Način vožnje koji se završava udarcem u drvo.

Četvrta baza, prema ovoj dubljoj analizi. Svojstvena samo pažljivim, upornim i doslednim analitičarima, koji ne prezaju od same srži problema koji žele da riješe.

Rečenica koja najblaže rečeno, baca svaku prosečnu ženu u duboko razmišljanje.
Zna da je bez veze bacati se u dumanje i bistrenje te fraze,al' prokleto žensko, uvek joj treba odobravanje muške polovine.

O nižnjeg stvorivši me gospod pa leto li, zima li, farma li, a ne ču od mene žalbe ni žaoke otrovne, sklanjah se, molčah, zahvalan bejah na jednom nebu na dan, na mravu što mili u grudima njenim, na mrvi hleba sa sedam kora iza sedam mora. Pa tako i danas, posle gorkijeh dana tolikih, pogrešnih ukusa, nepokaplanja dana i sata u njima, opšte jedne pretumbanosti da kažemo, dođe konačno ukus pogođen, odmeren, kafa je legla kad treba, kako treba, eto za trenutak il dva biću ono što bejah nekad na imanju u guberniji V-skoj - ti trčiš prema meni sa ubranom kamilicom pod bijelim platnom grudi ti se ocrtavaju, naša ćerkica se vraća sa dadiljom iz branja pečuraka, hrt moj verni mi liže tabane, seljaci me gledaju sa smeškom dok kose al vole me ipak i oni, ukinuh im rosptvo, ah ovaj srk blagosloven je, ah sve je kako treba, duboko udišem...

Posprdan naziv za ćelavog čoveka.

Uzvik zabezeknutog Rođe kad je zatekao Olgu kako Tini rckha pičić.

Turbolativ prideva smoren.

Drugi naziv za dlakavu osobu, sam oblik ufrćkane kose daje čist izgled ovce.

Rumenko sa njemačkim pedigreom. Uporan, radan, vrijedan i nezaustavljiv. Kurčina par ekselans! Jebe često i ne ostavlja zarobljenike za sobom.

Jedini hemijski element kod našeg naroda koji se psuje.

Najveći stepen izdržljivosti kod ljudi

Suprotno bilo čemu čujnom. Kada isključimo uši pali se mozak, kod jednih brže a kod drugih sporije. Izuzetak su oni treći, njima fali određena komponenta u glavi da bi mozak funkcionisao, nažalost, tu komponentu ne mogu sami da ugrade, za to im treba pomoć nekog iskusnijeg. Dakle da nastavim, posle svađe iliti rasprave, prepirke, priče, kada nemamo šta više reći, dolazi ona, gracioznim korakom ulazi u svoj mali kabinet u mozgu, pali svetlo i počinje sa radom. Tišina nas tera na razmišljanje, ogromno duboko razmišljanje, to je njen posao. U tišini ne može proći ni sekunda a da ne mislite o nečemu ili nekome. Ona nas tera da se sredimo iznutra, ako nam dobre misli dođu u glavu svašta možemo uraditi sa njima, možemo dobiti motivaciju, hrabrost, snagu, sve ono što gubimo u buci. A opet, ljudi vole buku, tada isključe mozak, zaborave da postoje i izvrše genocid nad vremenom, dok tišina vreme troši natenane, onako kako samo ona zna. Tišina neke regeneriše, dok neke natenane izjeda kao rđa gvožđe.
Leta gospodnjeg, 25. VII 2019.

Uopšte mu nije mali, božemoprosti.
Štaviše, za mene previše. Ma, u stvari i nije važno koliki mu je, nego što ga ne vadi.

Način sahranjivanja baksuza i zlobnika, da se ne umeju vratiti na površinu ako se slučajno povampire. Baš kao neiskusni ronioci kad izgube orijentaciju pod vodom pa svom silom plivaju prema dnu umesto prema površini tako i ovi pretpostavljeni zombiji po svom povratku u nemili život nastave kopati sve dublje. U pogrešnom za njih, ali pravom smeru za nas.

Davno su narodni mudraci rekli da ne mere od govana pita, tako da svaki pokušaj maskiranja govneta je u startu osuđen na neuspjeh. Smrad u kombinaciji sa mirišljavim kupkama i šamponima postaje jači. Poliranjem govana se mnogi bave danas, unosan posao koji samo na prvi pogled daje dobre rezultate, samo površno izgleda da je posao dobro odrađen.
Čovjek zamaskiran svim bojama i parfemima bezuspješno pokušava da sakrije svoj smrdljivi karakter jer smrad se probija kroz sve prepreke i na kraju izbija na površinu. Ispod svake maske i fasade šminke proviruje loše kamuflirano lice šakala.
Džaba što seljak ide na časove valcera i bontona, on je u duši i dalje seljak koji čezne za livadama i kačamakom. Džaba kurva ide u crkvu, moli se i posti redovno, ona i dalje širi noge u jeftinoj motelskoj sobi. Džaba retardu odijelo, aktovka i kancelarija sa pogledom, i dalje će da gura prste u šteker prvom prilikom. Džaba licemjerna podrška prijatelja uz tople riječi i tapkanje po ramenu, kad sledećeg sekunda sledi hladan nož među rebrima.

