Uzrok sve manjeg broja recki po studentskim sobama, razlog zatvaranja velikog broja kafana u kojima ostavih najlepše dane svog života i glavni krivac za podrigušu i polu beli 'leb na astalu. Ujedno to je i opis 80% novčanika u Srbiji.

Једна од оних вечитих нистерија живота која се може мерити са оном о изгубљеним племенима Израиља или правим значењем песама "Stairway to Heaven" и "Lucy in the Sky With Diamonds". Како човек(и људи уопште) који не поштује никакав ауторитет,не уважава старије,не прихвата мишљење супротно од свог,не либи се гадости и љигавштине да доспе где жели,не може да сакрије своју завист због туђег успеха(иако заклоњена перфидном маском слаткоречивости) - може да има више среће на испиту,боље рибе,боље изгледе за запослење и генерално бољу перспективу у животу од просечног,скромног одличног ђака који поштује родитељску реч као Божју заповест,устаје старијима у превозу,редовно чита књиге и иде празником у цркву?

to je kad imaš pare, ali (iz nepoznatog razloga) nemaš gde da završiš...

To je 5 minuta rebusa u koji ću uvek upasti...
Pored toga što ni ne očekujem da će se one iskreno nasmejati mom smislu za humor, još mi dodatno dignu pritisak svojim reakcijama i komentarima nakon ispričanog vica...
Obično je u pitanju sažaljevanje protagoniste vica uz blago teleći izraz lica... kao da sam im ispričao šta sam pročitao jutros u "Večernjim novostima", a ne vic ili fazon...

Najčudniji period u životu svakog čo'eka. Razvijaš se, rastu dlake gde ranije nisu...zapažaš i žensku nabreklu sisu...negoo, nije u tome stvar.
Ne znam da li je to samo kod nas, u Srbiji, ali svaku glupost roditelji pripišu pubertetu, i nezrelosti. I hvala im na tome.

Koliko gluposti prosečno dete za to vreme napravi...kada bi ih kažnjavali za svako ponaosob, praktično ne bi ni izlazili iz kaznenog prostora. Ovako, matorci zažmure na jedno oko, prećute da ste im razbili prozor, slupali kola, drpali ćerku kućnih prijatelja...bivših prijatelja. Razumeju oni to...i oni su nekad bili deca. Al' drukčije je to vreme bilo...

Илити: "Create your character". За многе гејмере најбитнији део РПГ игрице, јер, подразумева се, од самог изгледа јунака са којим се играч идентификује зависи и доживљај у току игре.

Постоје различити типови јунака и углавном се праве тако да личе на играча или да изражавају неку његову особину. Грубијани не штеде на ожиљцима из борбе и тетоважама и мрким погледима, и преферирају варварине и патуљке са убитачним секирицама, док се убице меког срца опредељују за светлу таласасту бујну косу и беби плаве очи доброћудног праведног хероја или хероине, често човека или вилењака. Клептомани бирају ониже јунаке брзог погледа, гипког тела и лепљивих прстију, шуњала са луком и стрелом или малим пиштољима. (већ према врсти игре)

Но, понекад играчи бирају јунака супротног пола да би се дивили његовим бицепсима спреда (девојке) или гузи отпозади док јунакиња трчи опасана кратким бодежом или експлозивом, што већ зависи од тога да ли се игра Скајрим или Фолаут 3 (момци).

Кад се одреди пол, онда тек настају праве муке. Пред вама лежи милион избора: облик главе (округли, троугласти, срцасти, бундевасти, звездасти) , дужина и боја трепавица, шминка, сенка, маскара, ајлајнер; облик очију (хоћете ли конвексне или конкавне очи), боја дужице, боја зенице, боја беоњаче, боја обрва у односу на боју косе, месната набрекла уста и бабурасти нос или танка злобна горња усна и прћасти уображени нос; фризерај: дредови, реп, кика, чирокана, ћела, паж; боја коже: црна, жута, аватарплава, бебирозе, ванземаљскозелена кожа; женствена троугласта или рмпалијска четвртаста брада, готово невидљиве уши или Дамбо полетна варијанта.

Ако сте на почетку, авај, одабрали расу која није људска, чекају вас додатна подешавања у виду боје и издефинисаности крљушти или пак дужине репа, мекоте и густоће крзна. Само стварање карактера полако почиње да подсећа истраумираног гејмера на онај чувени виц о слању писма и пролонгираној куповини коверте који се завршио реченицом: "Е за ово говно ми је требао тоалет папир!"

