Školsko. Kratko i jasno, bez odugovlačenja. U stvari, ono jeste dvorište, ali je i mnogo više od toga, pa je dodavanje ove reči suvišno. Ušuškano, u centru grada, a kao da je izolovano od njega. I ljudi u njemu su takvi. Jednostavno drugačiji, izolovani od današnjeg nakaradnog sveta. Neko je skoro u šali rekao da ispod njega prolaze čudne podzemne vode, pa je zbog toga sve tako posebno. Nisam od rođenja bio u tom kraju, sudbina me je tamo dovela, preselio sam se. Iako sam išao u drugu školu, Školsko je za mene uvek bilo samo jedno.

Pored njega u hladovini ušuškana prodavnica, koja je deci na odmoru, omiljena destinacija. Pošto je drže stariji gospodin i gospođa, dosta klinaca tu vežba svoje prve krađe, drpe po neku žvaku, čokoladicu ili sličice, ništa strašno. Prodavnica je i omiljena destinacija starijih ljudi, filozofa, i onima kojima je alkohol ostao, kao jedina uteha. Blizu prodavnice Stevina hamburgerija, takođe prepuna za vreme velikih odmora, jedno toplo mesto, gde bez ustezanja možete staviti sve dodatke u pljeskavicu. Inače Steva dobro igra i fudbal.

Ulazim u školsko, Šaban uči decu da igraju fudbal. Dečko od nekih tridesetak godina, kojem je fudbalska karijera propala, ali je ostalo veliko srce. Ispred prodavnice Mujta, njegov vršnjak, priča o svom životu i planovima za budućnost. Šeino se vraća sa posla i kaže da će im se pridružiti. Bala i Toro idu da napumpaju loptu za basket, dok Nikola siđe iz solitera. Era, čovek koji je nekada bio legenda KK Napredka šutira njegov dobro poznati horog. Povreda mu je prekinula karijeru, pre njegovog puta za Beograd. Stariji kažu da bi igrao u reprezentaciji sigurno. Danas je kondukter. Mile, njegov vršnjak, ga čeka da se izigra, pa da igraju karte na tribini. Piroman opet crta neki grafit, ali dečko je neverovatno energičan, tako da time sve pravda. Postoji tu i jedan stariji čovek koji ima problem sa krstima, pa ih sunča na tribini. Uvek ide sa šorcem na pola dupeta, i flašom vode koja mu služi za rashlađivanje. Deci je posebno interesantan. U Školskom imam nadimak, po kome me samo tamo zovu! Kada u gradu čujem: Če! ,znam da je neko iz Školskog. Nadimak je nastao sasvim slučajno. Kao klincu svideo mi se lik Če Gevare i kupim majicu, a nisam znao skoro ništa o njemu. Mnogo sam voleo tu majicu, mnogo sam je nosio. Šaban jednog dana provalio: Če! I to je ostalo! Morao sam posle da naučim nešto o tom čoveku! I brat mi je sada mali Če! Tradicija se nastavlja.

U Školskom postoje tereni za fudbal, basket i odbojku. Fudbal se igra po sistemu pobednik ostaje, kao i basket, samo što ekipa koja izgubi ide po vodu. Neko lokalno pravilo. Odbojku smo igrali kada nam dosade basket i fudbal, ali sada se na tom terenu igra tenis. Između stubova se zategne neki kanap i onda deca prebacuju lopticu. Nekad ni stariji ne mogu da odole. Igrala se i Viktorija, 10-9. Pamtim jedne trtke, kada nisam mogao da sedim dva dana. Ali nisam bio jedini. Od svih sportova imamo jedan za koji slobodno možemo da kažemo da je naš. Frizbi na golove. Igra se 5 na 5. Dve ekipe, tri koraka, baciš frizbi, cilj je da daš gol. Koliko ih je samo popucalo. Vrhunska zabava, pogotovo u tri noću, jer postoje reflektori. Sećam se kada mi je Bilijev brat, probušio lotpu za basket, bio sam neutešan danima, sve dok Bili jedan dan nije pozvonio na vrata i doneo mi novu loptu. Takvi su ljudi tamo.

Imamo i dva hendikepirana drugara. Imaju Daunov sindrom, ali su miljenici školskog. Posebno Ujka, on je duže tu. Prati sport, uvek zna kad igraju Napredak, Zvezda, Partizan, Reprezentacije u svim sportovima. Uvek nas obraduje medaljama koje donosi sa raznih takmičenja. Tu je i Ajo, nadimak dobio po svom glavnom uzviku. On je kasnije došao, pa još uvek ne može da nam uđe u srce kao Ujka. Dok prvog zanima sport, ovaj drugi juri ženske. Trči po parku za njima, gleda, ispituje. Ali hoće i da posluša. Ide do prodavnice kada ga neko iz školskog pošalje po pivo, i sebi obavezno uzme tokić! Nekad je pio tokić na slamčicu, sad se malo izbezobrazio pa pije koktu. Ali dobri su to momci. Odlični!

