Soliti pamet.

Kada se po treći put vratiš od frizera koji ti je "samo skratio krajeve" i toliko te osakatio da ti treba barem godinu i po dana da se vratiš u stanje pre skraćivanja.
Jedini razuman korak u tom trenutku je pomirenje sa gorkom sudbinom da nikad nećeš imati frizuru iz kataloga i da kad dodje vreme uzmeš makaze u svoje ruke. Zauvek.

Kada vidiš davljenika da vapi za pomoć u vodi,a ti mirno ploviš u svom čamcu,
ne pružaj mu ruku,ne bacaj mu pojas,ne skači za njim u vodu da ga vadiš,
već uzmi veslo i iz sve snage ga raspali po glavi,da što pre potone,
jer će,ako pokušaš da mu pomogneš,da i tebe i tvoj čamac povuče na dno.
Jer da je nešto vredeo,znao i valjao ne bi bio u toj situaciji u kojoj jeste.

Rečenica koju redovno izgovaraš od prvog do petog (eventualno do desetog) u mesecu kada dođu računi za fiksni, mobilni, ćaletov i kevin moblini itd...
Sledeći mesec ista ili slična situacija, i tako u krug....

Spartanac.
Bez smaranja o njihovom detinjstvu ili teškom školovanju kako bi postali "The Spartans ", i tu pod školovanje mislim na sto jedan način kako ubiti persijanca, a ne Sistem protoka fluida .
Druga stvar u vezi sa njima je njihov govor. Učeni su da svaki problem, i uopšte sve što hoće da kažu, kažu jasno ,kratko i jednostavno , nisu pravili od miša slona.
Dok se sada ljudi kriju iza fraza i tuđih govora, tad je svako govorio šta je mislio (šta god da je mislio homo sapiens iz VII veka pre nove ere) .
Tu je i ona stara proverena da su decu sa hendikepom bacali sa litice.
Nije ni čudo onda što je na vrhuncu moći bilo 12 000 hiljada spartanaca koji su vladali sa 500 00 robova.
Pitate se zašto su propali, propali su zato što je neka budala rekla aj da radimo nešto drugo osima rata, aj da pevamo, filozofiramo i pišemo romantičnu poeziju u stihu. I onda je više ljudi odlazilo u filozofe umesto u vojnike i njihova vojna sila se raspala, tad su ih i osvojili (pravi primer bi bio, bilo je više menadžera upravnog odbora nego poštenih radnika i tad su otišli pod stečaj) .

Magična rečenica koja ti omogućava da pustiš bradu kao Robinson Kruso ako je dovoljno često izgovaraš pred ogledalom. Od te magije nema mnogo koristi, osim ako nećeš da nerviraš ortake koji zbog posla u banci ili kod vojske moraju da se briju svakog jutra.

Predstavlja različite interpretacije i tumačenja drevnih vidovnjačkih trikova naših maštovitih predaka ( gledanje u pasulj , šolju i dlan ) i njihovu primenu u svakodnevnim aktivnostima.

Ono malo, što propada, i propadne uvek. I dobro je tako.
Devojčica, mala Vesna Čipčić, sama na svetu ostala, avionom se vozi. Ona samo i psić njen. Pazi ga, čuva. Ali na podu aviona rupa je, mala, za psića taman. Vidi on rupu, zalaje, priđe, i padne, tek tako, samo se tanko zavijanje za njim izgubi brzo dole. Devojčica i nije toliko tužna, više umorna, od gubitaka, i švercovanja, pospana već.

Više je nego očigledno da veliki dio likova na filmu koji jednostavno zrače nekom mudovišnom aurom, nose kapute ili plaštove iako su im ovi potpuno nepotrebni a ponekad čak i otežavaju posao koji dotični obavljaju. Međutim kako doprinose tome da onog koji fura ove gedžete smatramo kuljim, mast hev su svake, pa i ove sezone u Holivudu.
Odmah da napomenem da lik koji je mudovišan ne mora obavezno nositi kaput ili plašt ali onaj koji ih nosi uvijek je mudovišan, bez izuzetka.
Poslednji osumnjičeni sa kojim smo se sreli jeste glavni lik iz novog filma o Betmenu (a to je pogađate Betmen) koji naravno nosi plašt. On međutim nije usamljeni primjer. Jako je interesantno i to što svi pozitivci iz Matriksa nose kapute dok hodaju kroz navodno sasvim normalan grad i pritom niko ništa ne primjećuje. Neki bi rekli da na zapadu svako gleda svoja posla ali ipak, troje likova koji u sred ljeta šetaju u kaputu zasigurno bi privukli pažnju i najvećeg flegmana.
Takođe, bar jednom u toku filma ima scena u kojoj se na vjetru vijori kaput/plašt dok iza onog koji ga nosi udara grom bacajući sijenku na ovoga koji se nalazi u prvom planu. Dok posmatrate ovu scenu ne ostaje vam ništa drugo do da tiho kroz zube ispustite: "Jebote..." jer taj likus je toliko mudovišan da mu se na vjetru ne vijori samo plašt. Vijore mu se i plašt i kita, sve sa mudima.

