Evropa 2025-e
Nakon krize i zatezanja odnosa unutar evropske unije, ostaci bankrotirane Grčke sa svoja 2 ostrva napuštaju evrozonu.
Kreće lančana reakcija nezadovoljstva unutar Unije i primer Grčke slede Španija, Portugal i Slovenija. Nezadovoljna Nemačka upozorava da neće tolerisati takvo ponašanje i daje rok za vraćanje duga godinu dana.
Srbija vešto koristi upražnjena mesta u Uniji i dobija datum pregovora za 2056 godinu.

Eskalacija 2026-e:
Rok je istekao. Nemačka bez upozorenja vrši invaziju na Španiju i Portugal, dok Rusija i SAD apeluju na njih, ali se ne mešaju.
Nakon invazije na Španiju, nezadovoljne nemačke pokrajine AP Francuska i AP Belgija raspisuju referendum za odcepljenje.
Stogodišnja Angela im poručuje da mogu da joj se sagnu. Sukob se
polako približava Balkanu.

Balkan:
Nakon krize i početka rata u Hrvatskoj vlada histerija i oduševljenje. Država ponovo uzima naziv NDH, ponovo je
aktuelna priča o tisuću godina istorije, na top listama broj jedan je
Tompsonova obrada Danke Deuchland. Otvoren je novi Jasenovac.
Obe srpske porodice sa hrvatske teritorije su zatvorene.
U Srbiji upozoravaju na 20 000 ubijenih Srba u novom Jasenovcu. U
BIH već 27 000 žrtava, uglavnom nevina deca i žena, iako im niko još
uvek nije objavio rat. SAD upozorava Srbiju na zločine u BIH.
Uvidevši ozbiljnost situacije doživotni predsednik Nikolić i general Vučić
ukidaju presudu Dačiću, pa pokušavaju preko njegovih veza da uspostave vojno-obaveštajnu saradnju sa Namibijom, Senegalom i Nauruom.
Uspevaju u svojoj nameri. Albanija vrši nuklearne probe i veliki
deo njenog stanovništva gine usled greške u proračunu. Ostalo ih je jedva
50 miliona živih (većina na Kosovu).
SAD ponovo upozoravaju Srbiju.

2027-e
Evropa gori. Nemačka je sila broj 1 i drži pod okupacijom 50 procenata EU.
Ovoga puta nema ko da joj se suprodstavi.
Balkan i pored tenzija još uvek miruje, ali nakon niza pogibija i nesrećnih slučajeva u BIH i Albaniji, SAD uz podršku Hrvatske, BIH i Albanije objavljuje rat Srbiji. SB UN odobrava intervenciju. Ruski predstavnik za vreme glasanja odlazi u wc i propušta priliku za veto. Čeka se prvi napad. Napadi kreću iz BIH. General Vučić sa osmehom prima tu vest i zahvaljuje se Bogu što oni prave istu grešku kao i Austrougari 1914. pa napadaju preko Drine, ali euforija kratko traje.
Tomahavci i stelt bombarderi udaraju sa gotovo sto odsto preciznosti. Srbi mole za pomoć bratsku Rusiju. Rusi šalju 150 popova u pomoć ali kasno, jer kopnena invazija je počela i Srbija kapitulira nakon 12 minuta teških borbi. Beograd pada, a Čeda postaje predsednik okupacione vlade.
Koštunica je šokiran i prosto ne veruje kad mu pričaju šta se desilo. Toma i
Aca su pobegli u nepoznatom pravcu.
Ivica je nestao.
Nakon 6 meseci okupacije, u Srbiji se formiraju dva Narodna pokreta.
Četnički, predvodjen liderima Obraza i 1389, a sa druge strane Partizanski,
predvodjen Joškom Brozom. I jedni i drugi odugovlače sa ulaskom u
borbu. Prvi čekaju da im se članovi opunolete, dok su drugi i pre bilo
kakve borbe van stroja zbog proseka godina boraca koji iznosi 79.
Dok je u Srbiji status kvo, u Bugarskoj izbijaju nemiri zbog propuštene prilike
da se Srbija napadne sa ledja.

