Tip coveka koji kad mu trebas sa tobom je k'o brat rodjeni, bilo da je pomoc finansijska, psihicka ili fizicka. Zove te batice, bato ide sa tobom gde god i ti ides, podrzava te u svemu i ostale ljigavstine. Ne izostavno: "Normalno je da se pomazemo, ko ce kome da pomogne ako se mi medjusobno ne drzimo zajedno" i ta sranja. Kad on tebi zatreba, uvek ima neki problem, neku tesku situaciju. Vrlo cesto i tragicnu. Ili ne moze da ustane iz kreveta, ili je bolestan, umire, ma 1000 razloga da ne moze. Naravno, prvi put mu se poveruje, drugi put posumnja, treci i cetvrti put vec povezes kockice i peti put ne postoji.

Iskrcavas se iz kapisle, sve ti je novo i strano, plasis se neopisivo, ali prepustas se instinktu i napokon dobijas ono sto si cekao - duboki udah. Oci ti suze, pluca ti se cepaju od bola, nisi navikao na planetu zemlju, svoj novi dom. Pitas se gde ti je porodica, sta sada, kuda? Oni su vec tu. Cekaju te. Smeskaju ti se. Vesele se. Tvoj tata trci po kisi 5 km do sledeceg vozila, ulazi, ugleda svoje roditelje, te iskusne putnike koji mrze sve sto kuca u ritmu vremena, klekne onako mokar i pocepan i suzno kaze:"Dosao je... Moj sin je dosao!!!" I konacno i ti ulazis u taj autobus. Tu je tvoja porodica, ljubav, prijatelji, svi oni koje ces ikada upoznati. Saznajes gde vodi, sta se desava oko tebe. Istrazujes, shvatas. Slusas o svojim saputnicima, kako su neki uspeli da izadju iz autobusa na kratko i iscupaju poneki list, ogrebu neki kontejner, ili ostave otisak stopala u blatu. Saznajes ko je sve zasluzan sto sada ides autobusom, a ne peske. Cudno ti je sto sedis pozadi, pa vremenom prelazis na prednja sedista. Vozac kaze da svako ima svoju stanicu. Postajes svestan koliko ti je lepo, druzis se, ucis, uzivas. Zelis da se putovanje nikad ne zavrsi. Lose stvari ostavljas na sedistu iza, lepe prebacujes napred. Kada si pozadi, hoces napred, kada si na sredini zelis da tu i ostanes, ali ti nezaustavljivo hrlis dalje, na kraju sedas na prednje sediste. Pored tebe je torta sa 65 svecica. Sada vapis da odes nazad. Da vratis vreme. Da budes ponovo... Mlad... Pogledas na sat i po prvi put u svom zivotu... Mrzis... Dolazi tvoja stanica. Saberes se, setis se gde si ustvari posao. Setis se prvog poljupca, tako malog, a tako velikog. Setis se prvog odlaska u zatvor sa najboljim drugom. Setis se kako telo ume da gori, da zudi godinama, a posle splasne u sekundi. Setis se hiljada pijanih noci, hiljada gluposti, osmeha, suza. Setis se noci kada si zaprosio zenu svog zivota pred tri stotine ljudi. Setis se njenog placnog "da". Setis se trenutka kada je tvoj sin dosao i seo na zadnje sediste. Tvoje putavanje u jednom pravcu je gotovo. Setis se kako si u cetvrtom razredu imao uvek isti zakljucak, tako stereotipan da se ljudima gadi. Onda se okreces ka autobusu koji nastavlja dalje i ipak izgovoris:"To se ne moze opisati, to morate doziveti". Drago ti je sto si putovao, postojao, voleo i bio voljen. Ne znam... Neki to neopisivo putovanje u sigurnu smrt zovu... Zivot.

Čuveni primer sadržajnog uprošćavanja teške filosofije na ovim prostorima. Čime se gubi na kvantitetu, ali mnogo dobija na kvalitetu. Jer, sve što je rečeno kratko i jasno, dobro je rečeno, i predstavlja esenciju mudrosti.

