje predpostavke na osnovu Bojlovog zakona(gasovi se hlade kad se sire i zagrevaju kad se skupljaju)ili neku drugu varijantu...
Jedan od studenata je napisao sledece:

Izraz koji se u narodu koristi kada je materijalna situacija losa da gora nemoze biti iali se neko seti da kaze:CUTI,DOBRO JE bar smo zdravi

Rečenica koju smo svi u vrtiću koristili da izbegnemo batine od nekog nadrndanog batice iz predškolskog koji nas je uzeo na zub.
Ko zna koliko puta bih ja dobio po nosu da nisam rekao da mi je
ćale pandur/ vojnik/ specijalac, zavisi od ozbiljnosti situacije.

Rečenicu koji koristiš kad ti neko pošalje pesmu tvog omiljenog
DJ-a/repera/MC-a/pevača/reperke/pevačice (na kog se najviše loziš).... Iako ne znaš za pesmu nećeš da se izblamiraš da je ne znaš jer je odlična...

Najpoznatije pitanje koje krasi konverzaciju muškaraca od kada je sveta i veka! Ugledavši neku "trebu" jedan drugog često pita "Bi li je?"

Karakteristika automobila, koji je vlasnikov vršnjak.

Napunio se i sada ga boli kurac. Počeo je prije svih, u vrijeme kada je stvar još uvijek bila vruća, uzeo je i pare i slavu a onima koji dolaze kasnije ostavio samo mrvice. Rizik košta, ali se i isplati. Pitanje je samo da li je sve to dovoljno da zaliječi duševne rane koje uspjeh za sobom ostavlja. Bilo kako bilo, čovjek je uvijek na istom, u grob još niko ništa ponio nije.

Provokativno pitanje pri susretu sa bivšom devojkom koja te je ostavila zbog uzvišenog osećanja prema nekom za koga znaš da je bizgov.

Ispit koji sledi nakon onog u auto-školi i nakon dobijanja vozačke dozvole. Daleko rigorozniji od onog koji je utvrđen zakonom( u pojedinim slučajevima moguće je korišćenje priručnih sredstava poput pesnice ili prigodnih tupih predmeta). Sažeto se može prikazati kao: "Džabe ti dozvola dok ne ubediš ćaleta da nećeš slupati auto". Uključene su sve vrste kolovoza, od ritopeških zemljanih polu-puteva do autoputa Beograd - Zagreb i svi vremenski uslovi. Takođe, razlikuje se od običnog ispita po tome što podmićivanje ne pomaže.

Najveći strah u Srba.
Srbi se plaše promaje vise nego dušmana, kolere ili političara. I na najmanje strujanje vazduha u prostoriji skaču kao opareni i sklanjaju se sa promaje ili zatvaraju vrata ili prozor. Oni dobrovoljno pristaju da klime i ventilatori duvaju direktno u njih, ali kada je promaja u pitanju to je druga priča. Od detinjstva nas plaše nečim sto nazivaju facijalis. Čak nam i demonstriraju kako će nam se lice ukočiti i kako ćemo izgledati strašno. Prete nam i upalom ušiju, mozga, ukočenjem mišića, oduzimanjem delova tela. Kud promaja okom, tud mi skokom. Mrdne li se malo zavesa na 40 stepeni i dune li kroz kuću, nastaje opšta pometnja, veća nego da je tu zavesu pomerio masovni ubica koji se iza nje sakrio u nameri da nas sve istranžira.

Potice od rijeci "jerbo" sto znaci "jer",medjutim u izgovoru osoba od 70 i kusur godina,ono "r" se cesto gubi.
Ono sto je zaista zanimljivo jeste da tokom razgovora,svi ignorisu
kad cuju "je'bo".

Kaže se za nešto što je očigledno.

Нема просветног радника који није изрекао ову реченицу родитељу најгорег ученика у разреду. Јебига, свима је лакше да мисле да се у њиховом детету крије мали Тесла који само чека да заблиста кад изданак стекне радну навику, него да му је дете нога. Реално, не мош поднети сазнање да ти је дете глупо ко курац.
Е па стани...ако је глуп, глуп је, јебига, вероватно је повуко гене на кеву, ша сад, ко те јебе кад ош пластифицирану барбику да шеташ...сад стисни муда и поднеси то ко мушкарац.
Али лењост. Лењост је одраз нечијег карактера, васпитања. Безобразлук. Ша ти вреди мозак ако те мрзи да га користиш. Ништа. За седење и једење гована о потреби анархосоцијалне револуције у Занзибару.