Papir po kome nikad nisi potpuno "čist". Ako poraniš na testiranje, napisaće "naginje ka preranom pojavljivanju da bi ostavio utisak pedantne i tačne osobe", a ako zakasniš "ne preza od nepoštovanja dogovorenih termina kako bi skrenuo pažnju na sebe". Ako pitaš da li možeš da sedneš i da se raskomotiš napisaće "iz navedenog proizilazi da se plaši negativne procene i pati od nedostatka samopouzdanja", a ako samoinicijativno skineš jaknu i zauzmeš mesto biće "dotični je osoba preslobodnih karakteristika ličnosti sa manjkom lepog vaspitanja". Ako tokom rešavanja testa pitaš za kratko pojašnjenje, u nalazu će da stoji "nije u mogućnosti da samostalno reši zadatke iz testa, te psiholog interveniše i otaklanja poteškoće", a ako sve budeš radio samostalno i brzo napisaće "u njegovoj ličnosti dominira narcizam i nerealno mišljenje da može sve da uradi brzo, tačno i bez pomoći". Ako tokom razgovora nameštaš kravatu koja te guši, stajaće "imenovani konstantno dodiruje kravatu i rever pokušavajući da ostavi utisak važnosti". Ako se tokom razgovora spontano poslužiš nekim citatom koji si pročitao, napisaće "bespotrebno se služi citatima iz literature kako bi ostavio utisak da je pametan i načitan", a ako se držiš svakodnevnog žargona "radi se o osobi ispodprosečnih intelektualnih sposobnosti sa deficitom na planu verbalne inteligencije". Ako se na kraju testiranja ljubazno pozdraviš i izađeš, pisaće "veštačkim manirima pokušava da prikrije patologiju svoje ličnosti", a ako ga, u jednom trenutku, kad ti sve to prenemaganje presedne, lepo ljudski ispsuješ i oteraš u tri lepe, biće "imenovani je visoko-agresivna osoba sa tendencijom ugrožavanja imovine i života, nije sposoban da diše, živi i funkcioniše, i preporučuje se strog nadzor u ustanovi zatvorenog tipa!".

50% hoće, 100% neće da bude.
Izraz se dovodi u vezu sa jednom anegdotom iz Španskog građanskog rata.

Nekada polu-šaljivi uvod u tvrdnju koja se može smatrati proverenom, a danas, zahvaljujući domaćoj kinematografiji, sintagma koja je prevazišla flafičasti stadijum, zatim se spotakla i upala u septičku jamu u kojoj se udavila. Ne može se više nazvati ni über-gej, jer se ovoga čak i homoseksualci gnušaju. Danas je valja koristiti samo kao eventualnu sprdnju.

Mjerilo moći domaćinstva na selu. naprkosićete komšiluku i bićete nezaobilazna stanica za radoznale, koji će svakodnevno dolaziti da vide šporet a ne Vas.

Kod kuće vrlo poželjan predmet, u kafiću vrlo nepoželjan.

Izraz još iz srednjeg veka. Još su savremenici rekli za cara Uroša da beše krasnog stasa ali mlad smislom. Uvijeno: nezreo a još i priglup. Nejak u glavu. Mator konj ali se ponaša neprilično svojim godinama. Šumoglav. Miško iz filma Ko to tamo peva. Hronično, klinički klinački. Mož da bude i simpatično al ne baš uvek.

Prigovor ortaku koji je uvek beskorisno prisutan u vidokrugu osim u slučajevima kada je potrebna njegova uska struka.

Ne znam šta vi mislite o tome, ali ja bih malo da govorim o detinjstvu.

A ima li u toj kategoriji ičeg važnijeg od igračaka, ono, ako ćemo realno?

E sad, mene ni najmanje ne interesuje sa čime se, na primer, igrao jedan prosečni Englez kada je bio klinac ili šta od plastike je u neki od svojih telesnih otvora gurao nasumični mali Francuz prilikom kada se zanimao sa istim/istim (sa Francuzima se nikad ne zna, šta ćete). Ne. Mene pre interesuje sa čime se to igrao jedan odrasli Italijan, pa to videli ovi naši i od njega kupili licencu za proizvodnju i distribuciju verovatno najpopularnijih igračaka za decu koje su ovi meridijani ikada videli.