U konkretnom slučaju, reč je o minimalističkom izrazu učenja Baruha de Spinoze, i njegove teorije o tri vrste saznanja. Prvom vrstom je Baruh nazivao saznanja iz nepostojanog iskustva i znakova (na osnovu čulnih opažanja i predstava o stvarima). Srbi su se davno, kao i Spinoza, uverili da su takva saznanja lažna, o čemu svedoče stihovi: "Čarne oči, da bi ne gledale" i "ja ne kazah za lažljive oči, koje su me na zlo navodile".

E sad dolazi ono glavno! Spinoza je dosta smušeno objasnio važnost druge vrste saznanja (odnosno razuma), i treće vrste (intuitivnog znanja). Jeste rekao da su ona istinita, i da nas uče da razlikujemo istinito od lažnoga, ali se mnogo spetljao objašnjavajući prirodu razuma, ljudskog duha, ideja o stvarima i suštine stvari. I drugi su procenili da je u pitanju čista petljancija, pa su Spinozu ekskomunicirali. E, da mu je bio neki Srbin pored njega, i prišapne mu "Ko razume, shvatiće" dok je pisao svoja panteistička dela! Kud bi mu kraj bio! Mislim, Spinozi. Za Srbina se zna.

Shvatio bi Spinoza da je pretpostavka intuitivnog znanja ipak razum. I ne samo pretpostavka. Jer, izraz "ko razume, shvatiće" nosi u sebi ogromno čovekoljublje i beskonačni optimizam. "Nužnim načinom" (što bi rekao Spinoza) iz razuma sledi spoznaja prave suštine stvari i obrazovanje adekvatnih ideja, oličenih u božanskoj ljubavi. Ko god ima razum, doći će do spoznaje.

Ko razume, shvatiće. Rečeno prihvatiće.

Biti bio Božjeg poziva je iznimno stresno i traži puno strpljenja da se živi u skladu s Njegovim naukom. Jedan se biskup dosjeti da olakšava svojoj braći po mantilu te da spoji ugodno s korisnim jer je primijetio da se slabo pamte poznate crkvene ličnosti iz liturgijske godine.
Fratri i svećenici po uzoru na Panini sličice u nogometu skupljaju sličice,svetaca, papa, Svete braće i mijenjaju se za sličice. Npr. Jedan Ćiril vrijedi 7 Gorazda ili 3 Save. Opsesija im je postala jaka pa su neki pod utjecajem đavla pogubili moralni kompas i krali lemuzinu da kupe slije... jednog dana jedan fratar dobije rijetkog Ćirila i vikne fala ti Bože više i odmah se prekrsti radi svetogrđa.
Za vrijeme druženja grickaju pringles s okusom hostije jer nema puno kalorija i zasitno je (izvorni bio-bio certifikat Vatikana da je 100 posto Tijelo Kristovo) i nazdrave s misnim vinom (fr sauvignon iz 58'; dobra godina).
Časne sestre im, po običaju, jebu mater jer naprave svinjac od Gospodinove kuće i jer ih nađu izvrnute u prvim redovima ispred oltara.
Jedan fratar mrtav pijan baca moći sv. Klimenta (preteča Harry Pottera) u nadi da će očistiti svinjac, a završi izmlaćen sa svijećom od sestre Angelije.
Na sličicama je s prednje strane slika, a na drugoj kratko žitje (životopisi svetaca) koje je pisano na glagoljici, početno slovo crveno, poštuje se načelo red za red.
I tako znanje ostane sačuvano, vazda vijeke Gospodine.

Jebi ga. Već je prošlo godinu i šest mjeseci od kako me je iz kreveta podigla muzika iz filma „godfather“ , od kako sam otvorio oči i svoje rožnjače susreo sa svjetlosnim snopovima koji su se probijali kroz kafene roletne na mom prozoru. Već je prošlo godinu i šest mjeseci od kako sam se dogegao do kupatila u tačno 7:00 h izjutra , obraze polio vodom , vratio se nazad u sobu i obukao prvu trenerku na koju sam naišao.Već je prošlo jebenih godinu i šest mjeseci od kako sam sluške nabio u uši i tog jebenog prvog septembra krenuo u tu jebenu trospratnu građevinu...
Iskreno , čitava ta priča , čitava ta graja mi se šetala po Đokoviću. Nisam mogao da izdržim , al’ ubrzo je sve postalo drugačije. Trides’ četri debila , jedanaes’ grupica. Sjednem u prvu klupu na koju naiđem , slušam i trpim. Engleski , matematika.. Retardi se ređaju , dolaze jedan po jedan. Jednostavno ne bih znao kako da izdržim da nije bilo njih. Jeste , njih. Njih koji su mi pomogli da od trides’ četri oduzmem dva i broju jedanaest dodam još jedan. Njih.

