drugarica, obicno sestra od druga ili drugarice koja sminka pred svaki izlazak, zurku, sedeljku, bioskop, nebitno... s njom se po obicaju niko ne druzi ali na dan izlaska obavezno postaje "najbolja drugarica". Uvek poseduje najnoviju sminku,lakove za nokte, cetke, prese, figare i odecu. Previse je fina da bi rekla ne sminkanju i sredjivanju drugih, ali na zurku na koju obicno nije pozvana, ali je neko iz zalosti povede uvek ide nezadovoljna svojim izgledom, iako najlepsa.

Razmišljao je, kolebao se, čak osuđivao sebe. Tražio je milion i jedan razlog da je opravda. I ništa! Ništa nije moglo da pojasni, kako se onakva ribetina, svojevremeno vlasnica najboljih nogu u gradu, pretvorila u vanbračno dete Gorice Popović i Lepog Bore. Seća se vremena kada je jela Cezar salatu i pila ceđenu pomorandžu, a sada jabuke jede samo u piti.

Vratiše se na trenutak slike prelepog, glatkog venerinog brega, na čijem mestu se danas nalazi zapuštena mračna Amazonija, prekrivena Kilimandžarom sala! Sve ove godine tešio je sebe da je to ista ona žena koju je oženio, vodio je ljubav sa njom kao i prvog dana, uprkos tome što je u krevetu češće u ustima imala batak ili svinjsku kolenicu, nego njegovog davno zanemarenog vršnjaka. Uspevao je da je izvuče iz frižidera i namami u krevet, jedino ako bi po sebi namazao neku namirnicu. Najviše je stimulisala svinjska mast, za nju, svemogući afrodizijak! Ipak i to je trajalo kratko, uvek se brzo vraćala svojoj najvećoj ljubavi, najvernijem ljubavniku…frižideru!

Sve joj je pružio, a jedino što je želeo je da bude lepa. Zaposlio je kućnu pomoćnicu, dadilju, kuvaricu i služavku. Mogla je po ceo dan samo da se bavi sobom. Ali ne! Potpisavši venčani list, dobila je ulaznicu za zemlju De(m)beliju! Ohrabrenje je dobila u prijateljicama koje poštuju istu ideologiju. Smatraju da su svoje obavile…rodile su dete i šta bi on više? Nije lako biti majka! Neopranih kosa, povećih brkova, umazanih raznim vrstama masti i šećera, u uflekanim majicama, davale su podršku jedna drugoj, ne nadajući se da bi nečijem mužu kad-tad moglo da prekipi, kao što su one odavno prekipele na sve strane!

Čvarci ili razvod? Da zakolje skota i posluži je debelim huškačicama? Čak i za njih bi to bilo previše masnoće. Barem će spasiti ono mučeno dete od gladi, jer mu je onomad pojela i Pavlovićevu mast! Ili jednostavno da pobegne glavom bez obzira, dok i njega, u naletu depresije ne pojede… Odlučio je, otići će!

Poskakaše komšinice u njenu odbranu! Reči "hormoni", "porođaj", "godine", "genetika", poleteše kao otrovne strele prema njemu! Ona, ucveljena, sa zabodenom kutlačom u kantu Eurokrema, koji je prelila sladoledom i šampitom, nezadrživo briznu u plač. Možda bi ustala i pobegla u sobu, da joj se zadnjica nije zaglavila u dvosedu. Odlazeći, dugo za sobom čuo je uzvike kao što su "Površni, bezosećajni skot!" kao i "Šta je pedes’ kila viška?"…

Narednog jutra, posle mnogo godina, probudio se pored žene oprane kose, bez i jedne suvišne dlake, koja je mirisala na sveže orhideje…nasmejane i vedre, a umesto doručka, u usta je stavila nešto drugo. Bilo je jasno, ulaznicu za zemlju De(m)beliju, ona sigurno neće dobiti!

Ciganska reč za neciganina.

U srpskom jeziku sada već arhaizam za plemenitog muškarca koji dobro izgleda, ima para, drži do sebe i pre svega je džentlmen. Visok, lepuškast, mlad, vaspitan.

Uz to jedna od retkih sanskritskih reči u srpskom jeziku, koja je dobila značenje skoro suprotno od originalnog. Naime, radi se o tome da na sanskritu Dasa znači "rob" ili "sluga".
I pošto se kratko a na kraju sanskritskih reči izgubilo tokom vremena, u indoarijskim jezicima kojima pripada i ciganski, dasa je postalo das.