Šta drugo pomisliti, kada pokušavate da se objasnite sa nekim ko je bangav u mozak? Ne, zaista - kako neko može biti toliko tup, da vas i pored tročasovnog objašnjavanja, pojašnjavanja i nekoliko grafikona gleda pogubljenim, telećim pogledom? Čini vam se da gleda kroz vas, kroz zid iza, negde daleko, daleko, daleko, na drugi kraj sveta.

OK, neki ljudi pate od problema poznatog kao kratko paljenje i to je razumljivo - nisu nam svima frekfencije iste, kao ni radni taktovi. To i nije toliko strašno, jer će jedna takva persona u nekom trenutku svoju glavu opičiti svojom šakom i to će biti znak da je skontala. Hrčak iz naslova će se češkati neko vreme, promeniće položaj, gledati situaciju iz drugog ugla, nastaviti da češka bradicu ili mošnice i da gleda, gleda, gleda čitavu večnost. I ništa neće skontati. Previše je to promenljivih činjenica, previše nepoznatih, previše podataka. Previše je to komplikacija. Previše se to kosi sa njegovim prostim sagledavanjem i poimanjem realnosti.

Jedan točak je takvom hrčku potreban. Samo jedan, da ga besomučno vrti, bez potrebe da se zapita: "Čemu sve to?" Ali, kada mu ponudite drugi paket usluga, kada mu objasnite zašto je korisno imati otvoren veći broj opcija, zašto su četiri točkića bolja od jednog, on će samo gledati u vas belo. Obrađivaće on te podatke, to je sigurno i to u stilu Homera Simpsona. I samo će se okrenuti i vratiti se da vrti taj jedan točkić.

Za bolje i nije.

Ustaneš ujutru-napolju mrak, oblaci, kiša, i to ona sitna, najdosadnija... Da bar pljusne ljudski, za 10 minuta da pokisneš k'o pička pa posle toga da udari sunce i osuši te, ali ne! Sunca ne vidiš po 4 dana uopšte, kao da na Aljasci živiš. Napolju sve umire, drveće sablasno ogolelo, a nekako su i ljudi umrtvljeni, ni do čega im nije. Ako hoćeš da prošetaš-moraš poneti kišobran i slojevito se obući (by Nada Macura), jer pobogu-jesen je, temperatura može varirati od -5 do +30, sve je to očekivano. A uostalom-zašto bi igde i išao!? Vid' kako odvratno vreme. Zatvaraš se u svoja 4 zida i željno iščekuješ barem zimu, iako je ne voliš. I po' metra snega je lepše od ovog sivila. Jesen-dijagnoza i stanje duha, pa tek onda naziv godišnjeg doba.