Kao i u svakoj dolini slijepih jednooki bijaše car , car kog u početku nisam prećerano obožavao jerbo sam i ja izgleda bio takav , slijep. Taj isti car mi je pomogao da otvorim oči. Taj isti car me je naučio da se smješkam kad čujem retardiranu priču tardosa oko mene i taj isti car mi je postao jedna od najgotivnijih osoba u toj trivijalnoj zajednici govana koju neki sad nazivaju II-2.
No , ćoravi vladar nije bio jedina osoba u ćeliji koju sam gotivio , bijaše tu još jedna , doduše manje gotivna ali ne manje voljena osoba u ćeliji sa petanest klupa i čet’ri prozora.Još jedna osoba koju sam još više volio od ćoravog gospodara.

Zajedno nam je jebeno bilo super. Kažem „Bilo“ jer više ne može da bude , prošlo je tačno godinu i šest mjeseci od kako nas je majka sudbina strpala u isti kavez , i tačno dva dana od kako mogu slobodno da upotrebljavam izraz „bilo je“.

Svaki vladar i pastriri njegovi imaše svoju knjigu , svoju bibliju , mi smo svoju nazivali kratko i jasno „Dnevnik Ane Skank“ , naš dnevnik. Zajebana bijaše ova knjiga , u početku mala a zatim i u A4 formatu sa tvrdim koricama. Ja sam bio ponosni spisatelj šereno ukoričene knjige , znači ja sam imao čast da izazovem osmjehe na licu „njih“. Eh , da mi je da nikad nisam krenuo da pišem. Kako svi ljudi imaju jebene probleme , i prejebene uzroke njihove nervoze imao sam ih i ja.Vidno iznerviran jednog dana uzeh atlasovu olovku u ruke i napisah sedam jebenih rečenica , sedam rečenica u našoj bibliji koje tuku predhodnih 8.000 , sedam rečenica koje nisam trebao da napišem i sedam rečenica koje sad znam napamet. Jebenih sedam.

**

Eto , prošlo je tačno godinu i šest mjeseci od kako sam se probudio uz zvuke „godfathera“ , obukao trenerku , stavio slušalice u uši i krenuo ka Beranskoj Gimnaziji. A tačno šest mjeseci od kako sam krenuo da pišem Dnevnik Ane Skank koji trenutno gledam kako izgara. Stranice dnevnika postaju crne u zagrljaju crvenih plamenova , u crvenim plamenovima vidim osmjehe , priče i fore koje kao da i nisu ispričane. Sve je izgubilo smisao. No dobro , možda u zajednici govana
ima još „njih“ .Od pamtivjeka vuci kolju jaganjce , pa ipak je na svijetu više jaganjaca nego vukova. Ko zna , možda u ćeliji ima još „njih“ , sivih vukova samotnjaka koji sa slušalicama u ušima sami grade svoju sreću. Jer ipak , čovjek je srećan onoliko koliko želi da bude , a ta jebena trospratna građevina nije jedina građevina prema kojoj ću koračati.Niti je bila , niti će biti.
Ljudi prolaze i odlaze , biće još jednookih vladara i njihovih pastira.I list padne kad požuti , mada njegovo mjesto kratko ostaje prazno.

Praviti gužvu i galamu oko robe koja se prodaje da izgleda kao da smo ozbiljan kupac.

Nekima poznat kao "bebini koraci i bebina vecera".

Trik koji pospešuje opisivanju određenih situacija. Interesantno je što je primena nekad neprimetna i nesvesna.

Novine koje su izuzetno korisne ako tražite "polovan" jugo iz 87 sa ful opremom(ima čak i oba brisača) ,električni dildo kineske proizvodnje ili stariju dobrostojeću gospodju za druženje ali ako tražite posao ove novine mogu da vam posluže samo kao zamena za toalet papir.