Pripadnici Hare Krišne kad dobiju drugo ime tokom inicijacije, obavezno dodaju Das imenu. Paramananda Das, Kripadam Das, Svarupa Das, itd. Time naglašavaju da su oni sluge Krišne i drugim ljudima u celini. Prestaješ da budeš Das, tek onda kad postaneš guru, i kad imaš svoje učenike.

Cigani isto tako dele ljude na Rom i Das. Koncepcija jednakosti ne postoji u ciganskom filozofskom diskursu i respektivno ciganskom jeziku. Na ciganskom bukvalno sve žto nije Rom, je Das. Cigan je ontološki aristokrata, a beli ljudi su predodređeni da sluguju ciganima. Zato se svi beli ljudi zovu Das. Nema veze dal si Francuz, Mađar, Srbin, Bugarin ili Šiptar, ti si brate das, i tvoje je da radiš kako bi izdržavao cigansku populaciju. Cigo će da prosi, krade, baviće se prevarom, sviraće ti na uvce, gledaće ti u dlan al nikad neće uzeti motiku u ruke. Nije on Das, postoje druge ljude za to. Vremenom je reč Das ušla u srpski jezik i postala Dasa.

I pošto je stereotip za cigana prjlavi dripac ispunjen dostojanstava ko govno vitaminima, logički je dasa postao sinonim za potpunu suprotnost toga. Biti dasa je stvar uspeha, statusa, neko i nešto u društvenoj hijerarhiji. Dasa nije dripac već dobro odeven, ne laže, njegova reč ima težinu gvozdenog malja. Džentlmen je prema damama, ne bije ženu nego se brine o njoj, deci i slabijima od sebe, ima obraza i poštuju ga u zajednici. Samo što je to ipak na kraju krajeva neka iluzija. Ontološki i egzistencijalno, cigo je ipak aristokrata a ti sluga, jer ti radiš a on jebe.

odjeća za plivanje, surfanje, ronjenje, i borilačke sportove poput BJJ
kratko rečeno odjeća za vodu ili vodena odjeća
danas sve više i više ljudi pliva u vodenoj odjeći, ali najviše korejanci
mogu značiti bilo koji dio odjeće od gača do kabanice, ali najčešće se proizvode u obliku tajica i majice

najpoznatiji proizvođaći ili prodavači su: sbart, sabolay, renomaswim, swimoutlet, stl, sicchic, underarmour, nike, barrel, north face, roxy, o'neill

od engleske rijeći "rash guard" ili "rashguard" ili "rashie"

za razliku od ronilačkog ili surferskog odijela, lakše se skidaju i oblače, i mogu se čak nositi kao obična odjeća, van vode, tokom seksa, itd

prave se od likre, poliestera, poliuretana, i osim performans namjene imaju i zaštitnu, zdravstvenu, modnu i seksualnu namjenu

seksualna namjena im je jer ispunjavaju B zahtijev od BDSM, dakle grle tijelo i zguljuju se sa tijela, a ne spadaju i ne zapinju i lakši i prozračniji su od ostale odjeće, dakle daju koži da diše, te odgovaraju fetišistima likre, majica, uske odjeće itd

nekome se može sviđati treba u rešgardu više nego treba u bikiniju ili čak gola, naročito ako osoba pati od fetiša, u ovom slučaju bi se to zvao "rešgard fetiš"

može se lahko razlikovati od ostale odjeće jer je gumenija, plastičnija, sjajnija, rastezljivija, kesastija, najlonastija, izraženijih boja, glađa, mekša, vodootpornija
štiti od ultraljubičastog svijetla iz sunca, od ogrebotina od surferske daske i ostalih manjih ogrebotina, alergija, napasti iz mora/vode/bazena/plaže

jako su zastupljeni u južnoj koreji, naročito kod kpop, i polahko potiskuju bikini iz mode, jer za razliku od bikinija ne ostavljaju tragove nošenja, a ne kriju ljepotu i crte tijela, naročito butina, prsa, stomaka, ramena, leđa

daju seksipilnost ženskom tijelu, dok i kod muškaraca ističu mišiće i pločice, ali kod njih mogu izgledati pederski
često se prodaju sa određenim UPF, što je glavna mjera njihovog kvaliteta

instagram tagovi: #rashie #rashguard #swimshirt #swimleggings #surfshirt #surfleggngs

Tip osobe (lik/likuša) koja zna da iskoristi priliku, ukazano poverenje, okrene situaciju u svoju korist i beskompromisno vrhunski je realizuje. Za razliku od svog oponenta, kontraritmičnog kolektivca, koji nakon koraka napred pravi dva unazad, on nakon početnog zahuktavanja nastavlja da gazi do samog cilja, uz pritom potpunu dominaciju, pa krajnji domet često deluje nestvarno, sasvim suprotno od početnog odnosa snaga na terenu. Ne traži opravdanja, već sa lakoćom dela i poentira, pa s pravom, često na uštrb drugih manje agilnih, sebi prisvaja na prvi pogled mnogo bolje puške no što zaslužuje.

