Bila ti je drugarica dok ne kaže ovo. Posle toga "najbolje je da ostanete prijatelji"... Zapravo devojka koju znaš od malena a onda se na jednoj žuraji napijete i zalegnete zajedno, uz obavezne reči "Šta ja to radim ti si mi drug", "o Bože zar sa najboljom drugaricom" (al se ni jedno ni drugo ne bune kada krene izviđanje vaginalnog trakta, ili pomeranje desne ruke gore, dole, gore dole..) Posle ovoga nastaje tzv. "Veštačko prijateljstvo" nikad više drugarstvo iz čistog moranja i obaveze prema onome što je nekada bilo.
Skloni ruku odatle brojim do hiljadu...
Ma nek ide žvot, jednom se živi...
Ono sto nam mame kazu kada ostanu bez odgovora i argumenata u svadji.
Mama: Obuci duks, hladno ti je.
Ja: Nije mi hladno.
Mama: Hladno ti je, obuci duks.
Ja: A ti meni mozes da citas misli, pa da znas da mi je hladno?
Mama: Paaa, ovajjj...
Ja: Da?
Mama: Hladno ti je obuci duks, ja sam ti majka ja znam najbolje.Mama: Ajde nesto da jedes, gladan si.
Ja: Ma ne mogu, jeo sam u skoli...
Mama: Gladan si, proslo je 3 sata od toga, sedi da rucas.
Ja: Odkud ti znas da sam gladan?
Mama: Sedi da jedes, ja sam ti majka ja valjda znam najbolje!
"Ja sam siroče, mene je tetka rodila!" je najbolji izgovor za spasavanje iz neprijatne situacije, ovim izgovorom dokazujete vašu nevinost a sagovorniku budite materinske instikte.
Nadji nekog drugog da lažeš, ja ti na to ne nasedam, debilu.
Ajao brate, kako sam pre neki dan upecao ribu od 3kg tamo na kanalu.
Aaaa, da vidiš što sam ja imao kera.
Muškarac koji sam pegla svoje košulje.
Životna priča večitog studenta. Priča između čijeg je početka i kraja smešteno nekoliko reformi visokog obrazovanja, promena vlada, predsednika i minimum dva svetska prvenstva u fudbalu.
Kako je njihovo čedo posle mukotrpne četiri godine završilo napokon tu srednju školu, ćale i keva nalaze se pred teškim izborom: Da pronađu neki posao svom sinu (ili ako je žensko, da je brže-bolje udaju) ili da ulože stotinak hiljada i upišu na fakultet. Budžet je omanuo, jer kombinacija spremanje prijemnog + toplo junsko vreme dušu dalo za basket + ortaci bez ikakvih ideja, ambicija i planova ipak bila prevelika otežavajuća okolnost kako bi se faks upisao na teret države. Dakle, ili da ćale i keva pljunu kintu, ili kafić/mešalica/karijera tegljača gajbi u lokalnom Maksiju. Klinja je čuo kako je taj studentski život mnogo dobar, te bi valjalo probati to, učiće on, časna reč.
Uz pretnju roditelja da će ga se odreći preko novina i dati kod gazda Rajka da klincima iz kraja pumpa lopte i gume na biciklima ukoliko njihovu krvavo zarađenu kintu baci na kocku, alkohol i pičke, novopečeni student odlazi u veliki grad. Pritisak uradi svoje, i on po prvi put u životu, stvarno uzima knjigu u ruke.
I paf! Desetak meseci kasnije, on indeksom maše ispred rodbine i gleda da naplati svoj mukotrpni rad. Godina je čista k'o suza. Mamin sin! Ćaletov ponos!
Sledi leto koje za cilj ima da se nadoknade sve žurke propuštene pod "E ne mogu moram da učim, znaš kako se nakupi, a neću posle da učim ceo dan kad je ispitni rok" izgovorom, što će reći, par vrelih meseci alkoholisanja, bludničenja i generalno, gubljenja vremena.