2028:
Sukob se premestio na Bliski i Daleki
istok. Severna Koreja i Kina napadaju Japan i Južnu Koreju, ali to nije bitno.
U Srbiji konačno gine prvi okupatorski vojnik nakon godinu dana od
okupacije. Gazi ga vozač GSP-a kome su otkazale kočnice. Ameri u znak odmazde streljaju sto studenata Megatrenda.

2029-e
Četnički pokret dobija svoje prve punoletne članove, a Partizanski donaciju od 350 kineskih veštačkih kukova.
NOB počinje.
Prve borbe se odvijaju u okolini Beograda, gde prva Zemunska jurišno udarna pajser air max brigada, pod komandom Mladena Obradovića napada Američke vojnike koji ručaju u Skadarliji. Ranjene su dve konobarice, bubnjar, tamburaš i pevač. Među vojnicima nema povređenih. Malo kasnije istoga dana partizanska jedinica upada na sudjenje za rehabilitaciju Draže Mihajlovića. Prepad je neuspeo. Bilans borbe je 3 slomnjena kuka, usled borbi sa 2 portira Palate pravde. Nakon dve razočaravajuće akcije obe frakcije rešavaju da započnu ono što najbolje umeju, to jest bratoubilački rat. Posle konsultacija sa američkom administracijom dobijaju dozvolu da ratuju izmedju sebe, ali pod uslovom da ni jedan okupatorski vojnik ne bude povredjen. Obe strane pristaju.

2032-e
Rat je gotov!
Nemačka je konačno novi vladar evrope, a granice sveta znatno su izmenjene.
Srbiju napuštaju okupatori, ali gradjanski rat traje i dalje, mada se privodi kraju. Amere nije briga.
U BIH su nevine žrtve u stalnom porastu iako im još uvek niko nije objavio rat. Hrvatska se okreće ljudskim pravima i piše novu istoriju.
Albanija polako obnavlja natalitet. Bugarska se vraća proizvodnji robe za šverc.
Grčka renovira svih 6 preostalih hotela.
A Crna Gora? I pored neučestvovanja u ratu Crna Gora proglašava pobedu, deli ordenje, imenuje heroje i piše guslarske epove...

Jedino opravdanje pred samim sobom kada dođe do neumorne, celodnevne kupovine krpica sa tvojom dragom. Od tvog vladanja zavisi hoćeš li i ti biti u prilici da baciš oko na neku mušku stvar, možda i da je priuštiš sebi, naravno sve pod uslovom neaktivnog PMS-a. Ako se i nekim spletom okolnosti, čudnim kao predaja Mladića, desi da su sve drugarice zauzete i da ćeš baš ti ustati sa klupe rezervnih šoping drugarica, valjalo bi da se pridržavaš nekih stvari.

Isključivo muški termin dvojakog, mada ipak sličnog značenja i to:

a) Jebati, ali onako čisto fizički usled zagorelosti ili kad se već pružila prilika.

b) Drkati, što je daleko češći slučaj. Na žalost.