Specijalna mešavina, često u upotrebi u hladnim predelima Skandinavije, ne bi li se ljudi zagrejali na niskim temperaturama. To je u suštini vrsta priprema moderatorskih šnicli , specijalno probrana za vukajlijaša.
Potrebno vam je :
- moderator ili dva, koji ktitor
- 2 odabrane definicijije i 2 odabrana postera
- 3-4 flaše rakije
- 1 glavica belog luka
- 2 glavice crnog luka
- začini: slatka i ljuta mlevena paprika, vegeta, biber
- šampinjoni 400-500 grama
- vezica peršunovog lista
- 300 ml mlevenog paradajza (može pelat i belo vino )
Priprema je sledeća:
Moderatora i ktitore izvesti na piće i onda ponuditi najbolju kumovu rakiju (70% alkohola) , dunjevača je moj izbor i što više ih napiti. (unutrašnje punjenje). Kada padnu u nesvest ili zaspu, ostatak sipati u kadu i pomešati s vodom i staviti njih unutra da ostoje preko noći. Dežurati s oklagijom ukoliko neko ima jak želudac.(Napomena : Drvene , ne metalne oklagije, jer drvene daju posebni šmek za šnicle posle)
Najbolje je da se kombinuju različita mesa: makar malo ktitora zbog mirisa, posni hejter,dva , junetina(novi članovi) i može pileći ili ćureći file(po volji).
Ukupno 300 -400 kila , ili više. Seče se na manje šnicle. Sve se kratko proprže na jakoj vatri i slože u šerpe. Na ulju gde su se pržili, proprži se posoljen sitno seckan crni luk - dve dobre glavice, dok se ne ustakli. Dodajte slatku i ljutu alevu papriku, biber, malo karija i propržite. To nalijte preko mesa. Šampinjoni sečeni na listiće - 400-500 grama se ubace među šnicle. Dodate vezicu isečenog peršunovog lista i glavicu belog luka. Nalijete sa po 300 ml mlevenog paradajza ili pelata i belog vina. To dinstate na ringli sat vremena pa ubacite u vrelu rernu da se malo zapeče ili uklopljeno odmah stavite u rernu na 200, pa posle nekih 45 minuta otklopite i pojačate da se zapeče.
Servirati uz malo loših definicija bez dijaktrika( š,ć,č) , sa posterima golih žena , ili uvredljivih slika ličnosti.
Najbolje se jede uz pesme Behemotha ili nekog drugog death brutal hardcore metal benda. Bon apetit!

Pretežno novinarski sleng za "većinu". Minimum maksimuma. Gro nečega.

Elem, naročito rado korišćen u vreme izbora i sličnih demokratskih oblika, izraz iz naslova direktno potiče iz oblasti nuklearne fizike gde se definiše kao "najmanja količina fisionog materijala potrebna za održavanje nuklearne lančane reakcije". Ovo poslednje se, razume se, nedvosmisleno dovodi u vezi i sa entitetom zvanim NAROD, a kako pomenuti može eksplodirati maltene svaki čas...ukoliko posle prebrojavanja listića nemate njegovu većinu, tojest.

Paradoksalna fraza, propraćena blagim smiješkom, koja se izgovara u trenucima kada smo najozbiljniji. Najčešće uslovljena mogućom reakcijom suprotne strane.

Istrošene prostitutke koje su na zalasku karijere.

Situacija je sledeća, zabavljate se neko vreme, na red treba da dođe prvi kres između vas, ali, ona je “fina devojka“ i ne voli vulgarnosti, poneki put je priglupa, a bogami nije ni laka, i kao i svako žensko voli da se femka, sve što vi želite da kažete svodi se na jednu rečenicu, a to je: ”Hteo bih da te jebem”, ovo naravno ne možete reći, te iz toga sledi uvijanje te rečenice u mnogo lepih pakovanja.

Svako leto je skup međusobno isprepletanih dana mrmota, začinjenih povremenim odstupanjima od svakodnevice (kao i ostatak godine, uostalom).