I tako je počela druga godina. Oktobar je naš student započeo sa par procenata alkohola u krvi i zapažanjem da je daleko zanimljivije da ti se u glavi vrti od alkohola nego od neprekidnog učenja. Novembar, decembar, januar, februar, mart, pa u glavi opet februar (klasično gubljenje u vremenu i totalna neorjentacija kada je datum u pitanju), pa nekako tako do jula. Bilans: Litri popijenog alkohola, hiljade i hiljade prokockanog novca, imenik pun sumnjivih ženskih imena, od kojih se i on pola ne seća, i nekako, a da i on sam ne zna kako, 2 položena ispita. Mole se keva i ćale za kintu, molba aksepted.
Godinu dana kasnije ista situacija, molba deklajnd.
- Rade bre, kaži ti meni, jel to rimsko pravo koje učiš, jel to bilo važeće pravo kad si počeo da studiraš hehe?
- Ne kenjaj bre. Pa ne studiram ja 100 godina
- Al' studiraš pet, i još si druga.
- Šest... Znaš, ja sam dao prvu u roku!
- Dao si ti moj kurac.
Psihička i fizička smetnja koja ti onemogućava da se promeniš za dobrobit svoje okoline. Dakle, izgovor da ostaneš retard.
-Jebote, Lemi, jel se ti ikad kupaš? Bazdiš ko da se jato lešinara okupilo na veću uprave gradskog vodovoda i kanalizacije pod tvojim pazduhom.
-Brate, nisam ja kriv što se brzo znojim. Rođen sam tako.-Jesam ja kriv što sam rodjen bez ruku? Jesam li? Reci!
-Ma nisi, sine, znam ja sve, ali...
-Ali šta?
-Pa ništa, malo mi neprijatno da ti ja drkam...
Fora na koju možeš da se izvučeš kada ti treba laka i mala kinta a dobio si sranje posao da radiš.
Sef:Lazare operi wc.
Ja:Odmah sefe.
Sutra...
Sef:Je li si ga oprao?
Ja:Perem ga samo subotom, poskupela voda.
Sef:Pitam te za wc debilu?
Ja:Nego šta sam.Čak sam i toalet papir kupio.I Glejd.Klonja nam je kao kod Damira.
Sef:Super.
Kasnije...
Sef:Ti nisi oprao klonju.
Ja:Jesam.
Sef:Ajde, ne seri, bio sam maločas tamo i zamalo da se ne onesvestim.
Ja:Izvinite sefe, ja sam bio ubedjen da sam ga oprao, odmah idem na posao.
Sutra...
Sef:Opet ga nisi oprao, koji je tebi kurac?
Ja:Evo ne znam Boga mi...
Sef:Evo ti plata za ova dva dana i sklanjaj mi se sa očiju.
Statistika je do jaja. Sve što ljudi rade, ona usrednjuje i predstavlja pomoću broja. Da nije nje, ne bismo znali da nećemo dobiti na lotou, da je verovatnoća da poginemo u autobusu veća nego verovatnoća da poginemo u avionu (džabe si se paranojisao, Bergkampe), da su šanse da muž ubije ženu deset puta veće nego da se desi obrnuto, da nećemo naći posao sa završenom arhitekturom, da veza mlađeg muškarca i starije žene neće uspeti, i još mnogo štošta. A kad sve to znamo, možemo da isplaniramo stvari.
Ali, kurac. Što'no Voland kaže, čovek ne može da zna ni šta će raditi danas uveče. Nešto ima da ispadne onako kako smo najmanje očekivali. Ajkula, recimo, može da zaluta u plićak baš kada smo mi na plaži. A možemo i da nenadano najebemo u braku.
- Ženo, daj više tu pivčugu ovamo!
- Adrijane, nema više piva, ja sam sinoć malo pila...
- Šta bre? Pizda li ti materina, jesam ti rekao da doneseš gajbu?
- Da, ali sam jutros duže spila. Priznajem da sam pogrešila...
- Opet jedeš govna sa tim rimama? Jebali te Prever i Kušner, pederčine francuske! Ostavi taj tučak za meso i slušaj me dobro! To ti je možda prolazilo sa prvim mužem, ali kod mene nema labavo! Znam ja kako treba sa takvima ko što si ti!