Toliko ti je dosadno da postaneš nervozan. Pa grizeš sve oko sebe. I pomisliš kako je pravi trenutak da treniraš. Da dižeš tegove. Ali ubrzo shvatiš da nisi besan, nego si samo nervozan. I da ti je dosadno da dižeš tegove. I da ti mnogo ide na kurac ova srpska tastatura, koj' kurac su našli da menjaju poziciju z i y. I obično tada, kada ti najviše treba društvo, da bar na kratko izađeš iz kuće, pa makar i u Ušće. E tada su svi već negde i rade nešto, ili ih mrzi da izlaze po kiši. Sledeća genijalna ideja je obično igranje igrica. I tako posle par minuta kada te ubiju par puta, dobiješ želju da zgrabiš onu tastaturu i udarajući njom po monitoru pokušaš da ubiješ sve one glupave botove, jeb’o ih onaj ko ih napravio. Onda odeš na net, i onda te zajebava net. Youtube ti secka. Neka stranica neće da ti se otvori. Opsuješ familiju provajderu. Odustaneš od kompjutera. Sedneš da gledaš tv, i prisere ti se od tolikog izbora, prosto ne znaš da li pre da gledaš neku seriju Smarisol, ili da slušaš Ultra Živanu kako peva . Ukućane nemo’š više očima da vidiš, niti oni tebe, tako da razgovor otpada. Muzika te ili čini nervoznijim, ili se izbedačiš. Da čitaš, ili da gledaš film, nemaš više živaca. Da odeš da se provozaš, keva bi napravila ramstek od tebe, jer joj uzalud trošiš gorivo. Da uzmeš nešto da popiješ da se smiriš, moraš da otvoriš mini-bar u dnevnoj sobi, što dalje implicira da bi od tebe opet nastao ramstek, samo bi se u tom slučaju tvoji nadmetali u kulinarskim čarolijama. Uzmeš da pišeš i skapiraš da ne možeš da razmišljaš jer si previše nervozan. Da mastrubiraš nemo'š, već si jednom odradio tu rabotu u toku dana i sada te mrzi. Nemo'š da spavaš. I onda pomisliš da odeš da kupiš pištolj da se cepiš u glavu..... ali te mrzi da izlaziš po kiši...

Jedna utakmica decenije manje, a ko da se nije ni igrala-ista razlika između "ptica" ostala, vreme na svu sreću nije stalo, pa su nam šanse da orlovi vide južnu Afriku veće. Put je sve krivudaviji, sad se ide na sever, pa na jug, daj Bože.
Od željenog Buuuuuuuuuuum, samo diplomatsko-račundžijski komentari”dobro smo prošli -bolje bod plus, nego tri minus”-a najveći deo utakmice je bio 11:10 za nas .
Sudije su opet krive za sve-onakvo iznenađenje samo ljudi u žutom umeju da nam smeste-onakvi penali su se do sinoć svirali samo za naše protivnike, a mi smo obično bili ona trpna strana. Srećom Milijaš, nije celo srce ostavio na terenu, nešto je sačuvao i za sebe i-krenulo je kako treba. I trajalo kratko. Orao još nije uvežbao obrušavanje, pa je više mahao krilima u mestu-ko da je igrao na Marakani, onoj pravoj i dalekoj, a petao pokazao da zna itekako da kljuca- da li ih je bilo 10 ili jedanaest, nije im bilo toliko bitno, nadmašili su situaciju u kojoj su se našli. Doduše, Domenek se raspitao preko svojih kanala gde nestade Jokan i ma li neko prazno mesto u Somaliji-čuo je da pirati dobro plaćaju.
Bane nakrivi ceo go, ali….eh, to ali…koja je to munja bila…
Danko je dokazao da nam Kežman uopšte ne treba-ume on to isto. Ako treba, sledeći put će i brže i bolje i gluplje do crvenog kartona. Ustvari, i dok Danko nije izleteo, kao da je bilo 10:10, golman nam nešto bio odsutan.
Da li se pitate ko je glumio “ranjenog orla” –pa …Marko. Sad je morao daleko od terena i da komentariše,i da se preznojava i nervira, jedino nije morao da se brine što baš on nije dao go.

Ultimativni odjeb koji, naravski, piju mužjaci koji to nisu. Bilo da nisu skontali šta je ženska percepcija sinonima, nisu bili dovoljno "osećajni" ili su prosto egzistirali u nezgodnom kosmičkom trenutku, završavaju na klupi za rezervne igrače (koja je tapacirana i zove se kauč iliti sofa). To dakako znači i da će postiti, bar neko vreme.
Ekvivalent je "spavaš u drugoj sobi".