Uglavnom starije osobe kojima je omiljeni deo dana odlazak u ovu instituciju koja prima sve više članova željnih leba mez motike. Prepoznaćete ih po tome što nose neke stare dronjke i to najčešće izbledele, požutele farmerice izgažene i pocepane u predelu ispod pete, zbog dugogodišnjeg gaženja, raširene u predelu kolena, kao i teksas jakne u sličnom stanju kao i farmerice. Bitan detalj u vezi sa teksas jaknom je džep iz koga viri paklica Drine (sa jednom izbačenijom cigaretom, radi lakšeg uzimanja iste). Iskusni kladioničar neretko širi mirise džibre, rakije, vina i ostalih pića domaće radinosti.
Iskusnog kladioničara uglavnom znaju svi stalni posetioci kladionice. Medjutim, on je često usamljeni vuk i ima posebno zabačeno mesto u nekom uglu kladionice gde voli da zasedne (odavezno prekrsti noge), zapali prethodno pripremljenu cigaretu, stavi naočare sa dioptrijom +50 i utone u svet tipovanja. Pored njega nikada ne sede amateri, već on za svoj sto prima samo "svoju vrstu" sa kojom može da raspravlja i da razmenjuje potpuno nebitne i nepotrebne suvišne informacije (a takve su sve vezane za kladionicu).
Iskusni kladioničar se ne zadržava kratko u kladionici već naprotiv teži da ostane što duže jer je za njega ovo mesto Meka i Medina, svojevrsna institucija koju poštuje više od svega.
Na kraju on ustaje i odlazi da mu otkucaju tikete što može da traje i po 10 i više minuta jer uvek odigra mnogo njih, i to sa malim ulozima jer su iskusni kladioničari uglavnom besposličari i zadnju pare (koje inače nemaju mnogo) ostavljaju ovde.
Onda sa setom izlaze pomalo tužni što ostavljaju to divno mesto, ali i radošću jer će se koliko sutra opet vratiti!

Kad ''buljis'' u nekoga, moze da postoji 1001 razlog. Najcesce jer privlaci paznju, svidja ti se, nemozes da poverujes sta je obukao i slicno. U tom trenutku, taj neko u koga buljis pokusava da shvati zasto blenes u njega. Problem resava gledanjem u tebe ili ako je u prilici pogleda se u ogledalo. Ako neprimeti nista cudno onda se nada da je ta neka devojka ocarana njime i srecan napusta mesto.

Rešenje inspirisano jednom od genijalnih izreka ljupkog Gruzijca, Josifa Visarionovič Džugašvili Staljina:"Imaš čoveka, imaš problem, nema čoveka nema ni problema" ili “Smrt jednog čovjeka je tragedija, smrt miliona je statistika.”.

On nije tvoj najbolji prijatelj. Ali definitivno nije ni onaj de si, 'de si prijatelj kojeg vidiš samo kada pikaš fuce, pa se sretnete na terenu i posle krljate o martinele kao buzdovani. On se sa tobom ne vidja često. Mnogo ste puta bili u kontaktu i, ne znaš ni sam kako možda ili se više ni ne sećaš, ali razvili ste neverovatan nivo poštovanja jedan ka drugom. Mnogo puta, ali nikada vam nije palo na pamet da to pretvorite u najbolje prijateljstvo. Zašto? Ne znaš ni sam.. Imate i vrlo slične poglede na svet, zanimanja, neličeći ličite u psihološkom pogledu. On je bio taj koji ti je pomogao da izneseš krdo nameštajai iz sobe kad si krečio kuću. I ti si njemu bio da utovarate 20 tona kukuruza. Bez reči i pffff deonica. Negde duboko u sebi možda i kriješ misao da je on čak i bolji prijatelj od tvojih zvaničnih najboljih prijatelja, mada, teško je reći..

Stvari koje za svoje ''standardne drage ljude'' možda i ne bi uradio iz cuga, za njega bi. Iz prostog razloga jer se ne vidjate dovoljno da bi ste dosadili jedan drugom, i iz razloga jer se ne vidjate dovoljno da bi naneli štetu jedan drugom, što je standardna ljudska osobina koja se javi nakon nekog dužeg perioda. Svaki novi susret samo podiže nivo poštovanja, negativni potezi se nekako isključe za to vreme, i život na kratko bude onakav kakav bi zapravo trebao da bude. Zanimljiv, a lagan, u svakoj svojoj sferi, bez pičvajza i komplikacija.

