Jok. Nije to ona po učiniocama s dve pripadajuće stolice, negde pokidana, negde ne, izlepljena žvakaćim gumama i stolnim tetovažama tipa Sara mwah, Žjole kralj i slično.
Školska klupa je ona klupa u dvorištu škole, uopšte nije nužno da ima oblik klupe. Mogu biti dve letve naslonjene jednom stranom položenih na neubetoniranu gomilicu gvožđa i cementa a drugom stranom naslonjenih na koznašta, moguće i samu travu ili ono što je od nje ostalo ugaženo godinama što tvojih što tuđih tabana.
Na toj klupici si gledao druge mangupe čekajući svojih pet minuta slave. Sedeli su tu, dodajući jedan drugom čašćenje matere, prvu cigaretu, prvi džok, fore zajebanih, dodavao im flajku vode, šta god treba, išao si. Nekad oko mrakače tu bi padao mrak, padale bi žvake.
Došao si i ti jednom na klupicu. Kralj si. Prosipaš fore, gledaju te junoše.
Kratko bilo trajanje.
Al uvek ćeš se nasmejati kad kraj nje prođeš. I nećeš dati da je ruše makar da grade najveći tržni u blizini. Jebe ti se i za posao koji gubiš i ostale male sitne a logične nepravde. Ne daje se školska klupa, ostalo nek' ide u pičku materinu.

Vrućina mi.
Bila sam u šetnji.
Pada kiša.
Ima lampice napolju.
Ja imam tufnastu pidžamu.
Imam i takvu džezvu za kafu.
Volim svoje mačke.
Ulice su mokre.
Narod je blesav i nadrndan.
Moja ulica je vatrostalna.
Imam staklen bokal.

Svi dobro znamo ovaj fenomen, jos kad smo bili klinci, jer u ono ratno doba, svi smo nosili caletove kacekte, uglavnom sa natpisima Skala Doo inzinjering, ili tipa Mesara Petrovic Klenak, retko ko je mogao da se siri sa pravim kacketima sa sedam savova, koje smo svi preobrojavali kada neko dodje sa njim... u tom momentu taj je postajao Bog u drustvu...(mislim, ako mene ne racunamo :P :P :P )

Puštaju ga samo u onim momentima kada ti apsolutno nije potrebno.

Kada neko umre, taj događaj izaziva različite reakcije kod ljudi. Neko plače, neko ćuti, neko vrišti, neko dobije poriv da umre od smeha, a neko da od čitave stvari napravi neslanu šalu. Ovi poslednji se zovu grobljanski cirkuzanti, koji na ovaj način leče tugu i aktiviraju neke uvrnute odbrambene mehanizme.

To je pojava kada igras Counter Strike i naravno zivi smo ljudi iznervira te saigrac,oteras ga u majcinu,ali admin kome se nije desilo da opsuje u zivotu koji je rame uz rame sa majkom Terezom cete gagovati u roku od tri sekunde(tj,neces moci da catujes dok si u igri sto je pola zadovoljstva)

Rečenica kojom se pokušava utešiti majka, koja misli da je njeno dete glupo zbog loših ocena u školi.

Osobe koje uspeju da u roku od petnaest minuta saznaju o vama vise nego vi sami. Nacini prilazenja i postavljanja pitanja u nizu pri upoznavanju sa osobom suprotnog pola su u rangu decijeg evidentiranja podataka u leksikonu.

Rečenica koja označava najviši oblik hejta prema zimi, snegu i prema svemu vezanom za ta dva pojma.

To je ono kada malo promuljate kiticom podno venerinog brijega.

Vrsta najmomentalnijeg otkaza bez prava na prigovor, žalbu, na odbrambeno ali.

Nepovoljan položaj zvezda koji utiče na emocionalni, profesionalni i biološki aspekt čovekovog života. Disharmonija u sferama astroloških principa.

Genijalni izum koji nije otišao nigde.
U vreme Velikog Rata Patika krajem 20. veka, prestiž je počeo da zavisi od inovacije i revolucionarnih dizajnerskih ideja. Adidas je imao svoje ultra-savitljive Torsion đonove, Nike i Reebok su imali Air i Hexalite vazdušne đonove, Reebok je onda na kratko zapanjio celo tržište svojim Pump izumom - a onda je Puma ni od kud uletela sa novim, revolucionarnim sistemom - najvećim izumom od "ježa" - Puma Diskom! Svet patika više nikad neće biti isti, činilo se tada skoro svima.
Međutim, Pumini snovi o monopolu nad tržištem fensi sportske obuće ubrzo su se rastopili, pošto je prvobitno oduševljenje dizel-pomodara naglo splaslo nakon saznanja da su diskovi pucali usled jednog šuta fudbalske lopte, a ponekad i sami od sebe, nakon svega nekoliko dana. Kako su "disketare" bile oko 200 maraka, za mnoge roditelje ranih šabana je to uskoro postala prevelika svota da plate da bi njihov podmladak na par dana imao to zadovoljstvo da daje likovima iz društva da se oduševljeno "igraju" okretanjem diska, (koje je zvučalo kao vrćenje šifre na sefu), pa je ono malo Puma- diskova ikad prodato uglavnom kružilo medju skidačima patika.
Danas, disk je odavno pao u zaborav, a pertla i dalje suvereno vlada. Ko zna kakvi bi se danas diskovi šetali da se ideja malo bolje primila.