Da li ste čuli za neko slično mesto na svetu, znači školsko dvorište, u kojem se organizuje kampovanje? Razapet šator na tri dana, roštiljanje, ludnica. Niste naravno. Eto i toga je bilo, dok direktorka škole nije popizdela. Kamperima su članovi porodica donosili sendviče, bilo je to jedno fenomenalno iskustvo. Takođe i gledanje utakmica ispred zgrade je jedna posebna stvar. Nas dvadesetak, roštilj i pivo, spuštanje kabla od antene sa Šeinove terase, razjebavanje tog kabla od strane svake babe koja prođe. Taman nađemo prvi, drugo poluvreme bude na drugom. Ludilo. Donosili smo i pojačalo i pravili žurku, ali uvek je u soliteru postojala baba kojoj je sve to smetalo, pa su nam plavci zaplenili zvučnik i oterali nas kućama. Ali smo se po njihovom odlasku vratili. U školskom je moguće da zajedno sede metalac i grandovac a da pored njih skejter izvodi trikove. Nema mržnje. Osim možda one, koju smo osećali prema stanovnicima Bivolja, Simitarima. Sa tim se rađaš, niko ne zna zašto ih mrziš, ali ih mrziš! Jedino oni nisu bili popularni u Školskom. A dolazili su ljudi sa strane, bilo je tu lepih devojaka, kojima se ovo mesto jako svidelo, pa su se ponovo vraćale. Razgovori o komšinicama su isto bili fenomenalni. "Vidi onu malu, što je porasla, dobra je!" uključuje se stariji glas: "Kako da ne bude dobra, znaš ti kakava joj je keva bila bomba, i danas je!"

Kulturni dvoboj dvoje pesnika, koji umesto ruku i nogu koriste mozak i jezik. Cilj dvoboja je pridobiti ovacije ostalih pesnika koji prete dvoboj. Sam čin pesničarenja predstavlja borbu čovekovog intelekta sa drugom individuom, prevazilaženje tradicionalne borbe u dvoboju praveći od samog čoveka pesnika. On razume da je jezik oružje koje pobeđuje, samo što ovaj put on zna kako da ga upotrebi. Dvoboj se završava proglašenjem pobednika od strane drugih pesnika.

Izazivači pobuna, štrajkova i depresije među mladima. Promene u cilju izlaska iz krize, ulaska u EU i smanjenja spiskova na birou rada. Cilj je smanjiti broj studenata za 90%, a samim tim i broj stanovnika Srbije.
Na taj način, finansijski će ojačati, tako da će im plata biti u proseku više od 5000 evra. Tile im je besplatnim školovanjem omogućio da danas menjaju zakone i prihvataju kojekakve bolonje i bezmalo primoraju decu da jure ESPB umesto desetke.

Još jedna u serijalu igrica kojima se zabavljaju mladi Romulanci. Cilj svakog igrača je da od malog, sitnog, neuglednog Romulančeta, postane veliki, nabildovani, bogati, istetovirani gospodar svoje favele. Za razliku od igre Rom: Total war, ova igra nije toliko strategija koliko je RPG. Očigledna povezanost sa kompjuterskom verzijom igrice jeste u apstraktnosti izgleda (o imenima da i ne govorim, postaje već kliše), kao i igranje instanci po lokallnim deponijama, u traženju bakra, kartona i ostalih sekundarnih sirovina.

Iako okarakterisano kao barbarski čin u mnogim društvima, pišanje u kadi je jedna od najplemenitijih aktivnosti u wcu (posle masturbiranja, naravno). Kada ovoj aktivnosti dodate takmičarsku notu, dolazi do njenog pravog izražaja. A ako već govorimo o takmičenju i isključimo suhoparnu pišanciju po nožnim prstićima, najveći izazov koji možemo postaviti je provlačenje mlaza kroz krugove napravljenje od šaka, pritom pogađajući u srž odvoda. Nakon uspješno obavljenog zadatka, povlačimo se hitrim pokretom jer je naš cilj konačno ispunjen.

Okupljanje marginalizovanih proizvoda ljudskog društva, čiji je jedini cilj pravljenje buke i iritiranje bubne opne poštenog svijeta.
Realno, ko god je jednom pod svojim prozorom, osjetio čari februarskog spavanja mačaka, zna o čemu je riječ. Zvuk uplakanog djeteta u kombinaciji sa ''umiljatim'' tonovima violiniste amatera, momentalno poziva na opštenje sa ženskim dijelom porodice, i nabijanje dotičnih na polni ud.