Korisnički servis. Tekovina modernog potrošačkog društva. Sve kompanije moraju da imaju servis koji će korisnici da pozovu i tako dobiju informacije o proizvodu ili ukažu na neki nedostatak. Ovо dovodi do zanimljivih korisničkih servisa. Korisnički servis za mineralnu vodu. Na broj istaknut na flaši možete da prijavite neki nedostatak vode. Ili da pitate nešto u vezi vode.

Drug član koji nalazi samo njemu poznatu vezu između definicije koju komentariše i svoje koju će drsko i bez pardona prilepiti kao klinci devedesetih ljigavka na tek okrečenu fasadu.
Rešio je da između konstruktivne kritike druga kritičara i analitičnog zapišavanja druga hejtera udene svoj niđe veze spem od komentara u vidu linka ka (gle čuda) svojoj definiciji (a jok, linkovaće moju). Ukoliko je definicija odabrana ili popularna postaje kao obmazana lepkom za muhu zuzaru tj. gosn spemera i njegove kolege, te višestruko povećava verovatnoću ove ''neželjene pošte''. Neretko su u pitanju viđeniji članovi, iliti oni koji imaju već prilično nabudženog virtuelnog vukajlijskog paladina, pa im se može.

Borba za plusa je teška, boriti se mora!

Marketinški trik. Elegantnija verzija 'probaj ovo/ovde tu mi radi brat lečeni alkoholičar, jedva se sabro da radi nešto pošto nije mogao da podnese da keva paralelno plače za njim i Karadai a treba mu kinta, pa ono ako možeš, živa ti deca'.

Oličenje sveg zla na ovom svetu. Simbol svih loših pojava i negativnih stvari.
Često se koristi kao opis osobe ili pojava u društvu.

Etiketa za lika koji je dijametralna suprotnost pičkopaćeniku. To je neko ko je na pragu svoje dvadesete već bio iskusan jebač, a do tridesete je imao toliko seksa koliko prosečan muškarac ne bi mogao da nakupi u tri života. Spavao je, kako sa vrhunskim manekenkama tako i sa najgorim kamenjarkama, deflorisao je bar tri maloletnice, nosi na duši minimum dva abortusa, kačio je grupnjake, igrao kamene face, snimio 5 - 6 pornića čisto za svoju dušu, par puta preležao bezazlenije polne bolesti (nekim čudom nije zakačio SIDU) a neke od bizarnijih S&M avantura pokušava da zaboravi.
Iako nije sporno da ovakvi likovi stvarno postoje, češće se za takve izdaju poprilično zagoreli likovi u krizi kasnih dvadesetih, koji onu stvar nisu videli još od kako su pre 5, 6 meseci izašli iz veze od 6 godina. U društvu će im uvek biti puna usta neverovatnih jebačkih podviga opisanih do najsitnijih detalja. Glavna meta ovakvih priča je ženski deo auditorijuma. Onaj ko priča kako mu je ona stvar u stvari ogadila trudi se da ostavi na prisutne žene da a) ni pod razno nije pičkopaćenik i b) da je užasno iskusan lik koji je rešio da se malo sredi.

Najdosadniji stvor na celom svetu... A živi samo mesec dana.
Jadne su. Jedino na čemu možeš da im pozavidiš je što lete. Ali i tu su uspele da zaseru. Zuje. Zuje kao da ih je sam vrag okotio. Zuje ti dok čitaš, sereš, jedeš ljubenicu - bez izuzetka. Nemaju nijednog prijatelja, ni među životinjama, ni među ljudima. A verovatno su i same sebi podjednako iritantne.
Preneseno na ljudske stvorove, dele apsolutno sve osobine, što bukvalno, što figurativno. Komunalni policajac. Recimo.