Češkanje kose je zanimljiva pojava obavlja se nesvesno ali sa uživanjem i pretvara se vremenom u mehanizam – naviku bez koje se, čini vam se, ne može. Dokaz je nezrele, sanjalačke osobe, koje je negde u svom svetu čačkanja, vrtenja, uvijanja (u zavisnosti od dužine ili oblika kose) i češkanja prstiju. Svaka osoba će po pravilu to raditi dok se ne pojavi druga osoba u njenom životu i postaviti mu jasan ultimatum: “ili ja ili čačkanje kose – BIRAJ?!”. Tehnika češkanja prstiju je ona koju ja koristim još od malih prstiju pa sve do danas. Pramen kose obuhvatim kažiprstom koji je malo potpomognut palcem, onda pomeram srednji prst gore dole i tarim ga o vrh pramena kose domalim prstom koji praktično radi na smenu sa srednjim, stvarajući prijatno trenje. Pogodite koji prst je neupotrebljen sto će reći van ove igre?
Stajao je tako Mali Prst po strani, kao večita rezerva na klupi i kojeg trener ni ne primećuje. Srednji i Domali su se konstantno češkali a ostala dva su bar učestvovala u akciji a on je štrčao prazan i neupotrebljiv. Osećao se suvišnim polako postajao lenj i nezainteresovan za bilo šta a sve vreme ga je mučila zavist koja se polako pretvarala u patnju. Ali vremenom su ostali prsti prestali da uživaju u ovom tretmanu, drugovi Srednji i Domali se više nisu osećali prijatno zbog češkanja, to više nije bilo zadovoljstvo nego nešto na šta prosto treba da se naviknu, dok su se na drugoj strani drugovi Palac i Kažiprst žalili na bol i kočenja usled nezgodnog položaja koji su trpeli. Povremene pauze kada je vlasnik morao da urinira, bile su tako male da nisu bile dovoljne za bilo kakvo razmrdavanje ili raščeškavanje. Mali Prst je shvatio da je pošteđen muka, osetio se uzvišenim i posebnim. No, sve je to trajalo kratko. U njemu se ubrzo javio bunt. Govorio je drugovima da tome neće biti kraja I da ih gazda koristi i izrabljuje. Oni su bili suviše gordi da to priznaju i govorili su mu da iz njega izbija ljubomora i zavist : "Krivo ti je što ne učestvuješ u ovoj zabavi” govorili su ali skoro plačnim glasom koji je odražavao patnju i nezadovoljstvo. Mali Prst nije mogao ništa da učini. Drugovi su služili sistemu, održavali su nezrelu mašineriju bežanja od stvarnog sveta, radeći mukotrpan posao koji nije donosio nikakvu dobit niti zadovoljstvo a proizvod njihovog rada je bio užasan. Moć podsvesne želje njihovog vlasnika terala ih je na dalju proizvodnju češkanja, koja je sve više rasla, sa još boljim rezultatima, i još više podsticala vlasnika da nastavi sa proizvodnjom,sve većom silinom. Znali su da uništavaju svog gazdu i time rade i na svom uništavanju. Uzalud je Mali Prst podsticao na štrajk. Otvorio je sindikat i pokušao da stupi u vezu sa Palcem čija svest jos uvek nije bila skroz pomućena. Ali, avaj, do njega se nije moglo doći jer su sve veze bile prekinute. Između njih su uvek stajali slepi subjekti proizvodnje češkanja spremni da skoče na novu zapovest i za nove radne zadatke. Sada mu ih je bilo žao. A onda je odjednom sve stalo, točkovi njihove mašinerije su se prestali okretati i kao da je neko povukao polugu mehanizam je stao. Našli su se u nekoj drugoj kosi, dugačkoj loknastoj i u početku stidljivo a kasnije sve odlučnije, složno i sa ogromnim entuzijazmom počeli da rade na svim oblicima uvijanja, vrtenja, českanja, gladjenja…
Pređašnji posao obavljali su još u nekoliko navrata, ali vrlo kratko, neorganizovano i bezvoljno otaljavali posao i to sve sa nekom čudnom tenzijom i potpuno svesni apsurda takvog načina proizvodnje. . Onda je sve sasvim prestalo a novi posao koji je bio tako raznovrstan i inspirativan i čiji je proizvod donosio opštu dobit, kako vlasniku tako i njegovim radnicima, uzeo je maha.
Mali Prst je jednog takvog dana u novom sistemu, sa novim doživljajem sloboda i prava i novom načinu proizvodnje (lokničarskom globalizmu), zasluženo sjajno obavljenog posla, disao punim plućima, kad odjednom neka ga neočekivana sila zabi u nekakav otvor, u nekakvu voštanu tvar koja je curela i on se sledećeg trenutka haotično tresao gore-dole levo-desno pa u krug, boreći se za vazduh i pokušavajući da pokupi voštanu materiju i izađe sa sve njom na vazduh. Njegova sreća i sloboda trajala je kratko i on postade svestan da je upravo izašao iz Uha i da će neko sledeće vreme biti glavna i jedina poluga u novoj vrsti proizvodnje tzv. "čačkanja". “Ovo je rudarski posao!”, zaključi s nevericom.

Većina filmova koji se vrte po bioskopima i malim ekranima su snimljeni totalno šablonski, i obraćaju se određenoj ciljnoj grupi. Tek ponekad iskoči nešto drugačije, navodno novo i sveže, oko toga se dignu rasprave, velika prašina da bi se ispostavilo da je i taj film snimljen upravo zato, da izazove pozitivnu ili negativnu reakciju publike, i time dobije veliki publicitet.