Polemisanje o gej paradi k'o da je to najbitnija stvar u univerzumu. Ovo i ono u američkim filmovima. Printskrin-posteri sa Fejsbuka i JuTjuba. Nikome nije smešno, meni nije smešno, shvatite! Rijaliti šouovi, jebali vas oni. "Definisanje" tema aktuelnih 15 minuta. Dobro bre, paljba, i ja sam gledao tekmu! Isidora Bjelica. Milka Canić, jebala vas Milka Canić, priča "dobro veče", pa šta?! Dečije definicije-doživljaji sa časa biologije. "Štreber ovo" definicije i "štreber ono" defnicije". Kukanje za obrisanim posterima - glupi su, kako ne provaljujete?! Sise po posterima - skinite bre neki pornić, smarate, jebali vas plusevi. Pravljenje Hastlera od opcije omiljeno, eksploatisanjem kad god vidite sise. Smešne slike sa komentarima u stilu "reci braćala kako je carski". Dupli nalozi za psovanje Džimija i Bleka, pa niste valjda tol'ko umobolni da vam to pruža neku satisfakciju?! Dunjica Slatkica klon-trolovi. Glumljenje sofisticiranosti po internet forumima. Prvi septembar i definicije o njemu. Minusi na Milisava, a car čo'ek.

Mrš u školu bre!

iliti Peđa Stojaković po srpski. Ovo smo stalno slušali kada smo kao manji stalno gledali Sakramento Kingse i naše reprezentativce Vlade Divca i Peđu Stojakovića. Zanimljivo je da se Amerikanci nisu ni potrudili, a nisu uspeli ni da nauče pravilno da mu kažu njegovo ime za 13 godina koliko je u NBA ligi. Ali, ipak, mi smo voleli kada čujemo to kada američki komentatori kažu, jer smo tada znali da jebe sve redom, pa nam se usladilo. I dalje se sećamo njegovih čudesnih trojki kojima je rešavao utakmice. I za 30 godina, kada budemo pričali deci, on će i dalje za nas da bude "Peja Stooooooojakovic" kako su onda pričali američki komentatori. A ako i zaboravimo, tu je i igrica NBA 2003 koja će uvek da nas podseti na to.

Učesnik igre. Čovek koji je upleten u neku priču i postao je uveliko deo nje. Sportista.

"Smatram da smaraju ovakve definicije, ali verujem da će nekome biti korisna" - autor
E pa ovako. Stara lična karta je istekla, a nova je obavezna jer jebi ga, ne možete više da je koristite prilikom sklapanja ugovora sa npr. bankama u vezi sa kreditima pa ste prinuđeni da vadite novu.
Odlazite u stanicu milicije, negde oko 16h, tamo vas čeka nasmejano lice dežurnog policajca kojeg najiskrenije i od srca bole đoka zbog čega ste tu. Njegovo je da bleji i gleda da li je sve u redu i da li je neko ne daj bože parkirao auto na mesto rezervisano za pandurska kola. Prilazite šalterima, gurate se sa masom zadovoljnih i srećnih sugrađana, dolazite do vrata na kojima čitko piše "nove lične karte". Hm, mora da je to, pomislićete. Upadate unutra onako bez kucanja, velite dobar dan i pomoz bog, može li lična karta ali ... vaši snovi počinju da se ruše usled odgovora: Imate li broj? Kakav bre broj? Pa gospodine ne možete doći bez broja, bla bla, truć truć, mrš u pizdu materinu (ovo naravno ne govori, jbg, ali volela bi da može i to da kaže). Vraćate se natrag savladani i skrhani bolom i tugom jerbo vađenje nove lične karte nije tako jednostavno kao što ste zamišljali, odlazite k dragom licu dežurnog pandura koji vam podrobno objašnjava da se svake noći preko puta stanice organizuje sektaški ritual potpisivanja na sveti spisak koji se ujutru u 8 uručuje gospođici koja vas je pre par minuta izbacila iz ofisa, i obaveštava da potpisivanje počinje u ponoć (!?) i traje sve do 8 kada se i poslednji potpisanik upiše. Prevaziđe li broj tih potpisa 64 (kakva slučajnost) možete samo da ga popušite i pokušate sutra.
Elem nekako se i to uspe, ne prospava se jedna noć, zakačite broj u sredini sa terminom za kasno podne, vratite se sa karticom u stanicu mupa uđete kod prijatne gospođice, metne vam kažiprst na skener napravi dve tri fotke, skenira neke papire i voila, kraj postupka. Kroz sedam dana je samo podignete i eto ga. Vaša sim kartica je kod vas.
Naravno ako ste tražilličnu kartu sa čipom. Znajući naš narod koji ne veruje u te moderne zapadno gejvropske tehničke stvarčice, malo ko se odlučio da uzima ličnu kartu sa čipom jer to zrači, mogu tako da vas špijuniraju preko satelita i tako dalje i tako dalje, u svakom slučaju smaranje je žešće i preporučujem da je ne vadite ako ne morate. Isto važi i za pasoš.

