Samo jedan:
javljati se neizostavno svima na koje naiđeš
Sedi baba (bez šale, od jedno pred rušenje Berlinskog Zida) na tremu, kuća iznad česme.
- Dobar dan!
*odmeravanje*
- Čiji si ti?
- Pa...Radmilin i Petrov (roditelji)
- Čiji...?!
*jao da, pa je matora ona, garant zna samo babu i dedu*
- Zoričin i Pavlov!
- Čiji, mori?!?
- .....od Ružicu i (kako beše pradeda, jbt)...Sretka.
- Aaa, pozdravi gi, baš si čedo, jubi gu bajka!
- .....
Ali i dalje je red, i mož' ga jepsti.
Знаш да ти предстоји куповина оног шампона и густог чешља и јебавање са гњидама и вашкама, али то није разлог да не намигнеш младој и атрактивној васпитачици и скренеш јој пажњу да није баш тако мали к'о што она мисли.
Посљедне ријечи које чујеш од цуре прије него што те заувијек шутне, а након што си јој рекао "Није ствар у теби, ствар је у мени. Ти си дивна дјевојка и заслужујеш бољег од мене... то што сам ја сад са Мајом тигрицом не значи да нешто са тобом није у реду... ти баш имаш добру душу!"
Stariji brat koji je igrom slučaja za glavu manji od mlađeg.
Filing-onomatopeja oponasanja zvuka iz glave koji se javlja k'o grom iz vedra neba,kad vas ponese neki jak osecaj.
Ta-na-nanje moze da se javi u razlicitim formama i zanrovima zavisno od glave u kojoj odzvanja.
Klasicni ta-na-na u 3 cina:
1.)Neka me tuga stisla
(Meseceva sonata):..."ta-na-na ta-na-na..."
2.)Sokiran,iznenadjen
(Beethovenova 5.simfonija):..."ta-na-naaa-naaaa!"
3.)Spremam se za sex
(M.Ravel-Bolero):"taaa-ta-na-na-na..."
Siromašna porodica sa mnogo dece. Koliko god skuvaš, uvek ima više onih koji čekaju u redu s porcijom nego što tih porcija ima u metaforičkom kazanu. Stoga se ustanovljuje vojna diciplina - svi učestvuju i doprinose, svi dobijaju jednaku količinu.
- Brate, koliko dece imaš možeš ceo vod vojske da popuniš...
- Mogu. Kad ih postrojim u vrstu pred kupanje puno mi srce pa ni stomak nije tako prazan...
- Eh, a mene bi đed ubio da zna da ne mogu ni trojku da formiram...
Када ти треба неко да завршиш нешто, често ћеш то пре успети преко човека на нижој, него на вишој позицији. Они горе јесу неупоредиво моћнији, али су се, на тим својим висинама, одродили од "базе" и изгубили осећај да некоме могу нешто да помогну, да учине - зашто би?
А портир, шофер, нижи референт, потрчко... јесу на први поглед сићушни и немоћни, али су често у прилици да много учине, захваљујући оним алтернативним међуљудским односима у колективу, који остају скривени од очију јавности, али беспрекорно функционишу и могу да дају фантастичне резултате кад се човек најмање нада.
- Је ли, свега ти, прође толико година, а ја никако да те питам: како си извео да добијеш прекоманду у Пожаревац?
(Жене већ колутају очима, али касно: издало их шесто чуло, нису одреаговале на упозоравајуће слово "В", и сад готово. Keyword "војска" је пуштена из боце, даљи ток седељке је одређен, без могућности промене).
- Како то мислиш, како сам извео? (Шатро не разуме, а већ се слади.)
- Немој да се правиш блесав, знаш добро на шта мислим! Регрутовани смо заједно, истог дана добили позив, истог дана се јавили у касарну и обојица били виђени да останемо тамо каплари и оставимо мошње у оној херцеговачкој вукојебини!
- Па ти и јеси остао...
- Али ти ниси! Сат времена пре поласка воза, јавили су ти да се раздужиш и спакујеш, да идеш у прекоманду.