- To je i on govorio. Dok nisam počela da ga lemam. Često sam tukla psa, dok sam s njim bila.
- Molim?
- Na kraju sam ga ubila.
- Ček, šta...
- Da, ja sam od tebe krila da u sam u zatvoru bila...:vrisak:
:zvuk udarca tučkom za meso:
:krv:
Pošto smo kao deca navijali ili za Partizan ili za Zvezdu imali smo i svoje navijačke pesme.Najpoznatije i one kojih se i danas sećam su :
-Kiša pada ja se klizam, serem ti se na Partizan i
-Kiša pada ptičica u gnezdu, serem ti se na Crvrnu Zvezdu.
Te pesme su dokaz kako iskreno može da se navija iako se koriste psovke.
Iako mnogi misle da neće naići na osobu koja tvrdi da su Cecine pesme dubokoumne,nadju se i ti nesrećni primeri koji u Cecinim pesmama vide tugu,bol i sva ostala uzvišena osećanja.
Uglavnom su to žiljavuše,koje su takođe uverene da ljudi ne vole Cecine pesme zato što su previše glupi da shvate njenu dubokoumnu skrivenu poruku.
Ja:Puštali su Cecu...Brate,kad nisam pukla.A onu pesmu o Arkanu su puštali,čini mi se,petnestak puta.
Žlj:Znaš,pesma "Pile" uopšte nije tako naivna...
Ja:Ma nemoj mi reći...
Žlj:Ne,samo razmisli malo o njoj.Ona ne peva STVARNO o piletu,govori o njenom srcu,kako je ono malo i slabo,znaš.
Ja:.....ahhhhhahahahaha
Vrlo sam mu blizak.
Kume, nema Jelena, ima samo Lav. Je li problem?
Nema frke kume, ja sam s njim na ti.
Kad ti padne na pamet da nešto definišeš, uđeš u pretragu definicija da vidiš da li je već definisano, kad ono JESTE i to od strane tebe lično, ali prije jedno 10 godina, i kontaš onda, jebote šta ti je psihologija ličnosti - i prije deset godina, iste su mi se stvari motale po glavi... i nikom drugom to nije tako palo na pamet, nego baš meni... tad skontaš koliko si predvidljiviji nego što misliš da jesi, i kako ustvari od sebe ne možeš pobjeći.
U opštem slučaju "to sam ja" trip, je kad samog sebe prepoznaš u nekom ponašanju koje je toliko tipično za tebe samog, da to graniči sa nadrealnim...
Danas nam u firmi par sati nije bilo struje, i ja u jednom trenutku odem u WC, naravno po navici uzalud pritišćem šalter da upalim svjetlo i pomislim "ovo bi se moglo definisati na Vukajliji... Navika... kad nema struje, a ti ne jednom, ne dvaput, nego uporno pritišćeš dugme za paljenje svijetla u WC-u, uzalud..." I krenem ja večeras da pišem tu definiciju, al prvo pogledam stare definicije pojma "Navika"...
i tu nađem između ostalog, ovu definiciju:https://vukajlija.com/navika/63686
napisana 21. aprila 2009.potpuno ista logika... jedino umjesto nestanka struje, pomenuo sam da je crkla sijalica...
I kontam, jebote, zar je moguće...
Kao što im i ime kaže, za razliku od dodolskih, koje služe za dozivanje kiše, antidodolske pesme imaju za cilj prestanak iste. Antidodole često možete videti na kiši (i samo na kiši) , i izdaleka su prepoznatljive, pogotovo ako se nalazite na mestu zaštićenom od kiše i mirno ih posmatrate. Ritual se sastoji od ubrzanog hoda ( ili čak trka ) , često sa mahnitim mlataranjem rukama iznad glave, i ponavljanjem delova same antidodolske pesme: " Požuri, ovo neće skoro da stajeeee! " ili: " Aaa, moja kosa! "
Za dodolske pesme kažu da su uspešne zato što se pevaju dok zaista ne počne da pada kiša. Antidodolskoj pesmi je kraj kada se antiprizivači sakriju na neko suvo mesto. Tad im je valjda i svejedno.