Po završetku redovnog školovanja, zbog nemogućnosti zapošljavanja u struci, zaposlio se po principu daj-šta-daš. Obično svršeni student nekog od zaludnijih fakulteta na radnom mestu konobara, kuvara, perača sudova ili portira.

Čovek koga zaista nije briga šta će selo da misli ako na papuče obuče crne čarape skoro do kolena, raskopčanu šulju u svim bojama, stavi kačket i objektiv najnovijeg modela "Canon" fotoaparata usmeri ka prirodnim lepotama zemlje.

Deviza kojom se služi većina državnih službenika prilikom javnih nabavki radioaktivnih Meci Dobrića iz Turkmenistana za naše domove za nezbrinutu decu, kao i ostalih potrepština.

Rešenje gotovo svih problema ružnjikavih, nezgodnih, plitkoumnih udavača. Novi život. Ej! Novi život! Nema viže orlušine, nema više daskanja i lopatarenja. Ne! Savremeno doba i savremena medicina je proizvela vrhunsko rešenje za sve slučajne i manje slučajne greške prirode, ta-da - estetsku hirurgiju. Ali. Hej, pa da, naravno, ima ono ''ali'', da-da, svakako. Ali je isto tako uslovno-posledično proizvela da to sve mora i koštati. Truć. A ške?! Nema! Ali hej, hej, hejj ne očajavajte dame, zapravo buduće dame, ima rešenja i za vas!
Plastičar!
Najčešće bivši student medicine, neshvaćen, ugnjetavan i marginalizovan zbog svoje neshvaćenosti ili neshvaćanja gradiva, jebem li ga.Odbačen od školstva odlučan da i on odbaci isto i krene svojim putem. Bateljesku faks kaljan u kojekakvim klanicama i prčvarnicama dok jednog dana jednostavno nije shvatio da je on tu zbog višeg cilja i tako prestaje traćiti svoj život i odlučuje odlučno krenuti u ostvarenje svog sna: lepota za sve! Polako započinje prvo sa laganim krpenjima naravno na svoj način, pa onda polako dolaze nosine, sisurdače, dupeta, transformacije i vojla estetski hirurg je rođen! Dobro nije baš estetski. Hm. Dobro nije baš ni hirurg, ali ono jebem li ga odradi pos'o.

Misticna zemlja u periodu devedestetih.Deca su posebno bila odusevljena svime sto stize iz ove,nepoznate im,zemlje.

Povuci me za kurac, bre! I ne laprdaj više.

Kažemo za nekog ko ne samo da gura kocku u krug, nego istu stavlja u telesne šupljine.
Osoba koja čačka uvo zaoštrenim delom olovke jer je taj deo jedina alternativa nesrećno polomljenom noktu na malom prstu.
Neko koga ne možeš poslati po hleb, jer bi se vratio posle tri dana, zato što je umislio da je zaboravio pare, koje su mu inače u džepu od pantalona. Ko bi se setio da proveri sve džepove.
Kada bi mu neko kupio avionsku kartu do Australije, morao bi lično da ga trasportuje u avion, jer bi za njega bio preveliki zadatak otići do aerodroma. Stigao bi do Surčina, video avion u vazduhu, seo bi na livadu čekajući da ga pokupi pilot i tako čekajući na kraju umro.

Особа која има стваран живот, али се никако не сналази у оном виртуелном, где увек пролази као последња рупа на свирали. Предмет константног зајебавања виртуелних аждаја, тема посмевања приликом свођења рачуна и дискусије о скору на игрици, тринаесто прасе када се прави нолајфери организују око играња.

Najomiljenija igra osoba koje se nalaze u velikoj gužvi, vašarima, koncertima, festivalima, i sl. noseći u ruci točeno pivo od 0.5 u plastičnoj ambalaži.

Izraz koji je odavno mnogo prikladniji nego „dangubiti“.

Nekada se dangubilo i uklanjalo od posla u polju i štali, a sada se noćgubi na splavovima i internetima.