- Ааа, то тебе занима: како ти ниси успео да изведеш то исто, иако су ти се сви рођаци, кумови, пријатељи итд. растрчали да нађу везу да пређеш у Србију? И то све на нивоу: ништа испод генералштаба! Е, видиш, зато ништа нису ни урадили.
- А ко је теби средио?
- Један водник прве класе, тамо, у касарни.
- Е, сад ме већ...
- Таман посла, најозбиљније ти кажем. Упознао човека тамо, донео му дватрипут пиво из кантине, учио га да свира "Црног лептира" и "Остани ђубре до краја" и - збогом Чапљино, збогом кршу, одох ја у моју Србијицу!
- Ма дај, водник прве класе?! Мали шраф...
- Еее, буразеру, толике си године спрцао у дупе, а ништа ниси научио: мали шраф брже врти. Водник, водник, али кумче мајора из ССНО-а, оног што прави распоред за прекоманду...
- Ау, јебем те срећног!
Kada se kao mali popneš ćaletu na ramena, i onda si viši od svih drugih. Stvari nekako dobiju drugačiji izgled, imaš osećaj da si visok kao soliter, i čini ti se da je ceo svet tada tvoj.
- Tata aj me nosiš!
- Ne mogu, porastao si, previše si težak. Ne znam kako da te podignem..
- A daaaj nemoj da zezaš!
- Dobro, penji se, idemo.
Реченица коју маторци много бре воле да изговарају. Дође им као нека заклетва. Знаш, они су се мучили, нису имали ништа и шта им фали. А данашња омладина бесна, има све а опет незадовољни. Наши маторци нам све пружили а њихови њима ништа. И они њих поштовали а ми наше ни ич.
И онда наводе шта је све то било кад су они били мали (или млади, свеједно). Те није имало телевизора, само један радио у улици, ишли пешке свуда, јели проју сваки дан, играли се са крпеном лоптом и помоћу штапа и канапа...
- Ја кад сам била мала имала сам једну играчку и то је било све. А какви црни слаткиши, ако добијеш коцку шећера од бабе скачеш до неба. А ви данас имате све а бесни сте...
Питање на које нико не може да остане имун. Користи се у друштву када један члан није расположен за рашрафовање од алкохола, већ хоће само мало, да лизне. Пошто код нас обично проради инат, након овог питања често се дешава да лик који у почетку није хтео да пије, најгоре заврши, као бадњак. Провокација која је успешна у 96 посто случајева.
- Вид'те шта је брат донео за вас!
- Џони и Џеки? Па јој, ал' ћемо се прекинути.
- Миле узми?
- А не могу нешто, јео сам сад неке ћуфте, не иде. Узећу малчице само.
- Чекај, јеси мали човек?
- Е саћу вам јебат' матер! Дај' вамо ту флашу! Остаће само дугмићи кад је приухватим сад.
Рецимо да је потпуно небитна особа у кафани. Слабо плаћен, нико га не јебе ни 2%, обавља све физичке послове у кафани, више чаша сломи него што их опере, редовно прими по коју шклемпу на почетку и на крају смене... Јеби га, кад је мали и убоги перач...
Поред карактерне особине, постоји и опција изговора чији ентитет са собом носи јасан бол у курцу. Не знам да ли ме разумеш..!? Просто и једноставно... На свако питање које са собом носи и трунку потребе за размишљањем, са задовољством изговара своје пуно одликовање, без имало срама...
- Шећеру, да ли би ми напунио чашу воде..?
- Ах, па,.. да... моменат.... Ево изволи.
- Диван си!
....
- Е, а шта кажеш да ти попушим, а?
- Мисим, жемо... Само да оперем чаше.
- Њах, опет неки перач... Ништа, одјеби, идем да се забављам.... Него... Која вина имате?
- Не знам кокошко, ја сам ти ође мали убоги перач!