Prva asocijacija koja se javljala, a i danas se javlja kada sudija dosudi slobodan udarac za reprezentaciju Srbije.

Gest koji ima najraznovrsnije funkcije.

Kratko ošišane babe, kojima se diže jezik iz neobjašnjenih razloga i ne mogu da zaćute (Pretpostavka: Ni muževi više ne mogu da ih gledaju, a kamoli da ih zajašu). Ovakvi primerci vrste bi te odmah naguzili, da im se umesto jezika diže nešto drugo. Guze i oni, ali na sve ostale načine. Obično se nalaze na čelu nevladinih organizacija, tužilaštava i političkih partija. Likom najčešće podsećaju na tolkinove sile zla iz srednjeg sveta koje su zaposele dubine planine Morije. Dokaz njihove potencije se nalazi i u višku testosterona koji se agresivno ispoljava prema pripadnicima drugih vrsta. Žive i u vlažno-mutnoj kao i u suvo-čistoj sredini zavisno od toga za koga rade i ko je na vlasti. Zato ih neki naučnici svrstavaju u vodozemce. Ako te uzmu na zub, bolje ti je da menjaš identitet, jer postaju prava noćna mora.
Mere zaštite: Nikako ne govori da si Srbin. Ako i nemaš drugog izbora, onda reci da si srpski gej ili da te žena redovno fizički zlostavlja po kući, kao i da si perfektna domaćica, jer ova vrsta ne trpi pripadnike suprotnog pola sa istim nivoom testosterona.
Najbolje bi bilo da promeniš nacionalnost u Amerikanca ili Albanca, jer njih najviše vole. Nikako ne govori da te je pokojni deda savetovao o životu, jer će i dedu i tebe proglasiti fašistom. Trudi se da nosiš što više radosnih boja na svojoj garderobi. Neće te napasti ako ih budeš podsećao na štiglića ili na nekog lika sa fashion TV-a. Neka ti iz usta izlaze samo sledeće reči: EU, USA, ljudska prava i demokratija. Nikako ne spominji stradanje srpske dece na Kosovu, jer ih to vređa.

Prolecne guzve u saobracaju su guzve ,koje se razlikuju od standardnih po tome sto se dogadjaju u prolece ,kada pocni prvi topliji dani.One nastaju tako sto ih prave vozaci jugica,koji su skoro dobili dozvole.Stariji i iskusniji vozaci,koji su se godinama kalili na Jugu,nisu problematicni posto znaju cake...
Naime,veoma cesta slika prvih toplih dana su vozaci Juga ,koji stoje pored svog ljubimca i cekaju da im se ohladi ,prokuvali auto,sto nije problem ako se to desi tamo gde je mali promet ,ali kada se to desi u nekoj od prometnijih raskrsnica,onda naprave haos.Tada ih svi psuju i proklinju,iako nisu oni krivi,zato sto je Zastavino cedo sranje od auta!
Zasto su bas jugici problem?
Oni koji su vozili Juga ,znaju odgovor na to pitanje,a oni koji nisu sada cu da im objasnim.Kada pocnu prvi topli dani,iskusni vozaci odmah pripreme svog juga za toplo vreme ,sto znaci da prove da li im termo-davac ukljucuje ventilator i obrnu kapu na karburatoru "na letnje",tj.da prima vise hladnog vaduha sa usisa i time bolje hladi motor.Oni jos iskusniji ,cim kupe Juga ,odmah ugrade i taster za rucno paljenje ventilatora u motoru,jer termo-davaci znaju cesto da zakazu ili da se zalepe,pa nece da iskljuce ventilator i tako isprazne akumulator.
Mladji vozaci ne znaju ove cake ,i zato su cesto oni ti koji prave guzve ,jer cim pocnu da voze kreni-stani,auto im prokuva!