Zapravo strah od injekcije ima u svakome od nas....ipak je to kratki ali poveci bol...mnoga deca plase se igle koja izgleda veoma strasno...verovatno su se u detinjstvu povredili iglom za sivenje, pa sada ne smeju ni da pogledaju injekciju...

Nekad osoba koja je bila u posedu tajne kako ni od čega vrednog stvoriti nešto vredno, a danas onaj ko je u stanju da od svega lepog, vrednog i dobrog napravi ništa.

Zuko je jedan fini efendija iz Novog Pazara što voli da se prošeće svojim bijelim BMW X5-ticama po Srebren'ci na kojima bijelim slovima piše MUFTIJA.
Često umije da nasmije čitaoce raznih novina svojim duhovitim izjavama.
Ne dolazi često u Beograd, iako su BMW-ovi Beogradskih registarskih oznaka.
Sve u svemu, vrlo zanimljiv lik, hvala Bogu do sada bez ikakvih konkretnih dijela.

Lokalna muška radodajka za udovice, razvedene srednjih godina, usedelice, žene prezauzetih ili impotentnih muževa, baba devojke, baba-sere i uopšte sve žene koje su zaboravile "šta to beše seks" ili ga nikad nisu ni probale, jer nije bilo princa. Samo konji. Čitava ergela. Neki kasali, neki galopirali, uglavnom svi pobegli. E, onda se pojavio on. Seksualna raga, ali tako dostižan i pristupačan. Kažu "za dobrim konjem prašina se diže...ali nekad i raga vuče noge, pa opet diže prašinu". Srednjih godina, ili malo stariji, ali u upotrebnom stanju. Osrednje spoljašnosti. Nema veliko obrazovanje, ali poseduje intuiciju i nos da namiriše žensku nejebicu. Mali višak kilograma u predelu stomaka. Dovoljan višak ispod stomaka. Obično živi kao podstanar kod gazdarice koja ga u potpunosti razume, jer je i ona sama iz nebitno kog razloga. Možda i nju opali u dogledno vreme. Džentlmen. Nikad ne priča gde je proveo prethodnu noć. Ili s kim. Seks sa njim je veća tajna nego sa vibratorom. Vibrator ne priča, ali može biti pukim slučajem pronađen i automatski je sve priznao. Utešitelj će, pred najboljim ortacima do kraja negirati bilo kakav nagoveštaj da ima nešto sa dotičnom osobom suprotnog pola. Vođen onom narodnom "od birača nema jebača" , retko koju neće startovati. Ne zbog sebe, vec zbog nje. Nikad se nije ženio ili je razveden...nije mu išla monogamija. Jednostavno, rođen je za promiskuitet i da usreći, bar na kratko, više od jedne žene u svom životu.

Naizgled besmislen sklop reči ali nije ni blizu toga. To je zapravo ono što se većem delu srpskog življa dešava dobrih dvadeset godina pa i više. Verovali ili ne, svi vi, a i ja zajedno sa vama živimo život jedne tovljene bele svinje spremne za klanje. Svako ko je nekad bio na selu i prisustvovao svinjokolju lakše će razumeti o čemu pričam.

O čemu se ovde radi? Od momenta kada tu tovljenu belu svinju lišavaju slobode i načina na koji je do tad živela njoj počinje da se dešava ovo iz naslova.

Ta svinja koja je unapred određena za klanje se najpre izdvoji od ostatka krda. Zatim joj se na njušku navlači čelična sajla sa nekom metalnom drškom. Onda svinju izvlače napolje i vuku je tom sajlom ravno ka mestu klanja gde je čeka onaj nož iz naslova. U tom momentu svinja postaje svesna da je čeka nešto loše i svom snagom se trudi da se oslobodi i strgne tu sajlu sa njuške odupiruće se i pokušava da se vrati unazad. E, tu dolazi trerći pojam iz naslova i ono šutiranje u zadnje noge koje sprečava kretnje unazad gurajući je pravo napred prema nožu koji spreman i naoštren čeka da joj se zarije u vrat dok je ona sajla usmerava ka njemu. Ta radnja možda običnom posmatraču izgleda veoma kratko ali za svinju taj period svakako nije kratak. To je njen čitav život. To je naših 20 i kusur godina koje za sada uspešno provodimo balansirajući između sajle, noža i udaranja u zadnje noge.

Svakih godinu dana F.U.F.A objavljuje svoju licnu rang listu prema kojoj bira buduce kandidate za laskavu titulu njenog prvaka.

Rečenica koja najavljuje duži period smaranja u kome se nabraja mali milion sponzora, ujedno u velikom broju smanjuje gledanost tog programa na sledeći način :