Nesuđeni pisac ili stidljivi lik koji svoje frustracije svakodnevnog života iskaljuje na blogovima, društvenim mrežama ili ne dao bog, Vukajliji. Nešto kao propali intelektualac, pošto poseduje dva grama mozga potrebna da sklopi dva i dva, ali proces primene naučene jednačine u stvarnom životu ne funkcioniše, jer dotičnom jednostavno nedostaje kako da sklopljeno znanje iskaže i tako ostaje u zapećku društva kao fin čo'ek al' nesposoban da kaže šta želi. Nešto kao nelord na kraju, al' u blažem obliku.

Skup termina preuzetih iz video igrica koji se silom prilika upotrebljavaju pri ovakvim uslovima.

Psiholingvistička disciplina koju sam ja savladao na treningu. Sastoji se od mumlanja, pljuvanja i trešenja nosa uz prigušene tonove srpskog jezika.

Ako vam vaša nepca mogu dočarati božanstveni okus poslastice koju sam nazvao ORKAČOZLA onda imate sve predispozicije za vrhunskog degustatora.

Zašto ORKAČOZLA. Zbog kombinacije već gotovih poslastica koje se mogu nabaviti na tržištu.

Dakle ovako:

OR = šnite(štangle) orašnica
KA = krem sa okusom kave
ČO = čokoladni preliv
ZLA = zlatne niti koje diskretno prožimaju čokoladni preliv

ORKAČOZLA je sendvič kolačič sastavljen od dve šnite(štangle)orašnice, sastavljen kave kremom, preliven čokoladnim prelivom protkanim zlatnim nitima.

Najrealističnija surova metaforika prikazivanja života.
Slaganje situacija u dela, koje nam naizgled nasumično baca s neba neka viša sila. Kada uradimo nešto dobro, kada sklopimo kockice tačno kako treba, dobijamo naše dragocene ''poene''... To kratko osećanje uspeha i samozadovoljstva, stvoreno samo da nam zamaže oči iluzijom da je to što smo uradili značilo nešto... Da ne sagledamo celu sliku, ceo apsurd postojanja.
Te dobre stvari koje smo uradili brzo nestanu, zaborave se, obriše ih pesak vremena, i poeni ubrzo ne znače više ništa. A greške, greške ostaju tu... I gomilaju se... Gomilaju se sve dok ih više ne možemo ispraviti ispravnim potezima. Dolaze nam figure koje je sve teže uklopiti, a igra samo nemilosrdno povećava brzinu sve više i više, i tu nema pobednika. Kraj je neizbežan, i svakog stigne kad-tad. Oni dugi blokovi koji nas spašavaju prestanu da dolaze kada nam najviše trebaju. Iza nas ostaje ništavna haj-skor tabela, a od nas samo jedva čujni eho u egzistenciji... Skoro kao da smo i mi tu nekada bili, i nešto ''značajno'' uradili.

Sinonim za najveći mogući stadijum prolupavanja, koji možda i nosi neku mudrost.

Zašto lonče? Jer je to rekvizita koja se najlakše baca a da najbolje odzvanja.
Zašto niz stepenište? Jer je to najduži mogući put odzvanjanja.
Zašto kinesko? Zato što oni imaju najduže stepenice koje vode nebu pod oblake u one špicaste četvrtaste kućice sa krovom na spratove, gde neki deka Kinez sedi i svirka frulu. Oni bace dakle malu zvonjavu rekvizitu niz stepenice i osluškuju pažljivo svaki tonić zvuka dok ne odmakne kilometar, na pola puta do zemlje. Nakon konstatacije svake frekvencije zvuka, novorođenče dobija ime. Ping Tin Čing Bimpi Li Pup. Melodičan kineski jezik sa pahuljičastim pismom, ne menja svoje običaje od pamtiveka.

Nama ta tradicija nije baš poznata, sa našim slabo-frekventnim, siromašnim pismom od samo 30 slovca, jadne oznake. Nama to dakle zvuči kao čisto lupetanje!

Iako većina stanovnika Srbije ni po čemu dobrom ne pamti devedesete, na određene pojave iz ovog perioda danas se gleda sa simpatijama ili nostalgijom. Veliki udeo u tome ima vremenska distanca od dvadesetak godina, ali i mozak koji je određene loše informacije skladištio duboko u podsvest u nadi da će biti zaboravljene. Upravo među ovim "uskadištenim" pojavama postoji par njih, u suštini malih i beznačajnih, na čiji se pomen oseća mučnina ili jeza koja nas vraća u to "divno" vreme.

Fićomati su video igre, stoni fudbal i fliperi koji se mogu sresti na vašarima i seoskim slavama, a nekada su bili popularni i u game klubovima. To su obično aparati sa dve ručice i po tri dugmeta sa obe strane, i u većini slučajeva jedno dugme služi za udarac, drugo za skok a treće nema funkciju. Igra se u stajaćem položaju, a neke vožnje su imale i kabinu sa sedištem. Pojavom sege, nintenda, sonija i igraonica, fićomati su polako počeli da izumiru. Ostaće upamćeni po nekim kultnim igrama kao što su pang, cadilacs & dinosaurus, metal slug, final fight i brojne druge.

Nekoliko izraza koji se koriste uglavnom u Beranama (sjever CG).

Gledni - Može da bude dečko neke ribe, a može da se odnosi na bilo kojeg muškarca.
Gledna- Riba, opet, može da bude nečija riba, ili tamo neka random riba.
Baljov- Najgora seljačina koja je sišla sa planine i glumi ludilo po gradu.
Marisati- Umlatiti nekog, olešiti od batina.
Čorisati- Ukrasti
Biti kećav- Biti bolestan, bolešljiv, slabašan
Gurbet/Gabelj - Ciganin, rom
Kipra- Obično pas lutalica, plašljivi pas koji i od mačke biježi. Češće se za čo'eka kaže da je kipra, što bi značilo da je nula od čovjeka, podmukao, pokvaren, ljigav itd...
Uhvatiti šturu- Pobjeći, podbrusiti pete
Čoldo - Kurac

Osoba koja i na on-line bilijaru pokušava da smuva nešto žensko i pritom odbija da igra sa muškarcima.