Elem, na sajtu kuće iz naslova stoji da je ista "osnovana 1990 godine", a to je upravo trenutak vremenskog kontinuuma u kojem je autor ovog teksta - između svih ostalih sranja - i proživljavao svoje detinjstvo, što svakako dodaje na verodostojnosti čitave ove priče. Odmah da istaknem - pomenuti cenjeni autor nikada nije bio u posedu niti jednog od proizvoda iz široke palete istih koju je firma iz naslova nudila na više mesečnih rata, ali je zato imao priliku da ih vidi, na kratko drži u svojim rukama i duuugo stoji zalepljen za izlog radnje koja se nekad nalazila kod starog Merkatora i na sav glas plače...razume se, sve dok mu njegova majka ne bi zveknula jednu sasvim solidnu šamarčinu i zastrašujućim glasom zapovedila "Polazi!" (barem mu se onda on takvim činio). Pomenuti se još seća i da u to doba maltene nijedna emisiju za decu na televiziji, tipa onih sa Mandom i Peđolinom, nije mogla da prođe bez "Pertini igračaka", bile one deo scenografije u studiju ili glavni sastav poklon-paketa koje su ova dvojica nesebično delili srećnim kopilanima kraj malih ekrana.

Pertini igračke. Nikad ih nisam imao, a podsećaju me na detinjstvo. Aukurac...

Jedna od šablon fora u prepucavanjima.
Kako radi:
Kada neko pokuša da vas nasapunja nekim nadimkom ili nekom kritikom, vi samo uzmete taj nadimak/ključnu reč kritike, i nastavite sa: …ti u gaćama.

Po narodnom verovanju onom čija ledja nisu pokrivena, dešavaju se razne naopake stvari, pa čak i smrt!

Tip ljubavnika, neko voli to, neko ne, jebem li ga, stvar ukusa. To je taj tip ljudi koji ne zna ništa na brzinu, čiji je moto "polako pa na vrijeme kući" On obrađuje đevojku studiozno, temeljno, kao neku dobru knjigu, pa je okreće, prevrće, podvlači, pamti đe je stao pa se vraća na već predjeno da utvrdi gradivo...

Živuljke koje se upotrebljavaju da klinke (uglavnom ziljave) opišu koliko su one "fatalne" i "dobre". Poređenja uglavnom gube smisao kada se uzmu neke realne činjenice u obzir...

Najelitnija fabrika kamiona i namenskih vozila ikada!

Koliko trosi? Koliko vozac kaze!

Osećaj kad ti iznenada nešto lepo legne : dotakne dušu i pokrene sećanja ili zavrti maštanja.
Nekad je muzika, nekad poznati miris, neobičan prizor....

Muškarac sa nedostatkom centimetara kome se još i retko kad diže.

Je onaj metod koji te, iako si totalno sjeban, ipak ostavi u stroju kad četa kreće na obavezni marš.

Kada je neko izrazito brz u krevetu, tj. kada neposredno po započinjanju snošaja doživi vrhunac.

Pola 6 ujutru, novembar mesec, a vi lepo spavate ispod debelog babinog jorgana sa sela, a noge umotali jos uvece u jos jedno cebe... i sanjate...sanjate dve sisate brazilke kako vas hlade lepezama na galapagosu, dok ispijate neko nadrkano meksicko pivo, ili dok vas konobar sluzi najegozticnijim martinijem koji je svetska elita izmislila...
A brazilke taman prelaze na stvar...
kad odjednom...
gr gr gr gr gr gr gr gr gr... (onda tajac par sekundi....) pa ponovo...gr gr gr gr grrrrrrrrrrr.....rnnnnnnn rnnnnnnnnnnnn ( turiranje jadne masine, napravljene pre 25 godina, u Titovoj komunistickoj idili, kada se uz njega mogla smuvati i hanka paldum u najmanju ruku)...
ma sanjate 100%... rnnnnnnnn,rnnnnnnnnn.... dodaje komsa gas, turira jadnika, a on se dere kao bred pit u troji kad zove hektora da izadje da mu jebe kevu...
pali se remus...(malo bolji poznavaoci nase tvorevine, znaju da je to motor stojadina koji bi probudio i Sojica u tesnoj kozi u vagonu, a ne nekog iz onakvog sna...)
"joj komsija, da ti jebem krusnu mrvu, jebao te stojadin!!"
a na auspuhu....rupa...neka deca iz komsiluka zaglavili komsiji Radojku krompir pre neki dan, kazu videli u crtanom filmu...
tutnji ko partizanska eskadrila...
cujem radojka kako lupa vratima, kao da zatvara sef od meridian banke( jbg, jaca je od vojvodjanske i od delte ...)
Slaaaaaviceeeeee!!!! (tajac 2-3 sekunde) taman oci da priklopite u nadi da je to sve za danas... slaaaaaaaviceeeeeeeeeee!!! eeeeeej.... izlazi slavica na prozor, sa frekvencijom glasa od 1000000 mhz.... sta je Radojko??? daj mi slavice baci onu kantu za beeeenzin.... STA DA TI BAAACIMMMM ??? ( u tom momentu vam se dizu dlake na rukama, zaboravljate i brazilke, i galapagos, i najradije bi natakli i tu njegovu slavicu, samo da ucuti i da se nosi u picku materinu!!
kantu mi baci, idem kod Vukasina po beeenzin!!! ceeekaj... u tom momentu, dok slavica donosi kantu, taman vas hvata onaj poslednji san pred uranak, a sinoc ste legli u pola 2, jer ste gledali neki film sa sandrom bulok ili pamelom anderson...
EEEEEEVO JE!!!! (cujete let kante, i kako udara u travnjak ispred zgrade...
radojko seda u kola, i turira ga najace do sada... brnnnnnnnn, brrrrrnnnnnnnnn... ubacuje u prvu, pre toga udarivsi cekicem za meso u alnaser par puta, da mu se ne ugasi usput...time i vas u mali mozak...onako od pozadi...lupa vratima prvi put... nista...drugi put udara sivonjski i uspeva a izmedju toga cujete glasno bogaranje i kragujevca, i srbije i svega po redu...
Odlazi u nepoznatom pravcu, sa zvukom haubice iz 1918-te godine, iste onakve sto je nasi traze u toku celog filma mars na drinu!!
A vama vise nije ni do brazilki, ni do sandre bulok... natakli bi i radojkovog stojadina, samo da ucuti sutra ujutru...