Постепено убрзати темпо и приближити се циљу. Ухватити залет и хладнокрвно пресећи са стањем отпадања, попут месара у борби са полутком. Не допустити никоме да вам поквари планове, и бити истрајан до краја. Када награда за уложен труд стигне, осећати се испуњено попут седамдесеттрогодишњег првог власника Пеглице, чији је малишан упалио на минус 23. Из прве.

Patološka škrtica. Ne voli da troši na druge, ali ni na sebe. Plaća samo kad mora, kupuje samo što je neophodno. Teže se odvaja od novčanice nego Barselona od lopte, ili srpski političar od fotelje, a u trenucima dok to radi, proživljava osećaj kao da mu nekog najrođenijeg odvode na vešanje. Za nega pare nisu sredstvo, već cilj. Nešto kao Baja Patak, samo bez perja i obično sa mnogo manje novca.

Upoznavanje dece svog dečka/devojke, ukoliko ima decu, je još gora varijanta od upoznavanja roditelja svog dečka/devojke.
Ta ista deca uglavnom imaju za cilj da sabotiraju svaki Vaš pokušaj da im se svidite, iz opravdanih razloga, doduše.
Jako često, njihovi pogledi govore: "Ti krešeš moju mamu. NE MOŽE!", ili "Tebe kreše moj ćale, a? Pfff, mogao je i bolje da nađe".

Lik koji je besan na sve ljude oko sebe. Uglavnom fenser, koji slusa muziku koja ide sa tim. Misli da su normalni ljudi svi oni ljudi koji lice na njega i koji imaju isto, pa aj da kazemo i slicno razmisljanje.
Muzika koju on slusa su totalni hitovi, svi koji slusaju nesto drugo - gamad.
Njegov stil oblacenja - normalan, svi koji se drugacije oblace - gamad.
Njegov pogled na svet - normalan, svi koji misle drugacije - gamad.
Cilj u zivotu mu je da pobije gamad i da nauci pameti i normalnom ponasanju... Ustvari je picka.

Često se dešava da roditelji svoju decu porede sa drugom decom i to najčešće u slučajevima kada misle da njihva deca nisu dovoljno uspešna.
Žene porede svoje muževe sa muževima svojih drugarica.
Sva ta poređenja navodno imaju cilj da osobu koja se poredi navedu ili motivišu da bude bolja poput one sa kojom se poredi. Kad osoba sa kojom se poredi napravi neku glupost roditelji, a i žene zaboravljaju na poređenje.

Vrlo česta radnja, najviše prisutna u svlačionicama, zajedničkim kupaonicama i javnim toaletima.
Podrazumeva nonšalantno ponašanje i neprimetno bacanje pogleda na delove tela druge osobe radi odokativne procene dimenzija koje ćete uporediti sa vašim dimenzijama.
Cilj ove radnje je samopotvrđivanje i osećaj olakšanja ukoliko rezultati te opservacije idu vama u korist.
Muškarac nikad ne gleda ko ima veći od njega, već samo ko ima manji tj. od koga on ima veći.
Kod žena je obrnuto.

Osoba s fakultetom koja je nadišla to da koristi samo stručne termine. Njegove rečenice toliko obiluju stranim riječima da se upitate pričate li sa strancem. Tehnika struje svijesti od Joyceova Uliksa je mila majka za to. Njegov cilj nije da ljudima bude štogod jasno, da nešto nauče iz njegova izlaganja, već da se osjeti superiornijim. Ujedno, mogućnost da svršava na sugovornikov izgubljeni pogled koji ga ne može pratiti, neprocjenjiviji je od Mastercarda.

Ova igra je ustvari podvrsta jedne veoma popularne igre koja se naziva zujka (u stvari,postoji hiljadu drugih naziva,ali sigurno znate na sta mislim-jedna osoba stoji sa rukom preko face,a nekoliko drugih osoba udara u ruku te osobe.Cilj je pogoditi ko je udario. xD)
Nego,ruska zujka ima poseban set pravila koji nadopunjuje "obicnu" zujku.I u ovoj igri,cilj onoga koji drzi ruku je pogadjanje onoga ko je udario (moglo je jednostavnije,al ajde. prim.aut).
Ali,u ovoj vrsti zujke je potrebno da ona grupa koja udara to cini veoma jako i surovo (otud,verovatno,i naziv igre-sve sto ima veze sa Rusijom je sirovo) tako da bi onaj jadnik ispustio bilo kakav glas.
Ako "onaj sto ga biju" kaze bilo sta,pa makar se i nakaslje,pocinje makljanje,to jest.prebijanje njega od strane ostalih dok on ne nabroji 5 vrsta automobila,cigara ili bilo cega.Oni ga tako biju dok on ne svisne ili dok ne uspe u nameri da se spase i izgovori "pet vrsta".
Naravoucenije ove igre je-ko se puno kurci,po nosu (u ovom slucaju bubrezima i rebrima) dobija.
Poruka svima onima koji bi hteli da probaju ovu igru:
Cuti il' istrpi.

