Sitna boranija iz koje izbija neukus, zapanjujuća neobrazovanost i poražavajući stepen prostakluka, izuzetno cenjena u dijaspori i kod naših ultra-šabanski orijentisanih likova.

"Sine, slušaj šta ti čika Toza kaže, kod žene prvo gledaj sise, a potom dušu", reče jednom meni jedan pametan čovek, tj. hodajuća enciklopedija za muško - ženske odnose po njegovom mišljenju. E, sad. Kao što je tebi mrsko da voziš auto koji barem limarijski nije u top stanju ( jebemu mater, niko ne vidi motor, svi vide tu limariju ), tako i devojke neće da hodaju sa sisama i dupetom za dečiju šaku. Može ona da turi i čarape, ali to neće doveka da traje. Vidi se to kad - tad. Da bi ulovile muški pogled, one se ne libe da odu kod dr. Jovana Pajića da im udari silikone u obe sise ili u guzove po simboličnoj ceni od soma jura po komadu. Mene zanima da li one imaju šta u glavi kad proćardaju toliki silikon? Pa, jeboga 'leb, sa tolikim silikonom mogu da predihtujem sve prozore u stanu, a ona ga skrlja samo u dva mesta, eventualno tri...
I da dodam. Silikone stave uglavnom one ribe koje povuku lepe oči na mamu, a sise na tatu.

Tumaram pustinjom. Sam. Čudni pustinjki čuvari okovani cikličnom mešavinom sazvežđa veliki medved i mali pas jure me na svojim antimaterijskim monomagnetnim tokenima aludirajući usput da smrt Ipčeta Ahmedovskog nije bila uzaludna.
Međugalaktički mač zabio sam u petu svoju blokirajući brzogalopirajući bol koji je strujio mojom hartiijom od vrednosti.
Okrenuo sam se nazad i video hordu razjarenih hiperaktivnih stonoga dok mi je Bugarin zabijao nož u leđa u milisekundama nepažnje moje. Sasvim očekivano.

U toplesu stajala je Ruška Jakić mazeći besnu alpsku kozu u međunožju podno Karpata.
Pobegoh uz pomoć stare šifre levo levo gore gore krug i uradih fataliti intergalaktičkoj manjini ciklama sopova, kao što sam svojevremeno kod Joce astme u igraonici '98 dok je vanvremenska frizura Peđe Mijatovića stajala pred prečkom.

Okupah se posle u suzama kopača kristalne tunjevine dok mi je suncem okovana kraljica leda češljala meku postelju satkanu od mesečevih zraka i tame dovežene iz Rumunije na vašar u Rumi.

Sejo Kalač zavijao je na pločastog mungosa dajući Bosansku melodramu čečenskoj dlakavoj kurvi koja je gurala paklenu pomorandzu Stenlija Kjubrika u reproduktivne organe.

Bio je lep i sunčan dan.

Suprotnost glamuru.Prosečna nošnja sledbenika turbo folka, kiča, nakaradnosti i šunda!

Preko noći je postao velika ,,zvezda". Njegove pesme slušaju svi od 7 do 107 god. kao sto se čita Politikin Zabavnik. Autor je brojnih dela među kojima su ,,Vrati se,vrati Kristina" i ,,Moja žena ima švalera" , kao i ,,Pištolj i Bosanac" . Glavni je baja u svom selu žene menja ko čarape, čak se pročulo da mu se sad udvaraju i druželjubive gospođe iz susednog sela! Ponosni je vlasnik i najveće krmace u selu koja teži 200kg! Uzgaja i piliće mada oni mu služe samo za dobru čorbu dok mu najveći užitak pravi njegov vepar nerast Mićo koji ne zaostaje za krmacom i teži 180 kg! Svako jutro kad Zoka krene da ga napoji ovaj mu veselo zagrokće nasta mu Zoka odgovori pokazujući mu prsutu(verovatno mu pokazuje budućnost)! Uzgaja jagodu, maline,kupine, pa i sljive i glavni je izvođac istih za celo selo ! Planira da snimi duet sa Ekremom Jevrićem(jedva(ne)čekamo)! Pesma će se zvati verovatno ,,Vratila se Kristina sad je gola,gola"! Glavni rivali su mu Sejo Kalač i Lepi! Šerpa je njegov stil!
Ako imate nesto da dodate u vezi sa ovim covekom napisite samo u komentare! Ispod su vam delovi nekih njegovih najvećih dela kao i linkovi gde te pesme mozete naći!