Ikona, krst i tri prsta preko klit-a. Orgazam neminovnuje dok se pitina kora suče. Mi hrčemo, boli nas ušad. Vidar nagrđuje popa što je oplakivao prebijenu lekarku jer je prevarila komšiju s mužem ćerke svoga oca. Greh ne broji godine. Distanca. Ne frendujemo ni sa kim, gadi nam se svaka pomisao na to. Jebemo ih sve, ali vodimo ljubav isključivo sa sobom. Preumljenije nam se mili. Oni neznaju da ne znaju da je alfabet lepši ako je napisan Ćirilicom. Jer mogućnost postoji, šta će nam alternativa. Svetlana je uramljena na istoku i obgoreva slavska sveća. Smeh dece se ne ori jer gerontonovo je mudronosno zborenje. Hvata nas socijalna fobija ali zadnjica nam je tamo daleko, daleko, gde cvokot sekutića ne može da dopre. Ako li neko kroči, pucamo pre nego da uhvatimo šturu. Očiju nam hajdučkih, ova je zemlja zemlju iznedrila i u njoj će naše kosti ustanak da večnuju.

Grupacija koja ima ubedljivo najneverovatniji odnos izmedju publiciteta i kvaliteta svog produkta. Od, javnosti predstavljenih, sto pesama, devedeset devet neopisivo podsećaju jedna na drugu. U njima neminovno preovladava neverovatan tempo pun brzine i neke neopisive živosti, prosto uši da ti zapevaju srećni slušaoče!
Početkom dvadesetih godina dvadeset i prvog veka pesme ovog benda su puštane u zatvorima kao vid kazne za neposlušne zatvorenike. Stopa kriminala je, u tim sjajnim mesecima, opala za devedeset procenata. Metoda je izgledala otprilike ovako:

-Ker: Ako ne očistiš vece da se sija ima da ti puštamo Lexington u tamnici.

-Zatvorenik: (samo to ne majko mila) Evo sad ću da iščetkam od pločica do plafona sve. Koliko imam vremena?

-Ker: Pola sata najviše, za svaki predjeni minut po još jedna pesma, a na svakih deset još dve od Saše Kovačevića. Odo da prošetam sad malo a ti ribaj mili.

Kada se ker vratio posle deset minuta sve je bilo čisto kao u ordinaciji profesora Milojevića.

Osoba koja nije pokvarila ili upropastila samo ono što nije dirala. Osoba genetski kodirana za pravljenje ( zijana tur. gubitak) štete.

Mitska predstavnica visoke građanske klase. Savremena i sofisticiranija verzija nekadašnjih rimskih Matrona. Po nacionalnom opredeljenju stara Beograđanka, po seksualnom - udovica. Jedna od onih endemskih vrsta koje povremeno viđamo na centralnim ulicama našeg glavnog grada; tihe, ponosne i obavezno sa šeširom na glavi. Ukoliko to dozvoljava akademska penzija pokojnog gospodina Hadžizdravkovića, šešir je obligatorno šireg oboda i pravi hlad patuljastoj francuskoj pudli ili bišonu ( boja nije od preteranog značaja ) koji se - sa posebnom razdraganošću, razume se - polako ali sigurno DAVE na kratkom svilenom povodcu svoje gospodarice. Kupivši dve krempite u čuvenoj poslastičarnici ''Petković'' - kojoj se ovom prilikom zahvaljujemo na dugogodišnjoj saradnji - naša matora babuskara...pardon - GOSPODIČNA se upućuje u svoj prostrani stan sa visokom tavanicom - lociran u Hadžimilentijevoj ulici - gde će za aproksimativno jedan sat popiti šoljicu čaja ili cikorije sa poštovanom i isto tako podgrejanom ( autor misli na leš; prim.prev.) gospođom Hadžipešić. Mobilni i ostali telefoni ih neće uznemiravati u toj popodnevnoj imitaciji od života. Naime, iz više komplikovanih i jednog prostog razloga, rođena deca nikada nisu bila opcija. Voljene azaleje su jednostavno bile isuviše voljene...

Loše ošišati.