Velika, popunjena, glasna žena, doterana na neki svoj komunističko-Tina Tarner-Zorica Brunclik način, uglavnom mlađa no što izgleda. Neretko je u pitanju tetka, baba tetka, ujna, baba ujna, strina, baba strina, neka starija gospođa iz vaše šire familije u svakom slučaju, koje ste se plašili od malih nogu i mrzeli je jer vas štipala za obraze kad dođe u goste k'o tinejdžer guzu drugarici iz klupe. Nosila je, mada nosi i dalje, jarko crveni ruž koji sa obraza ni varikinom nije mogao da se skine, uvek je donosila čokoladu kao poklon, smarala vas da se vi njen mali glumac i dan danas proklinje dan kad ste ošišali pečurkicu sa glave. Njena deca su davno zapalila preko i dolaze svake prestupne godine, muž joj umro od holesterola i jako je usamljena. Ima nalakirane nokte na nogama i zakržljali mali prst. Glasa za Koštunicu, iako joj je Sloba neprežaljena ljubav. Živi večno.
"Sine, dolazi nam strina Simka u goste."
Nisi više mali, nisi više mali, ti si sada čovek, student, biće sve ok.
"Štip, štip. Evo donela strina čokoladu njenom malom glumcu."
Floskula, preuzeta iz filma “Mali svet”, a koristi se kao uvod ili zaključak, za svoje uglavnom neduhovite komentare.
Мали човек, такорећи човечуљак.
Пискавог гласа, патуљастог раста и дугачког "бритког" језика бржег од памети, које обично и нема.
Велики у својим очима и искривљеном огледалу.
Мученик који за разлику од пизде, карактерне особине плашљивог ћутолога, жвали на сав глас да би се лакше позицинирао у простору из страха да га ко не згази.
Напичак има потребу да се непрестано изнова доказује и то по правилу ван циркуса, где би могао да оствари завидну каријеру као патуљак. Психо-физичку мањкавост компензује кроз изливе мржње ( хејт ) ка онима које посматра из своје, жабље перспективе, те мрзи сав свет до подне, а од подне себе.
У старо време, док се нисмо ослободили од Турака (1912. прим. аут.) напичност је сматрана за врлину, а не за ману, јер их ни Османлије нису хтеле у својим редовима. Напичци су тако остајали за семе, што се погибељније одразило на српски национални корпус од беговског "права прве брачне ноћи".
Из тог времена датира и изрека "куд сви Турци, туд и мали Мујо", што је преко братства-јединства и савремених закона о људским правима дубоко имплеметирано у све поре нашег друштва.
Мале злојебе, како их народ још зове, данас срећемо свуда на послу, улици, друштву, разним интернет форумима заштићене законима, лозинкама и нечитким надимцима иза којих лају ко кере Јакобсфелда.
За себе воле рећи да су ситни, али динамитни, продорни и одлучни.
Док их је остали свет ставио у народну умотворину отров се чува у малим бочицама, али и говна за анализу .
Zaključak do kog dodješ kada prepišeš čitav ispit od lika koji izgleda kao štreber i na kraju dobiješ 10 od mogućih 100 bodova.
Eufemizam za nekog nesvakidašnjih sposobnosti, nevjerovatnih dostignuća, nekog ko samom svojom pojavom privlači sve poglede i izaziva apsolutno divljenje u masi!
Ovakav kompliment se neće uputiti nekome ko je imao svojih pet minuta slave. Ne!
Ova osoba nikad ne podbacuje, nikad ne silazi sa imaginarnog trona cara svih careva, i ne postoji takav postupak zbog kog bi joj se oduzela ova božanska titula, jer - to se ne uči, s tim se jednostavno rodiš.
:tehnička-škola:
- Profesorice, profesorice! Mogu nešto da vam pokažem?
- Ajde, Slavko, i smiri se malo!
- Evo gaaaaaa!
- Aaaaaaaaaaaaaaaaaa, upomoć! Bojim se miševa, a zbog ovoga ćeš biti izbačen, NOSI TO NAPOLJEEEEEEEE!
:masa-navija:
- A vidite, kako je sladak mali, bući bući buć!
- Izlazi napolje i odmah to baci!
- Svršim Vam po faci, OPAAAAA!
masa: TOOOOOOO SLAVKO! Bog na nebu, Slavko na zemlji! C A R Č I N O! Ale aleeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee!
Кад неко обавља неки посао како и треба
Јел си видео Милета како конобарише по кафићу! Све у шес'
Ма мали пије воду бре!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.