Najčešći savjet u vezi žena koji možemo dobiti od starih, prekaljenih osoba, jebača sa JNA tetovažom na ruci i muštiklom u ustima. Nema veze ko si i šta si, jednostavnom transformacijom u neku sasvim drugu osobu i uz par dobrih glumačkih sposobnosti, eto tebe u njenim gaćama.
Nemaš ideju kako da uletiš mladoj, jebozovnoj, ali nadasve načitanoj, umjetnički nastrojenoj i kulturnoj mladoj dami, jer si ti seljak koji je iz opanaka prešao u cipele sa krokodilskom kožom? Nema problema. Laži! Reci da si bio u Parizu, vidio svijeta, reci da imaš nekoliko slika kod kuće. Reci da imaš kolekciju knjiga, bilo šta. Samo laži! Malo pomalo razgovor će krenuti u željenom toku i bićeš joj veoma zanimljiv. Sasvim je prirodno i logično da čovjek želi da ostvari neke svoje ciljeve, a u ljubavi i ratu sve je dozvoljeno.
Ako je ona pak neka seljanka, djevojka koja grad vidi dvogledom, a ti se neki školovan frajer, onda okreni priču. Ni slučajno ne reci da si pametan. Pričaj o kosačicama, o "svojim" traktorima, velikim imanjima u Posavini... Provjereno uspijeva.

Predstavljena kao sajt za svakoga, sajt za razonodu, Vukajlija je dobila ogroman broj članova za kratko vreme koje postoji. Odredjena podgrupa tih članova (uglavnom novopridošlih, ali ima i onih od ranije) pokušava konstantno da uvede totalitarni režim ovde, gde će se pisati samo o čemu oni hoće. Još kad bi dobili moć od dragog nam Kaizena da svaku defku cenzurišu i edituju, to bi bilo prosto savršeno (ne pričam ovde o modovima). Ne bi više bilo defki koje u sebi sadrže i najmanji nagoveštaj da splavovi nisu totalno govno i da ih treba spaliti, kao i one koji na njih idu. Beograd, da se oni pitaju (iako medju njima ima i Beogradjana) bio bi izbačen iz svih definicija u kojima je pomenut u iole pozitivnom kontekstu. Nasuprot tome, ostale bi one koje hejtuju Beograd na najvujgarnije i najodvratnije načine, a pritom bez argumenata, a zašto bi ih i bilo kad su Beogradjani poznati kao silovatelji pataka i gusaka, dok kao bekap te njhove zanimacije cepaju zurle sa najnovijeg CD-a Fazlije. Pisalo bi se samo o tome kako je Grand seljački, Milan Stanković gej, a Mile Kitić jači nego ikada. Novi članovi (iako medju hejterima novih članova ima onih koji su manje od mesec dana na sajtu) bi se najpre odveli na skalpiranje, zatim na tetoviranje vrelim žaračem, a zatim ban, pa na električnu stolicu. Kad bi sve to obavili mogli bi mirne duše da se vrate muvanjima na četu i PVT-u, pisanju debilnih viceva kojima tepaju "definicije" i uživanju u pisanju najraznoraznijih vrsta govana i čitanja istih, a po potrebi i pljuvanju nijanse roze boje na šeširu Isidore Bjelice, ili dužine brkova Marije Šerifović. Takodje, moglli bi sa vremena na vreme da nekom novajliji koji je istrpeo inicijaciju i pritom ostao normalan, paljbom komentara život zagorčaju svojim "ništa novo nisi napisao, ovo već svi znaju" komentarima.

Slično Hugu i Hugolini, jedna od popularnih dečjih TV-video igara u kojoj moraš da pomogneš Iziju da ostvari svoju miziju! Čekaju te velike i nezaboravne nagrade! Barem tako kaže devojka koja vodi tu emisiju, sa prasećim repićima, uvek vesela i raspoložena za razgovor sa ekranom (Izijem) i za probijanje bubnih opni. Jedino što pita je ime, godište i grad deteta koje se igra. Ponekad i da li tu pada kiša ili je lepo toplo. To i jeste posao voditelja dečijih emisija ali deluje nekako izveštačeno, prenaglašeno i iskarikirano.