Ženka shinheda. Opaka i ekstremno nafurana mala, spremna za fajt. Pratiteljka ideologije njenog joj ideološko-krevetskog partnera. Mlada arijevka, svesna svoga mesta u svetskoj hijerarhiji.

U realnosti je to neka ex-metalkica ili pankerkica koja se posle pijančenja u Studentskom parku spanđala sa nekim arijevskim park-ratnikom, koje samo čekao koja će prva da izbaci belu zastavu pred hektolitrima apatinera da je odvede da piškiriški i da je posle toga izvede na pravi put.

Naša "heroina novoga doba" već kasnije u toku dana postaje zakleta frau Helga, spremna za žrtvu zarad prosperiteta svoje vekovne arijevske braće i sestara. Nikada nije pročitala više od deklaracije nekog proizvoda, ali je to ne sprečava da o Hitlerovom delu govori kao o Bibliji. Mrzi sve što mrzi njen dragi - kako izjutra, tako i oko ponoći.

Poneka od njih počne da fura zurku kao u njenog joj dragog, ili se samo ošiša na kratko, dok neke skrate šiške ili naprave "Rijana meets Seka" ekstremnu frizuru (fak jea). Dole je ćelava. Ono - slaže se sa ideologijom.

Modni stil je gotovo isti kao i pre toga, sa tim što se ide ka nekoj vrsti "uniformisanosti", jer ipak mora da se razaznaje da ona nije kao druge, kao one koje "prljaju svoju rasu povinujući se nazadnim izvitoperenostima, prouzrokovanim od strane degenerisanih pripadnika građana drugog reda". Malo neki vojnički detalj, da se vidi da je ona spremna za boj, da ona nije neka klošarka, već prava ratnica arijevskog roda svoga.

Стандардна количина жестине коју просечни клабер шатро унесе за једно вече. После тога обично следи прича како је сео у кола и сам се вратио кући. Они чру мајстори баронисања ће отићи даље од тога и додати како их је на путу зауставила полиција али да има је, на сву срећу, био покварен алко-тест.

Зашто баш једанаест? Десет је тако мејнстрим, петнаест је превише, а девет је једноцифрен број, па удара на сујету. Елем, оно што је за горепоменутог зализанка у карираној кошуљи једанаест ђус-вотки то су за просечног алкоса две шоме и литар и по сока али то на крају крајева и није много битно. Важно је да ће сутра на фејсу осванути нове слике на којима се дотични кези држећи у једној руци неку скупу пљугу, а у другој чашицу кратког пића, па фотку на којој замишљено куца нешто на свом новом ајфону и коначно слика на којој у трансу избаца руку из лакта када га погоди неки ремикс.

И тако сваки викенд по једанаест вотки, апсинта, текила... Гледају те у очи и лажу, а не знају да су и бољи од њих падали под том количином. Покојни Воја Шише, нека му је лака црна земља, попио једанаест лоза прошле зиме за опкладу и убила га ведриња кад је кренуо да се олакша испред кафане.