Šablon letnjeg raspusta (odmora) trpi minimalne promene u različitim životnim dobima. Sve se svodi na ubijanje vremena ili prikupljanje novca koji ćemo utrošiti na isto.

Branje malina. Kupanje na Adi. Rad na građevini. Pikanje Menadžera. Konobarisanje. Put na Zakintos. Spremanje ispita. Varenje u parku. Spremanje popravnog. Muvanje riba. Odlazak međ' familiju po harač. Skakanje u prašini Bir festa.

Raskalašna rodbinska svadba nije baš aktivnost koja će vam obeležiti leto i biti stvar po kojoj ćete pamtiti godinu, ali to nije ni maraton treševa ili filmova sa Van Damom. Ono prvo se, ipak, ne dešava na nedeljnom nivou.

Nekoliko sati vožnje izakanim Opelom je dobar predznak za torturu koja sledi pod okriljem ceremonije venčanja i bahanalijama koje slede. Ritualno pozdravljanje sa mnogobrojnim članovima šire porodice ume da pojede još nekih sat ili dva.

Onda sledi crkva, cika dece i vika brkatih žena po dvorištu iste, i još sijaset neprocenjivih trenutaka vrednih mesta u albumu sa slikama, dok konačno ne dođe momenat kada će mladi par prihvatiti uslove korišćenja.

Mali skok unapred i nalazimo se u velelepnoj sali obližnjeg hotela.

Dok sam sedeo, ispijao rakiju i bockao kupus, posmatrao sam mlade devojke sa mladine strane koje su energično đipale unaokolo. Pogledom sam preletao prostor, pitajući se da li su ovo stvarno moji koreni. Na stolici pored mene primetio sam daire na kojima je pisalo ''jebeš zemlju koja Guče nema!''.

''Uvek deli ženama komplimente'', prenu me iz razmišljanja jedan od deda-stričeva svojom mudrošću, ''ništa ne košta, a ne znaš kada će da valja''. Završio je svoje kratko izlaganje slistivši ko zna koji dupli viski i tutkajući mi crvenu u džep košulje.

Ugledao sam jednu, naizgled poremećenu (nadam se da je to politički korektan izraz) ženu, kako ustaje. Pratio sam njene pokušaje da shvati složenu mehaniku kola dok sam se borio da zadržim silne đakonije i rakiju unutra kiselom vodom.

Nebrojeno rakija, numera o ženidbi sina i evara koji su leteli na sve strane kasnije, opet sledi transportovanje pijanih guzica (istim, tragičnim, Opelom), ovaj put kući.

Već sutra sledi novi dan mrmota i krckanje preostalog vremena označenog kao letnji raspust.

Izgovor za presipanje supljeg u prazno kod studenata. Ko god vam kaze kako ima poseban metod za ucenje, budite sigurni da taj sve drugo radi, samo ne uci.

Programerski iliti FTN izraz za nenadjebivo znanje u računarskim tehnologijama i totalno razumevanje hardvera i softvera. Jačina je u tome, da osoba ovakvog kalibra poseduje svo znanje koje ti nikada, koliko se god trudio, nećeš imati. Jer on pored mozga ima i osećaj za to što radi, jednostavno, talentovan je u tome. Njemu bez ikakvog problema lagano u jednom trenutku kernel kreće da trči po hardveru. Sve ostalo je više - manje samo sipanje iz šupljeg u prazno, ipak je on jedan od onih programera koji zna šta radi ili samo veruje u to.

Jebiga, rođen čovek pod srećnom zvezdom. Sve mu ide od ruke, kockice mu se slože pri svakom poduhvatu. Uspešan na svim poljima. Prvu ribu smuvao u osnovnoj (najbolja pička razume se) koju je sobalio posle nepunih mesec dana (jeb’o u 13-toj, ej!), bio glavni baja u srednjoj, kasnije i na faksu. Nije mnogo učio, ali je imao sreće sa ocenama i profesorima. Laganica diplomirao. Zaposlio se kod ćaleta u firmi, bogata familija, jebiga. Plata više nego solidna, podrazumeva se uz minimalni uložen trud. Već je gazda. Oženio pičoku boli glava, naravno kad je mog’o da bira. Lepile su se za njega kao muve na govno. I dalje se lepe. Doživeće stotu sigurno, jer k’o što rekoh, rođen je pod srećnom zvezdom.