Izraz koji upotrebljavaju "verni" pratioci ovog sporta samo da pokazu da nisu pomodari, nego i da su ranije voleli da gledaju tenis, a ovo sto su Nole i ove dve napravile bum, to se desilo onako usput i nije uticalo da oni pocnu da gledaju tenis, nego su ga jelte jos ranije gledali...i da dodam, nisu slucajno u leksikonu pisali pod omiljeni sport :"Tenis".
Realno, 95% Srbije nije ni znalo sta je tenis, o tom tenisu je moglo da se cuje jedino kad na dnevniku 2 jave ko je pobedio na nekom grend slemu i tolko.
P.S. Ovo "gledala" sam stavio u naslov jer sam ovo vise cuo od zena, pa reko da ne kvarim izraz i fenomen, mada naravno i muskarci ne kaskaju za njima u pomodarstvu.
Ja: Mnogo mrzim tenis, do pre 3 godine, niko nije znao sta je to, a sad svi nja, nja, nja...tenis, kurac, palac, bakraci...Svi poceli da gledaju tenis posle Noleta.
Zensko celjade: A ne...znas ja sam tenis oduvek gledala...
Ja: Ma ajde molim te, cula si eventualno za Anu Kurnjikovu i Moniku Seles i tol'ko.
Zensko celjade: Ne seri, molim te...ja sam tenis gledala jos ranije, bolje to da gledam nego tvoj fudbal.
Ja: Jao, Djokovicu, pizda ti materina...
Poslednji stepen u gradaciji narcisoidnosti!
Ja i nema dalje, bez mene je sve go kurac!
- Lafe, ideš li na momačko veče kod Mićka?
- Jok ja, idem na neki rođus...
- Šteta, biće dobra žurka!
- Ma biće vraga, nema od te slave ništa...
- ŠKK? Što tako misliš?
- Pa buraz, neće biti mene, a gdje sam ja tu je žurka...
- Da se ti goniš u pizdu materinu, kad dođu one striptizete, ima da dobijem bolove u predjelu kurca što tebe nema!
Ono što kaže junak američkog filma bez obzira od koga beži i na koja vrata ambasade lupa.
Negde u nekoj afričkoj vukojebini...
-Otvorite, ja sam Amerikanac!!!
-Zajebo si se brate, ovo je srpska ambasada, samo smo zastavu okrenuli naopačke pa izgleda ko ruska....
Zal nad tuznom sudbinom. Zasto je Bog tako surov, sta sam Bogu zgresio/la, pa da mi tako uzvraca!
Ja sam bre iz selo pobegla, i od kopanje, i od oranje, gospoDZa da budem, pa ja li sam se na Boga sa kamenje vrljala pa i u prestonicu sa matiku da se preganjam!
U svetu lažnog morala, pogrešnih vrednosti i ozakonjenog kriminala sve ono što ne bi smelo da bude normalno postaje manir i način ponašanja. Pismeni su siromašni ili su van države. Mada su i mnogi nepismeni otišli napolje, i svakako su ispali pametniji od pismenih koji su ostali. U takvom društvu, sasvim je normalno da neki glupak bude predsednik države, a neka džukela premijer. Svi njima slični zauzimaju mesta u sistemu iza njih, a različiti od njih ostaju sa strane. Da se razumemo, govorim o svojoj domovini Burkine Faso.
- Zašto trpiš takvu nepravdu?
- Ja sam dete sa sela. Navik'o sam da me stoka gazi.
Kad dovoljno skupiš snage, hrabrosti i vere u sebe da priznaš sebi i drugima. Po mogućnosti na nekoj klinici zavisnosti u grupi za odvikavanje.
Ja: Ćao ja sam Milan i imam Facebook nalog...(sramotni pogled u pod)
Svi u grupi za odvikavanje: Ćao Milane! (mašu Milanu)
Doktor: Bravo Milane, priznanje je prvi korak ka odvikavanju...