U današnje doba web 2.0 i mobilnih koji više znaju nego nekada megaračunari, definicije commodorea i spectruma već deluju kao pluskvamperfekat. A šta biste tek rekli na igricu koja je na lampaškoj tehnologiji (to je ona što je bila pre tranzistorske), gde ganjaš vanzemaljce pravljene na bazi lampica. Igrica koja guta 6 baterija, naravno onih AA.
E da znate da imam takav primerak. Koliko se sećam iz 1980. godine. I još uvek radi mada ne prikazuje dobro poene.

Čovek koji inicira besmislene razgovore vezane za formu helsingborga, učestalost padanja male serije na ruletu i davanja free game-ova na aparatima. Retko i sam za aparatom ili ruletom. Neretko pripit i bez cigara. Od kockarskih aktivnosti najčešći na grčkom kinu i trkama kerova, uz izuzetak vikenda kad igra 3 tiketa po 30 ukatmica. Isplata naravno-34 miliona, ulog naravno-20 dinara. Najveću noćnu moru zapravo predstavljaju po zaposlene. Još veću ako su zaposleni ženskog roda. Prva rečenica koju započnu sa žrtvom je obično "jel daje nešto" i "kako baca?"

Skraćeni Engleski. Onaj koji se sve češće koristi na javnim četovima i forumima.

Titula koja ide liku koji ozeni lokalnu radodajku.

Ima tako snuždenih i smornih ljudi, Bože sačuvaj. Rek'o bi čo'ek, neka mu se strašna nesreća desila. Ali to je obično neka manja stvar. Da li je to slomljeno srce, prazan novčanik ili nešto treće, stanje uvijek može da se popravi, gledajući širu sliku. Dobro, možda ne sve, ali, uvijek je potreban malo vedriji pogled, što nije moguće, dokle god su smoreni i snuždeni. Istina, ima i ozbiljnih stvari, ali zašto ne pogledati svijet malo vedrijim pogledom, ma koliko loše bilo?

To ti je nešto najbolje na svijetu što se pojavilo u ovom trenutku...Šta je to hepek sad ću vam reći.Hepek to ti je ko ono kod situacija kada si čo'ek nešto na živčanom sistemu ono nekako pobudali kada se natakari na tebe, ti na njega djeluješ hepekom i situacija za čas se smiri,znači kada se on natakari na tebe ti ga hepekiras i situacija se smiri...

EH, DA NAM JE JEDAN HEPEK DA HEPEKIRAMO OVE POLITIČARE :D

internet skraćenica od enlgeskog "in my oppinion".
Ima i IMHO - in my honest oppinion.

Mama izraza "skači skači, možda te i primeti". Ovaj se izraz koristi par ekselans u Pomoravlju, sa jednom svrhom: da siroma' čo'eka odvrati od pevanja serenade pod prozorom lokalne alfa pičke, za koju jedino on nije svestan da je neće jebati. Pa ipak, kako mentalitet ljudi tih krajeva ne zna za odustajanje, on najčešće odlazi do dotične pičke i započinje svoj ples ljubavi. Čitava scena se najčešće završava verbalnom šamarčinom od strane dotične pičke, i fataliti rečenicom ortaka: Šta sam rek'o budalooo!

Nelord u Crnoj Gori.

Mrčo je čo'ek kojem ne ide sve od ruke kao ostalima.
Nije poštovao praznike u crkvenom kalendaru i sada mu pare ne padaju sa neba a uz to ne može ni da živi od kladionice i sjeđenja po lokalima.
Štaviše, više radi nego što spava... jadnik.
Zato ne treba da ve čudi što je najveća uvreda za crnogorskog Boga, da ga neko nazove mrčom.

Ima neki posa' koji mu nije naročito plaćen ili je dobro plaćen al' je za nas Bogove skroz nepotreban a to je, jelte, veća kazna od prethodnog.
Zašto? Pa zato što mi u svom društvu ne želimo neke socijalne radnike i borce za ženska prava! Mi oko sebe želimo automehaničare, limare, taksiste, hirurge, električare, građevinice, mašince i ostale koji se bave muškim poslovima... i političare. Da, političari uvijek dobro dođu.
Cijenim da mrčoi zaboravljaju da je jedini način da postaneš Bog da te drugi Bogovi proglase za takvog.

Elem, kao što vidite, mrčo nije kao ostali.
On je niža rasa. Da je neki normalan sistem na vlasti sada bi hranio nekog Boga grožđem dok istog njegov "plemenik" hladi palminim listom.
Ali neee... Sistem nikada nije normalan i stoga je mrčoima dozvoljeno da udišu isti vazduh kao mi. Da jedu istu hranu kao mi. Jebo te, mogu i da sjede u istim lokalima sa Bogovima!

Ali opet, mrčo će uprkos toj ravnopravnosti sa pravnog aspekta, biti svjestan da je ispod nas. Cijelog života pokušavaće da shvati gdje je pogriješio... neće uspjeti.
Cijelog života biće samo nebog u zemlji Bogova.

Nacin na koji nastavnici i profesori srpskog jezika prazne svoju potrebu za sadizmom. Pismeni zadaci su vecita prilika za bezanje sa casova (ako te mrzi da pises/bez maste si) ili je*anje nastavnika/profesora sadiste u glavu (bolesna masta+sirok recnik)