Rat vođen na ovdašnjoj teritoriji verovatno od nastanka prve amebe, pa do današnjih dana. Sukobljene strane su većinsko malograđanstvo i manjinsko građanstvo. Sudeći po lokaciji i ozbiljnosti rata, može se svrstati u jedan od Balkanskih ratova.

Oružja korišćena u ovom ratu svrstavaju se u tešku artiljeriju psovki, kletvi deset kolena unazad i deset kolena unapred, mrtšenja, pljuvanje, a sukobi nekada kulminiraju i do fizičkih nasrtaja.

Povod za izbijanje i trajanje ovog neprekidnog rata, ogleda se u krajnjem nezadovoljstvu pučanstva, pre svega zbog siromaštva i generalnog nezadovoljstva, a ponekad i zbog same dosade i neistrošenosti i neostvarenosti u drugim životnim poljima.

Borbena polja uglavnom nastaju u gradskom prevozu, saobraćaju, domovima zdravlja, poštama, bankama i ostalim institucijama obojenim birokratskim redovima. Uzrok borbi su neotesanost, nestrpljenje, kao i lične frustracije koje se, naravno, najbolje leče, ukoliko sav svoj bes istresete na slučajnog prolaznika ili prolaznicu, samo zato što ima lepšu frizuru od vas, torbu koju sebi ne možete da priuštite ili se nekim slučajem drznula da bude nasmejana i mirišljava, a zna se da je to najstrože zabranjeno.

Pobednici ovog rata, nikada neće biti ustanovljeni, mada su inicijatori uvek isti. Inicijatori, po kojima je ovaj rat i dobio ime, iako poseduju brojniju vojsku i bolju snabdevenost oružjem, uvek su spremni za nove borbe i ušuškani u verovanju da iz njih izlaze kao pobednici. Njihova, pirova pobeda, svojevrsna je kruna uspeha i nadoknada za sva ostala životna nedostignuća. Satisfakcija koju dobijaju učešćem u borbi, ne može se zameniti ni putom oko sveta, milionskom platom, vrhunskom karijerom ili zanosnim fizičkim izgledom. Jednostavno, biti ponosni član ove vojske za njih je sve! Od najranije mladosti, svoje potomke obučavaju i vaspitavaju da budu dobre sluge malograđanske ideologije i nastave tamo gde su njihovi preci započeli. Najborbeniji su veterani, obavijeni neprobojnom aurom Titoizma, čiji je zaključak svakog dešavanja da "To kod njega nije tako moglo" i pretnjama "Videli bi vi da je on živ".

Rešenja za obustavljanje ovog rata, po svoj prilici, još uvek nema. Ne postoji primirje, rezolucija ili sporazum koji bi uspeo da stiša vatru, čak ni na kratko. Neizvesno je do kada će buktati borbe, jer oružja, kao i vojnika, još uvek ima na pretek. Malograđanske formacije, imune su na bilo kakav virus kulture, smeha, dobrog raspoloženja, vaspitanja, ljudskosti, kolegijalnosti, parlamentarnosti, pa se boljitak može očekivati tek izumiranjem, ove, ratno nastrojene populacije.

Ekonomski sleng za transfer novčanih sredstava sa jednog računa na drugi. Izraz je, vjerovatno, nastao kao razultat škrtarenja od strane privatnih preduzetnika kad trebaju da plate račune dobavljačima.