Jednostavno nema šanse. Čak i pri najboljim uslovima bi odbili učiniti ono što izvjesna osoba zahtjeva od vas.

Pseudonim je lažno ime koje koriste estradni umetnici iz Srbije, kako bi njihov pevački talenat mogao da ima prođu na najjačoj sceni kada su narodnjaci u pitanju - srpskoj.
Te "nadimke" su im nametnuli njihovi menadžeri, svesni da od para nema ništa, ako ih javnosti prezentuju pod krštenim imenom...
Da li ste znali da se ova estradna lica zapravo zovu:

Neki tamo lik koga niko živ ne jebe ni 1,2% a umislio je da je neki kurac. Mnogo smara i nije naročito pametan. Ima jako visoko mišljenje o sebi, gotivi tako neku nadribudaletinu tipa Julijus Evola ili tako neki kurac.

Njegova biografija se najbolje opisuje kao jedan red. Znači svi koji su ga ikad poznavali stajali su u tom redu i svi su ga na neki način dobrano izjebali.

Pompezni atribut koji sa imenom osobe čini sintagmu koja ima isti onaj bombastični odjek kao švajcarski sat, francusko vino i nemačka armija, po samom automatizmu primenjuje statistiku dajući osobi najbolje, reprezentativne osobine kojim se njegova porodica diči. Pozitivni atributi i pripadnost se veličaju, bez obzira što je taj čuveni švajcarski sat sklapao špiritovačom nalokani šiptarski imigrant na traci roleksovog montažnog pogona u Lozani; što je to francusko vino čuvano u loše zatvorenom buretu, jer se flafičasti Francuz u momentu guranja nabreklog pampura u rupu setio nesrećne ljubavi sa svojim dečkom; ili što je ta strašna nemačka armada bila više puta uspešno tučena od strane gladnih, bosih i skoro golorukih balkanskih gorštaka.

Dva procenta više genetskog materijala koji neko deli sa svojom uber čuvenom i uzdignutom familijom, nego sa poljskim mišem jedino sa visokom pouzdanošću govori da ta osoba gleda jedne te iste goste na porodičnoj slavi kao i ćaća mu, mrzi jednog te istog demagoga-seratora u liku i delu rođaka gastarbajtera, i najverovatnije ima iste preference za dozu začina u pasulju prebrancu, jer je na to godinama naučen. Ali, jebiga, počev od egipatskih faraona koji su se ženili svojim sestrama, preko nemačkih eugeničara pa do korporativne kvazi-elite naših prostora, eksperiment mućkanja "dobrih" gena u cilju stvaranja čistog potomstva se vrši sa usprešnošću integracije Talibana u američki senat, dizanja kurca stogodišnjeg dede na umrlu i uvođenja Seje Kalača u oblast diferencijalnih jednačina.

Jebeš ga, ljudska veličina se ne stiče prababinim prezimenom, činjenicom da ti deda bio Titov drugi omiljeni geometar, a otac sekretar filma Žikina Dinastija, nego sopstvenim radom i delom.

Proces koji u našoj zemlji traje dugi niz godina, i ulazi u završnu fazu. Cilj procesa je da se na kraju ne razlikujemo uopšte od naše blisko-istočne sabraće, sa kojom smo počeli da se prisilno orodjujemo pre nešto više od 600 godina.

Istina, još uvek smo beličasti, krstimo se sa tri prsta i jedemo prasetinu, ali sličnosti je ipak mnogo, i sve ih je više..

Све популарнији израз у интервјуима, ког припадници естрадне булументе користе како би показали своју посебност и различитост у односу на остатак менажерије. Они су тотално друкчији од других. Или бар они тако мисле.

Наравно, у томе фејлују и притом показују да су подједнако безлични и испразни као и сви, те да се од њих суштински разликују колико и двије насумично одабране хибридне јабуке из хипермаркета. Дакле, нимало.