Ispiranje mozga raznim teorijama zavere, medijskim zabludama, već pripremljenim scenarijem i novom istinom. Koristi se za stvaranje zombi naroda - spremnog, pokornog, uvek tu da brani bastione totalitarnih režima, ali i određenih pojedinaca. Uspešno se sprovodi svuda u svetu, sistematski i veoma dobro organizovano.

Cilj je da ti se mozak i um toliko zbrakaju da postanu beli list po kome će se ispisivati novi scenario za vaš život, pogled na svet i sve ostalo. Tuđe mišljenje će biti vaše i branićete ga do kraja svim raspoloživim sredstvima.

Izraz označava delovanje grupe ili pojedinca suprotno od društveno ustaljenih normi. Kada neko želi da ispravi ili ukaže na gluposti i zabrane u društvu za njega kažemo da pliva uzvodno. Naravno, neki nemaju pozitivan cilj i plivaju uzvodno samo da bi privukli pažnju, a samim tim svoj "proizvod" bolje plasirali na tržištu. U svetu su najpoznatiji "plivači" ,recimo režiseri, Majkl Mur, Stenli Kjubrik ili Uve Bol (režiser ubedljivo najniskobudžetnijih i politički najnekorektnijih filmova na svetu), tvorci crtaća "South Park" itd.

Bavljenje ikakvom delatnošću iz strogo ličnih pobuda, iz strasti i ljubavi prema istoj. Hobi. Volonterstvo u sopstvenom interesu.

Amaterstvo je jedini način uživanja zarad uživanja. Profesionalizam ima za cilj pobedu, nagradu, zaradu. Put do cilja je manje - više nebitan, i osećaj počne da se gubi. Sportisti više ne igraju za publiku već za ugovor, glumci su postali samo lepa lica, muzičari ne improvizuju... što je samo omogućilo ljudskim mediokritetima da osete spuštene standarde i svojim nekvalitetom od svega naprave šou. A šou je biznis. A u biznisu se radi o parama. A pare kvare.

Hedonizam je često pogrešno protumačen kao lenčarenje. Lenji ljudi su oni koji ne vole život i izvaljeni na leđa sa nadbulim trbusima čekaju sudnji dan. Hedonizam je ugađanje sebi...čitanjem poezije baš u trenutku kad ti se čita poezija, spremanjem lazanje za porodicu samo iz želje za spremanjem nečeg lepog i ukusnog za svoje drage, termin malog fudbala sa ekipom iz kraja onda kad poželiš da podmažeš po malo ust(r)ajalu levicu ili da provozaš nekoga 'biciklom'. Profesionalizam je moranje, amaterstvo je hedonizam.

Ja radije odem na stadion da gledam utakmicu drugoligaša koji je ubacio omladince u prvi sastav, nego večiti derbi prepun ljudi koji su prestali da uživaju i jedva čekaju da odu vani. Radije gledam klasike ili filmove nezavisne produkcije nego ostvarenja gde specijalni efekti prevazilaze glumu... Suvi kvalitet nije dovoljan kada nestane strast i lepota izvođenja za svoju dušu.

Za razliku od akcije Veliko spremanje Srbije, koja podrazumeva teranje školske dece da čiste deponije koje je stoka naokolo posejala, akcija Veliko spremanje Kine podrazumeva jednodnevno nahvatavanje i preventivno streljanje kako sitnih, individualnih, tako i krupnih, industrijskih zagađivača. Cilj joj je: a) podizanje ekološke svesti stanovništva, b) sistematsko eliminisanje zagađivača, i c) teranje straha u kosti potencijalnim upropastiteljima životne sredine. Zahvaljujući ovoj akciji, Kina je danas jedna od ekološki najuređenijih država na svetu. Svetao primer na koji se treba ugledati.

Metoda izbegavanja kazni, ženska verzija pozdravljanja saobraćajca. Njoj se pristupa kada vas je već zaustavio i primetio da niste vezali pojas. Cilj je šokirati pandura i zbuniti ga tako da ne zna šta da odgovori i kako da se postavi izbacivanjem iz sigurnosti njegovih propisa i šablona.
Ipak, kako sa sobom vuče očigledne rizike, primenjivati je samo u strogo kontrolisanim uslovima i kada je još neko sa vama u kolima.

Izraz koji koriste kreteni koji žele da naglase u društvu kako su nekoga častili pićem, hranom ili kako su mnogo para potrošili (uglavnom na nekog drugog ko je stipsa).
Toj osobi je cilj da pokaže kakva je "drugarčina" i kako mu novac ništa u životu ne znači, ali u stvari je vrlo moguće još gori on onog lika kog je častio pa posle svega sebe teši rečima "nije mi žao, nije mi žao".