Ako ovo čitate sigurno postojite, mada je Rene Dekart to egoistički rekao "Mislim dakle postojim". Elem, pošto ste ovde i čitate ovo morate znati da su bilioni lebdećih atoma morali da se nekako prikupe na složen, smislen i obavezujući način da bi otelotvorili baš vas. Kombinacija vaših atoma je tako poseban i specijalizovani aranžman da nikada ranije nije postojao i postojaće samo jednom u ukupnom vaseljenskom vremenu - a to je dok vi postojite. U nastupajućim godinama sve te male čestice će bespogovorno i neumorno raditi i učestvovati u milijardama koordinisanih (re)akcija neophodnih da se baš vi osećate prijatno i zdravo, obezbedjujući ništa više do vašeg, sa svakom cigaretom ili vožnjom motocikla krajnje potcenjenog, POSTOJANJA.

Potpuno je zagonetno zbog čega atomi to rade i zašto se uopšte gnjave time da budu vi. Na atomskom nivou, biti baš vi i nije bogzna kako zabavno iskustvo. I pored toga što neumorno rade sve one korisne stvari, vaše atome u suštini "zabole kurac" za vas. Oni zapravo i ne znaju da postojite. Ne znaju ništa ni o sopstvenom postojanju, ali ipak tokom vašeg postojanja oni će poslušno pratiti nepoznati impuls da vas očuvaju onakvim kakvi jeste.

Ako su ovo bile dobre vesti onda je loša vest da je vreme njihove odanosti veoma kratko, gledano naravno iz atomskog ugla. Oni su rodjeni, ili bar većina njih, pre mnogo mnogo milijardi godina u velikom prasku ili srcu neke umiruće zvezde, pa tričavih 60-70-80-90-100 godina vernog služenja vama i nije neko dugačko vreme. Kad odsluže vama posvećeno vreme, vaši atomi će se nemo iskrasti iz vas i veselo odskakukati da budu nešto drugo. Pčela, maslačak, kišna glista, običan i odvratni mulj u bari, bilo šta. A mogu se preseliti i na neku drugu planetu, zvezdu ili besciljno lutati svemirom dok on postoji ne gradeć i ne radeći ama baš ništa.

Verovatno da u vasioni ima interesantnijih mesta za vaše atome i kada bi mogli da biraju sigurno bi izabrali nešto drugačije od vas. Na primer, učestvovanje u zvezdanim vatrometima, sunčanje na milion stepeni u zvezdama, iscrtavanje svebojnih maglina, smzavanje na apsolutnoj nuli, razdragano uletanje gravitacionim toboganom u crnu rupu, razbijanje u paramparčad uz privatni vatromet energije, naelektrisavanje i razelektrisavanje, sletanje na neku planetu i uletanje u lanac ishrane ... i sve to onako, iz zajebancije.

Da, to si ti, to smo mi.

nedostatak cigareta u paklici,koji se javlja najcesce uvece ili nakon obilnog obroka.
Patogeneza:Za razliku od vecine bolestina ovoj pogoduje lepo vreme narocito suncano leto.Najucestalije se javlja kod ovisnika mladje dobi tj nezaposlenih i materijalno nestabilnih.Kriticni periodi su nekolicina dana pre prvog i pre 15.-og u mesecu.
Klinicka slika se razvija brzo nakon istrazivanja rezervi cigareta,mlacenja praznim paklicama i utvrdjivanju nedostatka istih.Ubrzo potom nastaje psiho-motorni nemir,nelagodnost i vidljiva uznemirenost koja je pracena opsesivno-kompulzivnim stanjem.Drhtavica se razvija u prvih sat vremena anikotinizacije koja kada nastupi izaziva:halucinacije(cini Vam se da ste imali jos jednu u paklici i zapravo otvarate i zatvarate paklicu nekoliko puta),zatim dolazi faza izmirenja sa sudbinom i samosazaljenja koje prelazi vrlo brzo u depresiju zbog cega ukucani postaju zabrinuti i razmisljaju o terapiji.Treba biti oprezan jer depresija traje kratko i ubrzo potom se razvija opsesija,manicno ponasanje i agresija unesrecenog.
Prognoza bolesti zavisi od doba dana,otvorenosti prodavnica,ljubaznosti pizza servisa,bilansa stanja kasice prasice,spremnosti ukucana na nocnu ripnjavu kao i od sposobnosti unesrecenog da se odvuce do prodavnice koliko god daleko se cinila.
Prevencija:kupovati nikotinske stapice u boksevima ili imati rezervnu paklicu pod kljucem ili u staklu za slucaj opasnosti.