Ovde se radi o srpskom običaju koji se još uvek primenjuje u ruralnim, a na žalost i u nekim od urbanih sredina.
Običaj se odnosi na promenu odnosa između roditelja i njihove neudate ženske dece. Ukoliko smatraju da je prošlo njeno najbolje vreme ili ukoliko se umore od čekanja i izgube veru u svoju ( najčešće ) jedinicu, dakle prihvate činjenicu da je niko neće i da će ostati usedelica, roditelji joj vraćaju davno okresana krila. Ovaj dan, koji svako domaćinstvo određuje po svojoj volji, naziva se Ruzmarinovdan. U domu gde se obeležava, uglavnom od ranog jutra prisutni su tuga i tišina, no međutim kao i uvek kod Srba, to sve kratko traje i ubrzo se pretvori u opšte narodno veselje, gde se u izobilju jela i pića okuplja celo selo i na taj način se ublažava sramota.
U ranim jutarnjim časovima obavezno je obaviti mali ritual koji uvodi devojku u red samostalnih žena, ali sa obavezom da više nego ikada doprinosi roditeljskom domaćinstvu. Ritual ruzmarinovanja izvodi majka devojke ili tetka ukolio je majka bolešću ili ranom smrću sprečena, a u krajnjem slučaju može i kuma koja je devojku krstila po rođenju. U lavor hladne vode stavlja se izmrvljeni ruzmarin, a onda osoba koja izvodi obred grančicom svežeg ruzmarina prska devojku iz lavora... Kasnije se u jednu krpu obavezno bele boje stavlja ruzmarin koji devojka drži tri noći ispod jastuka na kome spava, raspuštene kose...
Smatra se da na ovaj način devojka ceo život nosi sa sobom miris ruzmarina, umesto mirisa sa momačkog revera. Takođe se veruje da na ovaj način, nekim čudom, baš ta devojka nadje sebi muža kada se navrši tri godine od Ruzmarinovdana. Na žalost ovo se obistinilo samo u 98 % slučajeva...

Inspisirisan ovim defkama moja malenkost je odlučila da nastavi serijal.

Mapa dust2. Naš junak je teror. Tek je ušao u igru, nema ni fejsa ni spejsa. Kupuje pancir, flešku i planira da se prilepi uz par boljih igrača i možda ga usere pa im ukrade neki frag ili pokupi pušku. Ali avaj, ispade mu pljuga i brzo se saginje da je pokupi da ne progori novi persijski tepih.
Diže glavu i ima šta da vidi. Saigrači su otišli, uglavnom na kratko A, ostao je samo on i leš saigrača. Lеš ??? Opa snajper, hteo je lola da roka pandure preko mida, ali ga je ljudina skinuo kao brdjanin ukrajinku. Uzima snajper i odlazi na dugo A kod vrata.
Bomb has been planted, ali tu su samo 3 igrača i naš junak daleko od bombinga. Mora im pomoći. Ulazi na vrata i sasvim mahinalno pogleda levo i vidi štekaru. Zažmurio je cimnuo mišem i opalio snajperom bez zuma i štekara je pala. Nafaka, ali odemo dalje. Ostao je samo jedan saigrač koji brani C4 kao Valter Sarajevo. Naš junak, poučen malopredjašnjim dešavanjem, kreće se ko Nil Amstrong na Mesecu, gleda svaki ćošak. Saigrač gine, sve je na njemu. Čuje se defanje. Dosta je bilo džabolebarenja. Uskače u rupu na dugom A, vidi se lik koji defa, oko njega bleje ostali, pričaju o ekonomskoj situaciji u južnom Alžiru. E nećeš ga majci, skida ga iz prve i ponovo se sakriva u rupu. Panduri u neverici. Još osam sekundi, dovoljno za ponovno skidanje bombe ako neko ima def. Počinje defanje, panduri na gotovs, gledaju svaki prolaz..8,7,6,5 i teror izlazi i pogadja ovog koji defa. Gotovo je, pobedili smo. Ogorčeni pandur ga je vidio, trči prema njemu dok sekunde odbrojavaju, baca bombu u rupu i našem junaku skida 99 helti. Kraj partije, junak izlazi iz rupe i glokom puca u nebo. SVRŠ !!!

Karamba!
Ushićenje!