Taksista koji glumi Engleza, odnosno, vozi auto sa desnim volanom, naopako. E, to daje posebnu čar ionako uzbudljivoj vožnji taksijem. Taksi stiže, ti krećeš da otvoriš vrata, kad ono, na tom sedištu sedi čovek i u rukama drži volan! Podignutih obrva brzo shvataš situaciju, ali i praviš jednu veliku grešku: sedaš na suvozačko mesto. Računaš da će biti zanimljivo. E pa hoće! I više nego zanimljivo! Veži se! Neprijatan osećaj počinje već kad prešalta u "drugu". Sve je naopako! Ruke ti lete ka volanu, a njega nigde! Eno ga kod onog čoveka desno od tebe. Pogledaš ga na trenutak i brzo vraćaš pogled na put ispred. Leva noga traži kvačilo, desna lupa po zamišljenoj kočnici, ti se preznojavaš! Istovremeno mahinalno pružaš ruku ka menjaču i spuštaš je na ruku ovog sredovečnog čoveka! Pogledaš ga onom "imam proliv, a tako mi se prdi" facom. "Izvini, slučajno sam." On kulira kao da se ništa nije desilo, a prestravio se čovek! Jebiga, nije prijatno. Brzo zaboravljaš na to, jer sledi: preticanje! Usereš se od lepote doživljaja! "Kako li je video da nema nikog?" ."Što mene nije pitao?." Ubrzo skrećeš i sa tih misli, jer sledi novo preticanje, a ti ponovo tražiš volan. Vožnja odavno nije nimalo zanimljiva, a ti ne možeš da skineš pogled s jebenog puta ispred. -"Izvinite, možete da stanete ovde, setio sam se da moram prvo ovde nešto da završim". -"Mogu ja i da Vas sačekam, ako ćete na kratko." - Ne, ne, samo recite koliko sam dužan". Platiš, izadješ i kažeš sebi: "Jebo me konj da me jebo konj, ako opet udjem u ovaj naopaki taksi!" i drhtavim koracima produžiš dalje.

Objašnjenje devijacije u ponašanju mladog mandrila. Nedovoljnim unosom dehidriranih supstancija u organizam mladunčeta pavijana (ili bilo kog drugog pripadnika roda mladicus majmunikus) može dovesti do komplikacija u razvoju kognitivnih funkcija što jedinki otežava svakodnevno funkcionisanje.

Ponoć je davno prošla a ti i dalje šetaš gradom besan i natmuren. Šta bre ona zamišlja ko je, kažeš sebi, mogu da imam svaku. Popio si par čašica viskija misleći da će isprati gorak ukus u ustima i razbiti kamen u grudima, ali usijana glava samo razburkava krv u žilama. Magla se polako spušta i nebo je tamno poput mastila. Ulična svetla blago trepere jedva razbijajući mrak gust, crn, lepljiv kao smola. Ne znaš koliko dugo hodaš ali zastaješ da zapališ cigaretu u nadi da će ti to malo razbistriti glavu. Ulice su puste pa odlučuješ da odmoriš naslonjen na zid neke zgrade. Neće ona raskinuti s tobom, misliš, ti si taj koji raskida. Mlad, lep, bogat… samo Bog zna koliko si ih imao do sada… a nju voliš… zna da je voliš, kako ne razume da su druge bile samo avantura? Nebitne u tvom životu, zrna peska u pustinji, trenutno zadovoljstvo. Ne, nećeš da čekaš jutro, ti nisi navikao da čekaš. Ti hoćeš sve i to hoćeš odmah. Ovog puta će morati da te sasluša, moraće da razume. Bacaš do pola završenu cigaretu i krećeš u pravcu njenog stana.

Zadihan zalupljuješ vrata i padaš na pod. U svom stanu si. Trčao si dovde i jedva dolaziš do daha. Treseš se i prolaziš rukama kroz kosu. Osećaš da ti nešto curi preko čela i štipe oči. Gledaš u svoje ruke, grimizne i vlažne. Ukus metala ti se uvlači u nozdrve. Tek tada shvataš… ti si je ubio.

Bilo je to kratko sudjenje. Student medicine, iz dobre porodice, otac advokat… zar bi ti ikada učinio tako nešto? Otisci na njenom telu i u njenom stanu su dokazi vaše ljubavi, ne dokazi ubistva. Oružje kojim je ubijena je misteriozno nestalo, svedoka nema. Tvoj dosije je čist.