Nekada sastavni deo svake rock pesme, solo na gitari je zapravo ono zbog čega se ova vrsta muzike zapravo i proslavila najviše. Tokom '50-tih, '60-tih, '70-tih i '80-tih muzička rock scena nam je plasirala veliki broj pravih virtuoza na gitari (samo par najpoznatijih imena: Jimi Hendrix, Eric Clapton, Ritchie Blackmore, Carlos Santana...).

To je deo u pesmi u kome gitarista dolazi do najvećeg izražaja. Dobra mešavina kreativnosti i tehnike, to je ono što čini solažu dobrom. Ali, tehnika i kreativnost je samo jedan gradivni deo. Dužina solaže je onaj drugi, podjednako ključni, element bez koga solaža ne bi bila potpuna. Ima solaža koje traju relativno kratko, recimo 10-20 sekundi, ali ima i onih koje traju više minuta bez prekida. Čak postoji i dosta pesama koje su same po sebi jedna gitarska solaža.

Sve u svemu, kako se trenutno čini, posmatrajući evoluciju rock muzike i sve ove nove bendove koji se stalno pojavljuju, solaže na gitari su izgleda postale stvar prošlosti. Sada se više pažnje poklanja izgledu muzičara, vokalnim sposobnostima pevača i njegovim tekstovima, prave se kratke i jednostavne solaže (tipično za mainstream muziku)... Jednostavno, ranije su bendovi bili prepoznatljivi po svakom muzičaru ponaosob, a danas se prepoznaju najviše po pevaču.

Čovek ogrezao u grbavljenje. Padobranac specijalizovan za sahrane i daće. Da se razumemo, nije on loš čovek - žao je njemu preminulog, rodbine i sve to. Doduše, ne poznaje pokojnika lično. Ni iz viđenja. Dobro, nije nikad čuo za gospodina. Prvi put se susreo sa njegovim podacima na banderi. Preciznije, na čitulji zalepljenoj selotejpom na banderu. Došao je samo da popije koju čašicu za pokojnikovu dušu, da pojede nešto od muke i da pozajmi koju cigaru da ga prođe nervoza.

Kladioničarski izraz za kolegu koji igra samo konačan ishod ili singl u glavu ,retko ili nikad sistem...Sitniji kladioničari dobro znaju da je iskusniji od ostalih, ide na krupno iz vikenda u vikend...Obožava kvotu 2 jer je u singlu dupla lova...

Vec odomacena pozajmljenica koja karakterise osobu koja mora da za*ere nekako svaki vid zabave namerno ili nenamerno,da li izjavom ili nekom akcijom,nebitno.

Kaže jedna stara izreka ''Ko se jednom opeče, duva i u 'ladno.'' Tačno. Duva. To uopšte nije pitanje. Zajebali su te, odbacili, ostavili na ulici sa troje dece, šutnuli, opljačkali, zgazili k'o bubašvabu. I sad si na oprezu. Povlačiš se u svoju dramu zatvorenosti. Svi su mnogo opasni. Opet će neka kurveštija da ti skine lovu sa kartice, opet će neki baja da te kresne i odleprša, opet će da te zgaze, da krcnu kosti. Bolje da se zatarabiš. Ako ti neko priđe, lepo ga gledaš preko tarabe. Sigurno je neki vrag, vražju mu mater jebem baš. I duvaj, duvaj i duvaj, k'o vučko u ''Crvenkapi'', duvaj bre što jače možeš, sruši mu i kuću i pokućstvo i oduvaj ga u pičku lepu materinu, a kad se tako, dok duva, u'vati za tarabu, a ti uzmi čekić pa ga malo čukni, za svaki slučaj, dok skroz ne odleti. Jer, zašto bi koji kurac dao sebi priliku da ti bar jedom, ili još jednom i još jednom, bude lepo, da bar na jedan tren uživaš makar sve bila samo puka iluzija, da samo na kratko budeš srećan kao nikada do sada, kad je to istovremeno rizik da će neko da te slomi. A već si se jednom i sastavljao i znaš da možeš. Pa premeri. Ja samo da napomenem da nam je svima vreme ograničeno, i s ove i s one strane tvoje tarabe.