Ili je jadnik, siroma’. I finansijski i duhovni. Takav je od rođenja, a i kako ne bi postao pod teškom čizmom čemernog života. Jedva je i osnovnu završio, em’ ga nije interesovalo, em’ nije imao vremena za nju. Rano bez oca ostao, pa je morao da preuzme ulogu glave kuće. Ko te pita bre! Čistio javne klozete, ulice, parkove, cepao drva. Katkad očisti koje komšijsko dvorište od snežnih nameta. Nadničio. Zarada mizerna, jedva za hleb i koje mleko. A pored hleba i mleka još puno toga treba… Nije se ženio, neće ga nijedna. Kažu ružan, sirotan. Jedino društvo stara bolesna majka. Dovoljna mu je ona, ne buni se. Prihvatio sudbinu i život koji mu je dodeljen. Skončaće najverovatnije sam, okružen mrakom i tišinom vlažne sobice. Nije to zaslužio, reći će neko. Ali opet ko te pita jesi li ili nisi zaslužio, buraz… Nije imao sreću da ga obasja ta srećna zvezda, čak ni da ga pomiluje za trenutak, ili bar na kratko obasja namučenu, brigama zaokupljenu glavu. Čak ni najtanjim snopićem svoje spasonosne svetlosti.

Takav ti je horoskop, drugi ne mož’ da biraš. Mada opet, ne verujem ti ja u to, taj horoskop. Al' se tako kaže.

Cinična primedba upućena osobama koje toliko NE GOVORE ISTINU da su njihove izmišljotine polako počele da slute i na šizofreniju. Naime, on ili ona tako bezobrazno lažu da čak i ne pamte šta su slagali već jednostavno nastavljaju dalje da baljezgaju bez ikakve jebene veze sa onim što su ranije rekli. Time se dobija privid klasične šizofrenije tj. stičemo utisak da govorimo sa više osoba. Obzirom da je dijagnozu izuzetno teško utvrditi ukoliko i sami ne bolujete od iste, najbolje bi bilo da gospodu Minhauzene snimite ili sačuvate međusobno prepisku. To će im eventualno dokazati koliko su daleko otišli sa svojim neverovatnim pričama. Čisto sumnjam, doduše...

Ona koju ćeš prvu pitati šta radi večeras kad je gajba prazna, a potencijalnih nekoliko. Pozicionira se u telefonskom imeniku ponosno ispred onih što ne izgledaju tako atraktivno, ali ipak sve radnje rade i zajedno čine prvu rundu drafta. Za njima slede one koje zoveš samo ako ti je baš kriza, jer nit izgledaju dobro, nit umeju više od toga da samo leže i čekaju da izvršiš najdosadniji snošaj u istoriji nad njima.

U nadi da nisu baš sve već draftovane tog dana, što obično bude slučaj.

Nadahnuće, volja za stvaralaštvom. Ne mora nužno da se odnosi na umetnost.

Sve ima svoj početak, i naravno svoj kraj.
E sad ako bismo pretpostavili da postojanje ima etape: početak, trajanje i kraj. To bi značilo da svaka od tih etapa postojanja ima svoj početak i kraj. Početak početka je ona najosnovnija tačka, čestica od koje kreće sve. Iako najjednostavniji za teoretsku tvrdnju, praktično je nemoguće utvrditi ga. Kraj početka i početak trajanja bi trebalo da budu jedna, preklopna tačka u ovom sistemu. A nju je nemoguće utvditi. Kraj trajanja i početak kraja su takođe ista tačka. I nju je nemoguće utvrditi. Kraj kraja, iako lak za teoretske tvrdnje, praktično je nemoguće utvrditi. I tako se vrtiš u krugu bez kraja. U krugu u kome je početak kraj, i obrnuto. Sve je nemoguće dok se ne dokaže suprotno.

Zdravstvenog ili životnog... nije bitno. Rastajanje od korena za prstohvat vilinskog praha gradske vile. Prećutkivanje istorije bolesti u porodici, jer pradedina tuberkuloza zarađena prelaskom preko Albanije nije ništa vrednija od lažnog osećaja pripadnosti nekoj celini koja danas samo bruka istu onu kaldrmu kojom su nekada kročila gospoda s dobrim cipelama i jakim karakterima. Pokušaj dodvoravanja Nejakim Urošima s ciljem nasilne kvaziurbanizacije ličnosti izgubljene između dva sveta. Zaboravljanje dede, izuzetnog posleratnog hirurga, samo iz razloga što je tvoju babu upoznao služeći vojsku u Bujanovcu; ili u krajnjem slučaju, jer je tamo i živeo.

Gomila (djubreta, prljave garderobe ili pak čiste, tek skinute sa žice, knjiga, kojekakvog krša...)